У Новом Граду данас ће бити одата пошта за више од 6.000 српских цивила из ове општине убијених током Другог свјетског рата. Општинска Комисија за његовање традиције ослободилачких ратова саопштила је да се крајем јула и почетком августа 1941. године на подручју новоградске општине једна усташка јединица задржала двадесетак дана и за то вријеме починила погорм у којем је убијено чак 106 дјеце свих узраста, од тек рођених до 14 година. „Само у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву у подруму једне куће поклано је 24 дјеце. Огромне жртве пале се и на подргмечком дијелу општине, посебно на подручју Масловара, Јошаве и Благај Ријеке. Укупан број цивилних жртава у Другом свјетском

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби у Тjешњаку, Дуjић гаjу, Богданићу, Заблатама, Широкоj кули, Дубоком и Удбини. Тjешњак 2. августа 1942. Тjешњак, на путу од Млиноге према Петрињи, 2. августа усташе поклале 30 Срба из Млиноге и села Клинца. Роми их покопали Дуjић гаj краj Раковице, Слуњ, 2. августа 1941. Дуjић гаj краj Раковице, Слуњ, 2. августа 1941. усташе убиле 380 Срба, мушкараца, жена и њихове дjеце. Село Богданић, Смиљан, Госпић Село Богданић, Смиљан, Госпић. Усташе ножевима и мацолама масакрирале 103 српска цивила, 2. августа 1941. године Заблате Село Заблате, Смиљан, Госпић. 2. августа 1941. усташе заклале и спалиле 62 српска цивила у кући Милкана Катића, Петра

Хрватски Вечерњи лист доноси нови текст којим покушава објаснити да је Битка на Сутјесци заправо била хрватска историјска битка и да су Срби ту практично статистичка грешка. Објашњавајући зашто је ово била хрватска битка, Вечерњи лист наводи да је то стога што је Павелић предао Далмацију Италији па су разочарани Далматинци приступили масовно партизанима. Односно, Далматинци су се разочарали у Павелићеву националну политику и кренули у самосталну борбу за, пре свега, ХРВАТСКУ ДРЖАВУ! Стога је ова битка по тумачењу Вечерњег листа била пре свега хрватска национална битка па тек потом антифашистичка. Цео текст са Вечерњег листа можете прочитат испод: Бројно стање цијеле партизанске групације, заједно с рањеницима, износило је укупно

Пајић је 24. децембра 1941. писао Павелићу и Кватернику, изложивши им прилике у Котор Варошу и тражећи од њих репресивне мјере према православном живљу Петар Пајић, жупник у Врбањцима, водио је у току Другог свјетског рата обимну преписку са уредником сарајевског клерикалног „Католичког тједника“ Франом Краликом. Нека од писама Кралик је објављивао као прилоге у том листу. Пајић је 24. децембра 1941. писао Павелићу и Кватернику, изложивши им прилике у Котор Варошу и тражећи од њих репресивне мјере према православном живљу. Доказано је да моје тражење није имало одјека… Писао сам то у вријеме страдања моје жупе, када сам изгубио живце, написао је жупник у жалби на пресуду којом је,

Бомбе су пале на Сараjево, те не баш тако далеке 1941. године. Била jе то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар jе вршио своjе свакодневне богослужбене дужности, умиривао jе народ и вjеровао да ће све бити по мjери праведних. На Велику Сриjеду, по наговору проте Стевана Петровића, митрополит Петар одлази из Сараjева у манастир Свете Троjице код Пљеваља. Циjела област jужне Србиjе али и сjеверне Црне Горе у то вриjеме па све до 1992. године била jе у саставу митрополиjе дабробосанске. По казивању очевидаца, митрополит jе дошавши у манастир био сjетан, потиштен па чак и љут на проту Стевана jер jе сматрао да jе требао остати са своjим народом у

Општинска организација СУБНОР-а у Прњавору данас је полагањем цвијећа код бисти народних хероја и испред споменика палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора обиљежила Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату, 10. јули. Потпредсједник СУБНОР-а Раде Радоњић рекао је да су у свим ратовима на овим просторима многи борци дали животе за слободу, због чега они који су имали срећу да преживе имају обавезу да их се сјећају и поштују. Он је истакао да обиљежавању овог историјског датума за Прњавор из године у годину присуствује све више грађана, али и да новим генерацијама треба указати на његов историјски значај. „Нажалост, са нама данас нема доста омладине. Требало би у сарадњи

Оваj Шиђанин jе успео да побегне са стрељања на сремскомитровачком гробљу 30. августа 1942. године Човек jе коjи слави два рођендана. Стеван Мариjан, 73-годишњи пензионер из Шида, други пут „родио“ се 30. августа 1942. године. Тог дана уочи поноћи он jе побегао са стрељања на Православном гробљу у Сремскоj Митровици. Исповест Стевана Мариjана jе потресна: – У августу пре 39 година Шиђани су причали да предстоjи масовно хапшење Срба. Ја сам се у то време крио неколико дана. Ипак, усташе су ме ухватиле у моме стану у ноћи између 27. и 28. августа. У Среско начелство, где сам затекао двадесетак мештана, доведен сам везан. Одатле су ме одвели у шидски

Полагањем вијенаца код спомен-костурнице погинулим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Котор Варошу је данас обиљежен 4. јули – Дан борца, празник устанка народа и народности Југославије против фашизма у Другом свјетском рату. Вијенце су положиле делегације општинске организације СУБНОР-а општине Котор Варош и општинског одбора Социјалистичке партије. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а предсједник општинске организације СУБНОР-а Јово Трњак истакао је да имена на спомен-костурници говоре о храбрости и одлучној борби народа тога времена. „Побиједили смо фашизам и усташтво, али их нисмо искоријенили, јер у појединим земљама бивше Југославије они и даље постоје“, рекао је Трњак. Он је додао да је неопходно уредити спомен-костурницу, јер јој пријети урушавање. Начелник општине

Савез јеврејских општина Србије, Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту и Одсјек за културалне студије Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци покренули су пројекат о мапирању места страдања прве фазе Холокауста у Србији и Хрватској, чији је наслов Места страдања – прва фаза Холокауста у Србији и Хрватској (Killing Sites – First Stage of Holocaust in Serbia and Croatia). Резултати мапирања ће бити јавно представљени  на округлом столу у суботу 1. јула 2017. у 16 часова у Београду у Центру за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21. У првој фази Холокауста убијено је преко милион европских Јевреја, углавном у масовним стрељањима. У Србији под немачком окупацијом, током јесени 1941. године, убијени су готово сви јеврејски мушкарци. Заједно

У Саборном храму, који су чекали пуних седам деценија, колико је прошло од добијања дозволе турских власти 1859., до 1929. године, кад је црква завршена, односно осам деценија, ако се рачуна кад је освећена, Срби, нажалост, нису дуго уживали. Други свјетски рат је харао Европом, а почетком априла 1941. године стигао је и на наше просторе. Београд је бомбардован 6. априла, а већ сутрадан, лицем на Благовијести, прве бомбе пале су и на Бању Луку. Десетог априла проглашена је такозвана Независна држава Хрватска, монструозна творевина која је ускоро почела да показује зубе. Њемачки авиони, који су неколико дана кружили изнад града и митраљирали становништво, почеше бацати и бомбе на град.