arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Суд БиХ

СВЈЕДОЧЕЊЕ О УБИСТВУ ПОРОДИЦЕ ТЕШАНОВИЋ ИЗ СЕЛА ЛЕДИЋИ

22. септембар 2015.

На суђењу пред Судом БиХ за злочине почињене над Србима на подручjу Трнова, свjедоци Тужилаштва БиХ испричали су да су чланови породице Тешановић из села Ледићи убиjени док су покушавали прећи на териториjу под контролом Воjске Републике Српске. Милена Витковић, чиjе jе дjевоjачко презиме Тешановић, рекла jе да jе у маjу 1992. године из Трнова отишла у Воjводину, а да jе у љето исте године сазнала за убиство чланова своjе породице. Она jе навела да jе међу убиjеним било и диjете од годину и по, те да су тиjела убиjених ексхумирана послиjе рата, преноси БИРН. „Патолог каже да су дjетету поломљене руке и ноге“, нагласила jе Витковићева. Она jе навела

Film_Enklava_001.jpg

ПРИКАЗАН ФИЛМ “ЕНКЛАВА“

22. септембар 2015.

Филм Енклава Филм „Енклава“, коjи шаље снажну антиратну поруку, премиjерно jе приказан у Костаjници.   Филм, редитеља и сценаристе Горана Радовановића, синоћ jе пробудио наjдубље емоциjе код костаjничке публике. Публика jе на краjу дуготраjним аплаузом поздравила младог глумца Филипа Шубарића, коjи jе присуствовао премиjери.   Филм jе приказан у организациjи Народне библиотеке „Невенка Станисављевић“ и Омладинског клуба „Феникс“. Премиjери у Костаjници присустовао jе и промотер филма Немања Дамjанић.   „Енклава“ обрађуjе тему положаjа Срба коjи су остали да живе на Косову и Метохиjи након 1999. године у малим изолованим заjедницама – енклавама. У овоj причи, уз много перипетиjа, jедан осамдесетогодишњи старац ће, ипак, бити сахрањен захваљуjући свом унуку, десетогодишњем дjечаку

Tabla_Rasule_Nonkovici.jpg

Супермаркет успомена: у Книну, 20 година после

22. септембар 2015.

Нема тог избjеглице на овом свиjету коjи себи ниjе поставио питање гдjе му jе дом. У мjесту одакле потиче, мjесту гдjе jе сада или можда на неком трећем, само њему битном краjу? Моjа другарица jе избjегла из Сплита у Книн са четрнаест година. Из Книна у Београд са осамнаест. Њена породица jе пориjеклом из буковачких села гдjе jе долазила само на празнике. У Београду jе студирала и провела наjљепше године живота. Затим jе радила и живjела у Пожаревцу а данас jе у Њемачкоj. Гдjе jе њен дом? Код коjе табле на безличном аутопуту се насмиjе и каже да jе кућа jош само 500 километара далеко?   Фото: аутор Двадесет година од посљедњег боравка у Книну очекивао сам

Mars_Stazama_egzodusa_2015.jpg

КРЕНУО МАРШ „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА 1995-2015“

20. септембар 2015.

Из села Брезици код Завидовића у Федерациjи БиХ данас jе први пут кренуо марш „Стазама егзодуса 1995-2015“ поводом обиљежавања 20 година од прогона српског становништва из девет озренских села са подручjа општина Завидовићи и Маглаj. Послиjе пада Возуће 10. септембра 1995. године припадници такозване Армиjе БиХ напали су преостала српска села на Озрену. Српско становништво тада jе протjерано из села Долац, Бочиња, Бакотић, Крсно Поље, Јошавац, Близна, Горња Бочиња, Биjелог Поља и Смрдиња. Члан Организационог одбора Весо Илић рекао jе Срни да ће ове године марш бити одржан први пут и да ће настоjати да постане традициjа. Илић jе рекао да jе рута, коjом ће се кретати учесници марша, дуга

Parastos_kod_spomenika_na_Papratnoj_njivi.jpg

СУТРА ПОМЕН-ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ НА ПАПРАТНОЈ ЊИВИ

19. септембар 2015.

Парастос код споменика на Папратноj Њиви Код споменика на Папратноj њиви код Фоче сутра ће бити служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила коjе су на том мjесту из засjеде побили припадници такозване Армиjе БиХ приjе 23 године. На старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, 20. септембра 1992. године, припадници муслиманске воjске засули су „осама“ и „зољама“ камион Воjске Републике Српске у коjем jе, осим бораца, био и велики броj цивила из Калиновика, Трнова и Миљевине. Нико ниjе преживио напад, а међу жртвама jе било и шест жена, коjе су претходно из Трнова избjегле у Калиновик. Помен-парастос почеће у 12.00 часова. Извор: Везане виjести: Бранислав Р. Вучетић – Jadovno 1941. Болно

Sud_BiH.jpg

ПОДИГНУТА ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ДЕВЕТ ЛИЦА

19. септембар 2015.

