arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Представљен роман „Кроз минско поље“

Свечано представљен роман „Кроз минско поље“

23. децембар 2015.

Пред пуном салом Дома омладине у Аранђеловцу представљен је роман Кроз минско поље, првенац Александра Раковића. На промоцији, која је заиста била културни догађај у Аранђеловцу, говорили су Веселин Шљиванчанин, пуковник у пензији и писац предговора, Никола Маринковић, извршни уредник у ИК Catena mundi и аутор, Александар Раковић. Веселин Шљиванчанин се осврнуо на правдољубивост и истинољубивост, које је светле са сваке странице овог потресног романа о страдању читаве једне генерације младића на вуковарском ратишту. Шљиванчанин је истакао и трагику њихове верности отаџбини, која је полако копнила, док су они гинули у рововима, убеђени да је бране. Никола Маринковић, извршни уредник у ИК Catena mundi, истакао је особености овог аутобиографског романа,

Синиша Михајловић

Синиша Михајловић заплакао на кућном прагу!

23. децембар 2015.

Камуфлирао се да га не препознају: Прослављени фудбалер у пратњи брата Дражена и кума Мирослава Тањге први пут након рата посетио град у Хрватској и околна места где је провео детињство Са сузама у очима, Синиша Михајловић је први пут после 25 година крочио на кућни праг у Борову. У тајности, камуфлиран да га не препознају мештани, прослављени српски фудбалер, а сада тренер, посетио је родни кућу у којој није био од рата 1991. године. Како сазнајемо, Синиша се на пут у Хрватску одлучио након што је три ноћи заредом сањао место у којем је провео детињство. Осим родне куће, актуелни тренер Милана је у пратњи брата Дражена и кума

Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Беговић: Чули смо запомагања Срба заробљених на Троврху

23. децембар 2015.

Свједок Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву Десо Беговић изјавио је данас у Окружном суду да је чуо запомагања Срба заробљених на Троврху, које су тукли у Полицијској станици у Горажду. „Били су затворени у сусједној ћелији и чули смо њихово запомагање док су их тукли. Са њима нисмо имали никакав контакт, јер нас нису пуштали у исто вријеме“, рекао је Беговић. Свједок је испричао да је он, са мјештанима села Бућја, у јулу 1992. године доведен у Полицијску станицу у Горажду, гдје су их затворили у три ћелије. Он се није могао сјетити када су тачно доведени Срби са Троврха, које, додао је, није лично познавао, али је потврдио да

Младен Грујичић

Грујичић: Не очекујемо правично суђење Насеру Орићу

23. децембар 2015.

Предсједник сребреничке Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Младен Грујичић рекао је да не очекује правично суђење ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребрениции Насеру Орићу пред Судом БиХ и да овај поступак служи за то да би поново биле исмијане српске жртве рата. „Не може задовољити правду чињеница да је 3.600 убијених Срба у Подрињу сведено на свега три убијена лица и да ће Насер Орић за то добити одговарајућу казну“, рекао је Грујичић Срни, коментаришући почетак суђења Насеру Орићу који је заказан за 26. јануар пред Судом БиХ. Он је навео да породице српских жртава рата из Сребренице не вјерују Суду и Тужилаштву БиХ, као ни

Тужилаштвo БиХ

Пажин: Толико су ме тукли да сам свијест губио осам пута

23. децембар 2015.

У наставку суђења Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине над српским цивилима на подручју Ливна 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Борко Пажин рекао је да су га на „испитивању“ у основној школи толико тукли да је исте вечери свијест губио осам пута. Борко Пажин је посвједочио да је 25. августа 1992. године доведен из цивилног затвора у Основну школу „Иван Горан Ковачић“ у Ливну. Исто вече га је позвао извјесни Гарић у учионицу на „испитивање“ код Ибрахимагића који је био старјешина. „Ибрахимагић је рекао: `Причај`. Са стране су били Гарић, Зденко, Бабо и Велагић. /…/ Први ме је ударио Гарић палицом. Удара, ја вриштим. Онда сам пао,

Радован Караџић и Ратко Младић

Истина о Маркалама

23. децембар 2015.

У Србији се одавно знало да је „случај Маркале“ изрежирана прича. Масакр који се догодио 5. фебруара 1994. је привукао пажњу светске јавности. Први извештај из Сарајева тог дана је био на Би-Би-Сију, чији новинар се нашао на лицу места неколико минута после експлозије. Наравно, за злодело су оптужени Срби. На пијаци „Маркале“ је тог јутра убијено 68 људи, а рањено 144. Међутим, према извештају независне комисије из 1995. године не постоји ни један доказ да су напад извели Срби, што је потврдио и тадашњи специјални изасланик генералног секретара УН за Балкан Јасуши Акаши. Други масакр на истом мести и по истом сценарију десио се 28. августа 1995. када је

Филм Дјеца

Филм „Дјеца“ добитник специјалног признања на фестивалу у Шведској

23. децембар 2015.

Документарни филм „Дјеца“ Дениса Бојића снимљен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске добитник је специјалног признања BaNeFF фестивала у Шведској. У такмичарској селекцији били су филмови из Индије, Јапана, Данске, Шведске, Италије, арапских земаља, Хрватске, Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Филм „Дјеца“ који документује једну од највећих српских таргедија у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату по одлуци жирија, састављеног од угледних филмских радника Шведске, признање је добио, између осталог, због приказа исконске родитељске снаге и бесконачне љубави према њиховој изгубљеној дјеци. Овај фестивал, а тиме и приказивање филма, наставља се у већим градовима Шведске, Норвешке и Исланда.   Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Два филма РТРС-а пред шведском

Муџахедини - Махмуљин Фото: Press

Подигнута оптужница против Махмуљина

23. децембар 2015.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против некадашњег команданта 3. корпуса тзв.Армије РБиХ Сакиба Махмуљина, саопшено је из Тужилаштва БиХ. Он је осумњичен за злочине почињене у од јула до октобра 1995. године на ширем подручју Возуће, у којима је учествовала и јединица Одред „Ел Муџахидин“, чији су припадници починили убиство око 50 ратних заробљеника српске националности.   Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Ухапшен Сакиб Махмуљин САКИБ МАХМУЉИН И ШЕФИК ЏАФЕРОВИЋ ДА ОДГОВАРАЈУ ЗА ЗЛОЧИНЕ ПРЕДМЕТ 10 ГОДИНА СТОЈИ У ТУЖИЛАШТВУ БиХ!  

Небојша Павковић

Генерал Небојша Павковић: Светски моћници нису желели мир на Космету

23. децембар 2015.

Немам речи да опишем какви су то професионалци били. За мене најбољи на свету. Млади, храбри, обучени, патриотски потпуно опредељени, били су незадрживи. Није постојао задатак који нису могли да изврше. Као професионалац сам поносан што сам био у прилици да командујем тим јунацима и да се дружим са њима Разговарали Милош Милојевић и Стефан Каргановић  У једном од својих „Писама из Берлина“ српски историчар и публициста Никола Живковић поставља неколико прикладних и кључних питања: „А шта је данас са српским војницима, херојима, који су године 1999.бранили нашу земљу од стоструко војно надмоћног непријатеља? А шта са онима у Београду који су у то исто време јавно подржали злочине непријатеља

Источно Сарајево

Наставак суђења за убиство Срба са Троврха

23. децембар 2015.

У Окружном суду у Источном Сарајеву данас би требало да буде настављено суђење четворици некадашњих припадника такозване Армије БиХ за убиства српских заробљеника са брда Троврх код Горажда 1992. године, а окружни тужилац Тарик Црнкић најавио је испитивање два свједока. За учешће у убиствима осам српских ратних заробљеника Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу. На брду Троврх код Горажда у августу 1992. године заробљени су Бошко и Ђоко Ласица, Његош Ћехо, Којо Вуковић, Бранислав и Будимир Тодоровић, Тиослав Радовић и Ратомир Клачар, а потом су одведени у горажданску полицијску станицу гдје су убијени. На рочишту 10.

Дамир Липовац

Некадашњи командант логора признао кривицу

22. децембар 2015.

Бивши припадник Хрватског вијећа одбране (ХВО) Дамир Липовац, који је био командант логора у дервентском мјесту Пољари, потписао је споразум о признању кривице за злочине над Србима 1992. године на подручју Дервенте. Суд ће 12. јануара објавити одлуку да ли прихвата споразум о признању кривице. Предсједавајући Судског вијећа Даворин Јукић рекао је да је суду достављен писани споразум који је потписао Липовац, али да у судници нису представљени његови детаљи. Тужилаштво БиХ терети Липовца, некадашњег припадника 103. бригаде ХВО-а, за злочине почињене 1992. на подручју Дервенте, преноси Бирн. На терет му је стављено да је као командант логора у школи у Пољарима учествовао у убиствима, премлаћивању, пљачки и мучењу заточених

Милош Ђошан: Како је 1999. војник Јовичић херојски спасао саборце на Космету (ВИДЕО)

22. децембар 2015.

У просторијама Српског културног центра и Удружења „Ћирилица – Београд“ , представљена је књига српског генерала-мајора у пензији Милоша Ђошана – „Окупирана земља“. Том приликом о књизи су говорили аутор и српски пуковници у пензији Слободан Јовановић и Милутин Филиповић. Пензионисани генерал-мајор Милош Ђошан, истакнути српски комадант на Космету у рату против шиптарског окупатора и НАТО агресора је и аутор неколико публицистичких књига. Међу њима, истиче се и књига „Окупирана земља“ (издата 2012. године), у којој су комбинацијом есеја и документаристике, описани трагика и хероизам српског народа у његовој новијој историји. Генерал Ђошан у књизи истиче да „окупација након агресије, није реткост, него правило“, те да је добровољно прихватање окупације,

Милан и Љуба – заједно у љубави и пјесми

Пjeсмa лиjeчи бoл

22. децембар 2015.

Kaд Mилaнa и Љубу Maртинoвић oкo срцa ухвaтe стрaх и дeпрeсиja, Mилaн из стaрoг ‘кувeрa’ извaди хaрмoнику, пa рaспaли, oнaкo у мрaку, пo стaрим бaниjским мeлoдиjaмa, кoje нaдaлeкo oдjeкуjу шумaмa и прoплaнцимa oвoг диjeлa Бaниje Пише: Владимир Јуришић Приje нeкoликo гoдинa судбинa je хтjeлa дa Љубa и Mилaн Maртинoвић зaпoчну зajeднички живoт у дрвeнoj кући Mилaнoвих дjeдoвa у Kaлaњу, брдскoм сeoцeту крaj Maлoг Грaдцa нa Бaниjи. Нo умjeстo дa им из дaнa у дaн будe свe бoљe, њимa je, мa кoликo сe трудили, свe гoрe и гoрe. Oсjeћajу сe нaпуштeнимa и зaбoрaвљeнимa oд свих. Дo усaмљeнe кућe у брдимa риjeткo ткo нaиђe, пут je вeћи диo гoдинe нeпрoхoдaн, струje нeмa,

Предраг Васиљевић

Коментар: Перса

21. децембар 2015.

Сви у Србији знају ко су Станија, Маца Дискреција и Дара Бубамара али мало ко зна ко је Перса Стојковић из Паралова на Косову и Метохији СВИ у Србији знају ко су Станија, Маца Дискреција и Дара Бубамара али мало ко зна ко је Перса Стојковић из Паралова на Косову и Метохији. Е, та храбра старица од 75 година, одбија да плати казну албанским властима од 50 евра на име „нарушавања јавног реда и мира“ и прети јој због тога затвор. Санкција јој је разрезана пошто је избацила из своје авлије стоку албанског примитивца Ганија Ибишија који ју је због тога и претукао. Српкињи на српској земљи, пред њеним домом,

Филм Дјеца

Два филма РТРС-а пред шведском публиком

21. децембар 2015.

Филм „Дјеца“ Дениса Бојића у продукцији Радио Телевизије Републике Српске учествује на Фестивалу Новог Балканског Филма – „Balkan New Film Festival, BaNeFF 2015“ у Штокхолму. Осим филма „Дјеца“ из продукције РТРС-а на фестивалу ће учествовати и филм „Дневник ратног хирурга“ – Синише Грабежа. Фестивал Новог Филма Балкан – „Balkan New Film Festival BaNeFF 2015“ спрема за 21. децембар, на најкраћи дан у години, Фестивал кратког и докуметраног филма. У селекцији су се нашли филмови из Индије, Јапана, Данске, Шведске, Италије, Арапских земаља, Хрватске, Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Језици су Арапски, Јапански, Хинди, Француски, Грчки, Шведски… Овај Фестивал омогућио је Шведски Филмски Институт заједно са Kulturhuset у Кунгсенгену

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА