Данас се навршава се 75 година војног преврата извршеног 27. марта 1941. године Мартовски преврат је одредио судбину Југославије и трасирао њен даљи пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке. Пуч је извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација доспела у народ избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу. У Београду, другим српским градовима, али и широм Југославије грађани су узвикивали пароле „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“. Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је „Југославија пронашла своју душу“. Пучем је поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25.

Уместо Народном музеју из Уђица, организација обележавања 75. годишњеице битке на Кадињачи ове године поверена је приватној агенцији „Гелсик”, која је између осталог регистрована и за банкарство и рачуноводствене услуге ОРГАНИЗАЦИЈА обележавања 75. годишњице битке на Кадињачи први пут је ове године поверена приватној агецији “Гелсик”, а не Народном музеју из Ужица. Министарство за рад је овај посао на конкурсу доделило фирми регистрованој између осталог и за банкарство и рачуноводствене услуге. Како каже Никола Гогић, директор Народног музеја, нико им није појаснио критеријуме по којима је одлука донета, с обзиром на то да су они дали најнижу понуду. У Министарству рада одговарају да они годишње организују 24 државне церемоније и

Све тајне прогона професора Београдског универзитета крајем 1944. године. После рата на удару десетине професора БУ, као и наши најугледнији научни радници СРПСКА интелигенција често је у нашој историји, од Растка Немањића и турског доба до данашњих дана, плаћала данак непослушности. Хирови домаће и стране окупационе власти низали су се један за другим, практично без озбиљнијег прекида, од појаве првих учених људи. Не зна се која је власт у томе била ревноснија, а који прогони српских умова већи и погубнији. Ипак, једна чистка се издваја и може се назвати једном од највећих хајки на националну интелигенцију. Било је то крајем 1944. године. У Србији је почео прогон неколико десетина истакнутих

Савез Сокола краљевине Југославије сматрао је да једино национална држава пружа сигурно јемство за опстанак и даљи привредни и културни напредак. Зато су васпитавали своје чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремајући их за будућа искушења. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Сарађивали су са сличним организацијама Народном Одбраном, Савезом добровољаца, Аеро-клубом, Јадранском стражом … . При соколским друштвима радили су стрељачки одсеци. Одсеке су водили активни и резервни официри, чланови сокола. Соколски рад на пољу телесног васпитања обухватао је разне гране телесног вежбања, а посебно су се неговале вежбе са елементима војне обуке. Акција на народно одбранбеном пољу обухватала је шоферске

Сећање на дан кад је село Горња Стражава у фебруару 1942. године изгубило готово све способне мушке главе Прокупље – Полагањем венаца и пригодним програмом у Горњој Стражави код Прокупља одата је пошта стрељаним мештанима овога села крајем фебруара 1942. године. Представници борачких организација, месне заједнице и општине подсетили су се првих великих зверстава окупаторске војске у Топлици почетком Другог светског рата. Као што је познато, почетком 1942. године, с циљем остваривања плана велике Бугарске, који није успео у Великом рату, немачку окупаторску војску на југу Србије и делу Космета, заменила је бугарска војска. У Топлици она је одмах почела са хапшењем и стрељањем свих „сумњивих“ лица, као одмазда за

Адвокат неће имати увид у податке о ратном премијеру, јер нема закона о досијеима. Једино суд може да затражи документе и они ће тада бити достављени АРХИВ не може да омогући увид у досије Милана Недића адвокату предлагача рехабилитације. Ово је за “Новости ” рекао директор Архива др Мирослав Перишић и одбацио тврдње да ова институција опструира рад суда и поступак рехабилитације премијера Србије за време Другог светског рата. – С обзиром на то да Србија није донела закон о отварању тајних досијеа, који би прецизирао ко и под којим условима може имати увид у досијеа која је Архиву Србије доставила БИА, документи остају затворени за странке у поступку –