Тужилаштво БиХ Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против девет лица држављана БиХ због почињеног ратног злочина на подручjу општина Цазин, Велика Кладуша и Бужим и убиства 12 лица. Из Тужилаштва БиХ саопштено jе да су оптужени Зиjад Нанић звани Зиjо (52), Есад Куделић (49), Вахид Баjрактаревић (45), Сенад Салкић (48), Хасан Мустафић (61), Мехмед Алешевић звани Медо (42), Неџад Бапић звани Џане (40), Самир Исаковић (44) и Хусеин Исаковић звани Жиле (46). Оптужене терете да су за вриjеме оружаног сукоба у БиХ у импровизованом затвору формираном у команди 505. бужимске бригаде, 5. корпуса Армиjе РБиХ коjа jе била смjештена у бившем хотелу „Радоч“ у Бужиму од новембра 1994. године до

Polaganje_vijenaca_kod_Spomen_krsta_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

ЦИЉ АГРЕСИЈЕ БИО ЕТНИЧKО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

18. септембар 2015.

Полагање виjенаца код Спомен-крста у Козарскоj Дубици Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе циљ хрватских агресора 18. септембра 1995. године био исти као 1941. године, а то jе етничко чишћење Срба.   „Улога жртве и улога џелата била jе иста као и 1941. године, сjетите се Kозаре, Јасеновца, Доње Градине и Градишке, а државни воjни врх Хрватске био jе испуњен истом идеологиjом и охрабрен операциjом `Олуjа“, рекао jе Савановић у Kозарскоj Дубици и додао да jе циљ операциjа из септембра 1995. године био етничко чишћење Срба из БиХ.   Он jе нагласио да jе териториjа западног диjела Српске одбрањена захваљуjући наjхрабриjим коjи

Sluzena_liturgija_u_hramu_Svete_Petke_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС И ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ KОД СПОМЕН-KРСТА

18. септембар 2015.

Служена литургиjа у спомен храму Свете Петке у Козарскоj Дубици Kод Спомен-крста на обали риjеке Уне у Kозарскоj Дубици служен jе парастос за воjнике и цивиле погинуле у агресиjи Хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године, а затим су званичници Републике Српске и њихови изасланици положили виjенце.   Виjенце су положили изасланик предсjедника Српске Миладин Драгичевић, делегациjа Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, изасланик српског члана Предсjедништва БиХ Велимир Сакан, замjеник воjног аташеа руске Амбасаде у БиХ.   На Спомен-крст виjенце су положиле делегациjа Борачке организациjе Републике Српске, Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза организациjа и удружења ратних воjних

Недељко Митровић

МИТРОВИЋ: НЕМА ОДУСТАЈАЊА ОД РЕФЕРЕНДУМА

18. септембар 2015.

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да власти Републике Српске не смиjу одустати од одржавања референдума о Суду и Тужилашту БиХ, jер структурални диjалог о реформи правосуђа у БиХ не даjе никакве резултате.   „Има оправдања за референдум, jер сматрамо да jе предсjедник Републике Српске ослушкивао `вапаjе` и приговоре жртава рата из Српске на дискриминаторски однос Суда и Тужилаштва БиХ у погледу процесуирања српских жртава рата“, рекао jе Митровић Срни.   Он наглашава да jедино референдум може постићи неке циљеве у погледу реформе правосуђа у БиХ, jер структурални диjалог тренутно ништа не обећава, изузев могућности одуговлачења ове реформе.   „Федерална страна, потпомогнута

Београд - "Српски зид плача

ГЕЈ ПАРАДА ДА НЕ ШЕТА ДО „ЗИДА ПЛАЧА“

18. септембар 2015.

Зид плача испред Народне скупштине у Београду Удружење киднапованих и убиjених на Kосову и Метохиjи саопштило jе да се не смиjе дозволити да учесници геj параде, заказане за недjељу, 20. септембра, прошетаjу до Скупштине Србиjе jер се испред ње налази „Српски зид плача“, односно фотографиjе киднапованих и убиjених Срба са Kосова.    Удружење jе позвало премjера Србиjе, руског амбасадора, представнике министарстава унутрашњих послова и одбране, градоначелника Београда, борачке организациjе и породице жртава да у недjељу у 12.44 дођу испред Скупштне на прес-конференциjу и обиђу „зид плача“.   Удружење jе истакло у саопштењу да су породице жртава наjобесправљениjи грађани и упитали представнике ЛГБТ заjеднице коjа су то њихова права угрожена.  

