Preci Živka J. Damnjanovića doselili su se u Mačvu krajem 18. veka iz valjevskog sela Kotešice. Familiju je u selo Glušci doveo Živkov pradeda Damnjan Ilić, poznatiji kao Damnjan Kotešinac, junak u čuvenom boju na Čokešini, koji se desio na Lazarevu subotu, 28. aprila 1804. godine. Iza Damnjana ostao je sin Milan, a u doba knjaza Miloša, kad se ustališe prezimena, postao je Damnjanović. Milanov sin Jakov vojevao je u srpsko-turskim ratovima 1876–1878. godine i srpskom-bugarskom 1885. godine. Jakov je pošao u rat ostavivši ženu Jelicu sa sinom Živkom od godinu dana. Posle ratova rađala su im se deca, a u životu ostaše Petar, poznati mačvanski zidar – čiji je

Na rezoluciju o napretku Srbije u evropskom parlamentu – 190 amandmana. Zahtevaju da se preispita skorašnja rehabilitacija generala Mihailovića. EVROPSKI parlamentarci uložili su čak 190 amandmana na predlog rezolucije o napretku Srbije, izvestioca Dejvida Mekalistera, a i ovog puta među najoštrijima su bili – Hrvati. Poslanici iz ove zemlje u 24 podneta amandmana traže da se pred Srbiju postavi čitav niz uslova, od rešavanja pitanja granica i sukcesije, do povratka kulturnih dobara i zaštita prava njihove manjine. Najaktivnija bila je hrvatska poslanica Dubravka Šuica, koja u osam podnetih amandmana, između ostalog, insistira da se bilateralna pitanja otvore na samom početku pregovora o članstvu u EU, ali i da se pomene

„NEPRISTOJNA PONUDA“ – TREĆI ODLOMAK IZ DRAME „DRUGAČIJI TITO” KOJA IZLAZI IZ ŠTAMPE ČERČIL: Zadovoljstvo je pričati s vama, duhovit ste čovek. Nešto sam primetio kod vas, moram to da vam kažem, ovako tet-a-tet, oduševljava kod vas taj rafinman, odmah se primeti da ste čovek od ukusa, poseban. Šta će vam Staljin? Vidite kako se on obračunava, kakvi su to postupci, ja se ne bih zavaravao, šta ćete kad na vas dođe red? TITO: Ne znam, stvarno, šta bih vam o tome rekao. Iskreno, na šta ciljate? ČERČIL: Gledajte, jednoga dana, vi ćete mu zasmetati, stalno bude neki razlog. Mada, budimo iskreni, njemu razlog i ne treba. Njegovi su metodi

TODOR KULjIĆ Evropski kvislinzi su vodili ne samo neslavnu nego i nerealnu politiku Diskusije oko suđenja Milanu Nediću jesu danas i prilika da se dodatno rehabilituje Draža Mihailović. Kako? Da se razumemo, kaže jedan red polemičara, Nedića ne treba rehabilitovati, ali su i komunisti bili teroristi. Alternativa je Draža. I dodaju, izričito ili prećutno: zar naše odbacivanje Nedića ne svedoči da nismo jednostrani rodoljupci nego višeslojni istinoljupci? Zar nam i stoga ne treba verovati da je Draža bio antifašist? Ne, ne treba vam verovati, zato što ovo ograđivanje od Nedića nije nikakav argument u pravdanju Draže nego retorički manevar. Naime, u ovoj „višeslojnoj” retorici odbacivanje Nedića (ali i onih koji

Sud već dva puta rehabilitovao Marka Bogojevića, tužilaštvo se žali. Solunski borac i nosilac Albanske spomenice, streljan je bez presude. Nemci mu spalili kuću, pomogao partizanima MARKO Bogojević, predratni učitelj iz sela Medveđa kod Trstenika, za koga se i danas priča da je Dobrici Ćosiću bukvalno spasao glavu kad su ga četnici uhvatili, nikako da, mrtav, dočeka pravdu. Već dva puta ga je Viši sud u Kruševcu rehabilitovao, ali se Više tužilaštvo žalilo i tražilo poništaj presude. – Deda je bio obrazovan, ugledan čovek, borac iz balkanskih i Prvog svetskog rata, solunac, nosilac Albanske spomenice, Ordena Miloša Obilića i odlikovanja SPC. Kao mali igrao sam se njegovom Karađorđevom zvezdom –

Evropski kvislinzi su vodili ne samo neslavnu nego i nerealnu politiku Diskusije oko suđenja Milanu Nediću jesu danas i prilika da se dodatno rehabilituje Draža Mihailović. Kako? Da se razumemo, kaže jedan red polemičara, Nedića ne treba rehabilitovati, ali su i komunisti bili teroristi. Alternativa je Draža. I dodaju, izričito ili prećutno: Zar naše odbacivanje Nedića ne svedoči da nismo jednostrani rodoljupci nego višeslojni istinoljupci? Zar nam i stoga ne treba verovati da je Draža bio antifašist? Ne, ne treba vam verovati, zato što ovo ograđivanje od Nedića nije nikakav argument u pravdanju Draže nego retorički manevar. Naime, u ovoj „višeslojnoj” retorici odbacivanje Nedića (ali i onih koji su ga

Zašto je izbeglička vlada profesora Jovanovića odbila saradnju s Moskvom. Mihailović je smatrao da jedino Crvena armija može da se suprotstavi nemačkoj agresiji ŽIVIMO u vremenu u kome dominiraju krize, dnevnopolitičke, ekonomske, moralne, kriza sistema vrednosti, ali istovremeno živimo u vremenu u kome smo bombardovani novim saznanjima iz novije istorije. Otvaranje arhiva i otkrivanje novih dokumenata neminovno nas primoravaju da menjamo ugao pogleda na prošlost. Savremeni istoričari su, naravno, na najvećem iskušenju. Ispravno prevrednovanje istorije ovog perioda biće zapravo zalog i za ispravne ocene gotovo svih glavnih tokova nacionalne istorije od predvečerja Drugog svetskog rata pa, skoro, do danas. Jedan od prvih potresa u konvencionalnom pogledu na istoriju izazvala je