arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
sutjeska2.jpg

Данас 74 године Битке на Сутјесци

На Тјентишту ће данас бити обиљежене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом свјетском рату. Обиљежавању, које заједнички организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Програмом је у 11.00 часова предвиђено полагање цвијећа на Централном споменику народним херојима – Спомен костурница, а у 11.20 часова планирано је обраћање званичника. У 11.45 часова планиран је културно-умјетнички програм, а у 12.30 часова ручак за учеснике. Против 120.000 њемачких, италијанских, бугарских и снага усташке Независне Државе Ххрватске и уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана са којима је

Одржана сједница Одбора за Јасеновац у Пиви

Предсједник Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве /СПЦ/ владика пакрачко-славонски Јован рекао је да су православни Срби који су убијени у Пиви 1943. године равни древним мученицима страдалим за своју вјеру. „Велики гријех и дуг Социјалистичке Југославије је тај што се о овом мјесту дуго ћутало. Никада није касно да се дуг испуни“, рекао је владика Јован на сједници Одбора за Јасеновац која је одржана данас у Долима у Црној Гори. Он каже да су данас окупили у Долима у Пиви 74 године од страдања Срба у том мјесту како би „прославили Пивске мученике и принијели им бескрву жртву“. „Пивски мученици се сада враћају кући у велику

Partizani_ulaze_u_Zagreb_1945.jpg

Истина о учешћу Хрвата у НОБ-у

„Политика“ jе писала о хвалисању хрватског политичког врха антифашизмом. Тврде да jе „Хрватска током Другог светског рата имала наjвеће учешће у антифашистичким снагама међу становништвом у окупираноj Европи“, додаjући да jе „грађана Хрватске наjвише било у партизанским jединицама током рата”, што ниjе спорно када се ради о грађанима Хрватске. Спорно jе броjно учешће Хрвата у партизанским jединицама Хрватске. Према подацима из фељтона обjављеног у дневном листу „Политика” током маjа 1995. године, први хрватски корпус имао jе на дан 27. jула 1943. године 6.230 бораца. Од тога броjа Срби су чинили 5.910 бораца. Хрвата jе било 305, муслимана десет, Црногораца четири и jедан Италиjан. Већ у наредном извештаjу (нема датума), корпус

Споменик у Долима у Пиви гдје је обиљежено 74 године од страдања православног народа.

Обиљежене 74 године од страдања православаца од Нијемаца и усташа

У Долима у Пиви обиљежене су 74 године од страдања православног народа када је за вријеме Пете офанзиве 1943. године јединица „Принц Еуген“, састављена од њемачких фолксдојчера и херцеговачких усташа, оставила за собом пустош убивши око 1.260 Пивљана. Само у Долима 7. јуна за сат су убили 522 људи, међу којима 109 дјеце, од којих је једно рођено на губилишту. Невине жртве биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца. Свету архијерејску литургију служио је епископ будимљанско-никшићки владика Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесто страдања окупио се већи број Пивљана. „Ово мјесто, као

Војничко гробље, некад и сад

Уређење војничког гробља

После писања „Новости“, два и по милиона динара за простор у Шумарицама. Почивалиште 3.200 бораца запуштено после Другог светског рата За уређење одавно запуштеног Српског војничког гробља које се налази у комплексу Спомен-парка Шумарице, Министарство за рад, борачка и социјална питања обезбедило је око два и по милиона динара. Како кажу у Спомен-парку, који газдује овим комплексом, посао је у надлежности Завода за заштиту споменика, а уређење гробља биће завршено током ове године. То значи да ће се, неколико месеци после писања“Новости“ о овом проблему, уредити постојећа спомен-обележја, а има најава и да ће се коначно знати границе Српског војничког гробља где су сахрањени посмртни остаци српских војника из Првог

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројица 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју

Служен парастос жртвама усташког злочина у Сребреници и селу Залазје (ВИДЕО)

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју. Окупљени су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код спомен-плоче која је постављена 2015. године, чиме је обиљежено сјећање на 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје. Цвијеће су положиле делегације Црвеног крста Републике Српске, Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице. Свирепи злочин починили су припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске /НДХ/

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана православног празника Тројице 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је да се у комунистичком режиму прикривала права истина и прецизно дефинисање жртава овог злочина иако је свима било познато да су јединице НДХ-а монструозно побиле српске цивиле

„У спомен костурници су кости српских мученика, а не имагинарних антифашиста“

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана православног празника Тројице 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је да се у комунистичком режиму прикривала права истина и прецизно дефинисање жртава овог злочина иако је свима било познато да су јединице НДХ-а монструозно побиле српске цивиле. Николић је рекао да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана. Он истиче да је познато да Тројчиндан није увијек истог датума, али да се у Сребреници „уобичајило“ да се помен жртвама усташког злочина обавља на тај велики православни празник

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројица 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју.

Служен помен српским жртвама усташких злочина

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју. Окупљени су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код спомен-плоче која је постављена 2015. године, чиме је обиљежено сјећање на 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје. Цвијеће су положиле делегације Црвеног крста Републике Српске, Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице. Свирепи злочин починили су припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске /НДХ/

Злогласни свештеник Сидоније Шолц врши обред масовног католичења православних Срба. Козарска Дубица, август 1941. године. Фото: Wikimedia Commons/znaci.net

Језива слика: Православни Срби стоје у гомили, чекајући на масовно покатоличење (ФОТО)

Козарска Дубица, август 1941. године. Погледајте лица ових окупљених људи: неки од њих машу папирним заставицама НДХ, деци се види страх у очима, одрасли само желе да се ово што пре заврши и да их оставе на миру и у животу Никада нећемо знати колико је тачно Срба покатоличено током Другог светског рата и терора усташаиз такозване Независне Државе Хрватске, али број свакако није мали. Десетине, можда и стотине хиљада. Нећемо никада знати ни колико њих се вратило православљу након рата, посебно што религија генерално тада није била баш друштвено пожељна. Оно што знамо јесте да Алојзија Степинца, једног од главних виновника покатоличавања сада покушавају да прогласе божанством. Наравно, да су Срби католичени по претњом оружја врло добро знамо, али нам

Спомен плоча за више од 250 Срба које су убиле усташе други и трећи дан Тројчиндана 1943. године Фото: СРНА

Данас парастос жртвама усташког злочина

Одавање почасти за више од 250 Срба које су убиле усташе други и трећи дан Тројчиндана 1943. године и обиљежавање 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје биће организовано данас, другог дана Тројчиндана. Предсједник Борачке организације у општини Сребреница Гојко Симић рекао је да ће у 10.00 часова код спомен-костурнице у Сребреници бити служен парастос и прислужене свијеће за покој душа настрадалих. Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана. Он истиче да је познато да Тројчиндан није

Bombardovanje_Novog_Sada_1944.jpg

Видео открива забрањену истину: Овако су Американци и Енглези сравнили са земљом Нови Сад

На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони изнад града, као и експлозије и дим од последица бомбардовања. Историјски архив града Новог Сада објавио је на свом Јутјуб каналу до сада невиђен снимак бомбардовања Новог Сада из 1944. године. Како су рекли у архиву, снимак је недавно откривен и потом сређен у сарадњи са РТВ и приказан током изложбе о 70 година од ослобођења Новог Сада, а сада је постављен на интеренет како би и шира јавност имала прилику да га види. На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони

Црква у Доњем Јеловцу код Козарске Дубице Фото: СРНА

Служена литургија у обновљеном храму у Доњем Јеловцу (ВИДЕО)

Епископ бањалучки Јефрем служио је Свету архијерејску литургију у обновљеном Храму Вазнесења Господњег у Доњем Јеловцу, код Козарске Дубице. У својству кума храма, литургији је присуствовао предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић. Овај Храм изграђен је прије 120 година, али су га усташе потпуно уништиле током Другог свјетског рата, а обнова је трајала више од 20 година. Црква у Доњем Јеловцу свједок је вјековоног постојања српског народа и његовог идентитета на овом подручју, каже парох кнежички Жељко Јевђенић и додаје да је и црква, заједно са народом, претрпјела велика страдања током 20. вијека. „У овом селу се догодило ужасно страдање у Другом свјетском рату, јер се на југисточној страни цркве, неколико

Усташе спроводе народ са Козаре

Лажна историја и сузе за злочинцима

Вишегодишње ћутање о геноцидном карактеру Независне Државе Хрватске /НДХ/, расним законима, те прогонима Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста довело је до низа неоусташких инцидента у Хрватској, како у политичкој тако и у другим сферама друштва Приредио: Ненад ТАДИЋ Упркос давно изреченим историјским судовима о усташком терору и дизању на устанак српског становништва које је спасавало живу главу, у хрватској јавности и даље траје спор око онога што се дешавало у Србу и његовој околини у јулу 1941. године. Хрватски десничари и ревизионости, те један дио „национално свјесних“ политичара и историчара упорно тврди да је над хрватским становништвом у том крају извршен „геноцид“, те да су га починили Срби и

СПЦ Ватикану: А кога је из Другог светског рата српска црква прогласила свецем

Страдали митрополит дабробосански Петар, игуман фрушкогорски Рафаило Шишатовачки, свештеник Дамјан Граховски или епископ горњокарловачки Сава само су неки од свештеномученика који су се нашли у календару СПЦ Од нешто више од стотину светих, светитеља, исповедника, преподобних, мученика и свештеномученика који су канонизовани за осам векова аутокефалности Српске православне цркве, готово трећина је пострадала за време НДХ и од стране усташа. Тадашњи митрополит дабробосански Петар страдао је након што је почетком маја 1941. усташки повереник за Босну и римокатолички жупник сарајевски Божидар Брал наложио да истог дана пошто је ћирилица стављена ван закона у НДХ, нареди својим свештеницима и црквеним општинама да више не пишу ћирилицом и да печате замене латиницом.

Архив Музеја жртава геноцида

Убиство митрополита и три епископа

У дугој, последњој депеши Москви и Слободној Југославији, у којој је помињао логор у Јасеновцу, Тито децембра 1942. међу описаним усташким злочинима није поменуо ниједну српску жртву Крајем 1942, осам месеци после прве, Тито и његов Централни комитет су у Москву послали другу, последњу депешу у којој су поменули логор смрти у Јасеновцу. Податак је утолико важнији ако се зна да је Москва већину Титових депеша објављивала преко совјетске радио-станице Слободна Југославија, једне од најјачих у Европи, а многе је својим разгранатим обавештајним каналима ширила по свету. Из последње депеше коју су Тито и Централни комитет Југославије, крајем децембра те 1942. године, послали свом „Деди“ у Москви могло би се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.