Crkva_svete_Petke_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

К. Дубица: 20 година од одбране западних граница Српске од хрватске агресије

18. септембар 2015.

Црква Св. Петке у Козарскоj Дубици У Храму Свете Петке биће служена Света архиjереjска литургиjа. Виjенце на Спомен-крст, код обале риjеке Уне, положиће броjне делегациjе и званичници Републике Српске, представници борачких организациjа, те општина Козарска Дубица, Костаjница, Нови Град и Градишка. Током офанзиве Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и Армиjе БиХ на jугозападни дио Републике Српке, Хрватска jе напала и западни дио Српске на простору од Новог Града до Градишке с намjером да се окупира териториjа до Бањалуке и створе предуслови да се деjства продуже до риjеке Дрине. У агресиjи хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године на подручjу Дубице, Новог Града и Костаjнице убиjена су 104 лица, од

Gordana_Trbojevic_Tetchner.jpg

Гдje гoд крeнулa, Koрдуну сe врaтилa

17. септембар 2015.

Свaкoг 6. мaja дoђeм нa Вeљун, пoлoжим цвиjeћe и зaпaлим свиjeћe зa дeду и прaдeду, кaжe Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Нeмa тe зaпрeкe кoja би сприjeчилa рoђeну Бeoгрaђaнку Гoрдaну Tрбojeвић Teтцхнeр (1963.), кoja живи у Стрaсбoургу, дa нeкoликo путa гoдишњe нe дoђe у oчeв зaвичaj, нa Koрдун, у Лaпoвaц, сeлo дo Вeљунa, пa дa љeтo и гoдишњи oдмoр сa супругoм Eрицoм нe прoвeдe уз oбaлe Koрaнe. Иaкo пут ниje ни jeднoстaвaн ни jeфтин, хиљaду килoмeтaрa у jeднoм смjeру ниje je сприjeчилo дa нa мjeсту стaрe бaкинe и oчeвe кућe нe нaпрaви нoву. Нa кућишту вeличинe oкo 3500 квaдрaтa joш je jeднa, тeткинa, кућa aли je пoтпунo дeвaстирaнa нaкoн Oлуje.

Ministar_Milenko_Savanovic.jpg

САВАНОВИЋ: ВИШЕ РАЗВИЈАТИ ЛИЧНУ И КОЛЕКТИВНУ СВИЈЕСТ

17. септембар 2015.

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе потребно више развиjати личну и колективну свиjест народа о потреби бољег познавања историjе, преиспитивања историjских догађаjа и потреби jединства српског народа у одбрани националних интереса и свега оног што чини jединствену Републику Српску.   „Мислим да до сада, а нарочито приjе деведесетих година (20. виjека), колективна свиjест српског народа ниjе била на високом нивоу и брзо смо заборавили историjске догађаjе и грлили смо оне коjу сам чинили зла“, рекао jе Савановић на конференциjи за новинаре Одбора Владе Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова.   Он jе нагласио да се такво нешто не смиjе

Detalji_izlozbe_Nezaborav_za_nestale.jpg

И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА СУДБИНА 2.000 СРБА

17. септембар 2015.

Детаљ изложбе “Незаборав за нестале“ Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих „Суза“ Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата. Она jе на изложби под називом „Незаборав за нестале“, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама „Бљесак“ и „Олуjа“ проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе. „Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих

Brod.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ПРВУ ЖРТВУ РАТА – ВОЈИСЛАВА ГОРАНОВИЋА

17. септембар 2015.

Брод Воjислав Горановић, технички директор индустриjе грађевинског материjала „Грамат“, био jе прва жртва рата у БиХ деведесетих година прошлог виjека – убиjен jе 16. септембра 1991. године током агресиjе Воjске Хрватске.   У ноћи између између 15. и 16. септембра извршена jе прва оружана агресиjа Воjске Републике Хрватске на простор БиХ, у току коjе jе са подручjа Славонског Брода гранатирано неколико српских насеља, као и производно построjење „Грамата“.   Након овог напада започиње низ оружаних удара на Брод коjи кулминираjу 25. и 26. марта у селу Сиjековац, када се догодио низ стравичних убистава српских цивила.   У Мjесноj заjедници Клакар Горњи, у дворишту Цигларске индустриjе „Клакар“, одржан jе помен Горановићу,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА