Ni u seriji “Bićemo prvaci sveta” nije se mogla zaobići priča o lepoti košarkašice Ljubice Otašević. Bratanac Jovan: Sve planove je podredila želji da ponovo bude sa tatom Božidarom JEDINI san moje tetke Ljubice Bube Otašević bio je da napusti sve i ode kod oca Božidara, majora-pilota Vojske Kraljevine Jugoslavije, branioca Beograda 1941, stradalnika nacističkog logora Osnabrik, koji je posle oslobođenja odlučio da ostane u emigraciji. Ništa drugo u Ljubičinoj mladosti nije bilo važnije od ispunjenja te želje. U njoj se krije i odgovor zašto je vrlo rano zatvorila širom otvorena vrata blistave košarkaške karijere. Ovako za “Novosti” govori Jovan Otašević (64), bratanac čuvene košarkašice Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije,

Jevrejima će u Srbiji biti vraćeno 3.000 zgrada koje su nacisti konfiskovali za vreme Drugog svjetskog rata, dok će u narednih 25 godina dobijati blizu milion evra godišnje za različite obrazovne programe i istraživanje Holokausta. U Srbiji je stupio na snagu zakon po kojem će imovina Jevreja koju su konfiskovali nacisti i vlasti Beograda za vrijeme Drugog svjetskog rat biti predata jevrejskim organizacijama, piše “The Times of Israel”. Prema zakonu koji je usvojila Skupština Srbije u februaru ove godine, Federaciji jevrejskih opština Srbije biće vraćeno oko 3.000 zgrada koje su konfiskovali nacisti. U zakonu je propisano da će Federacija jevrejskih opština Srbije u narednih 25 godina, počevši od 2017. godine,

Narod je bio razočaran, ponižen i uvređen, a za zaveru je bio zainteresovan mali broj ljudi, patrijarh, predsednik narodne odbrane i poneki od političara Svakim danom bilo je jasnije da Jugoslavija ne može ostati po strani, što se moglo uočiti s obzirom na oružan sukob koji se vodio u njenom susedstvu između Grčke i Nemačke, kao i na teritoriji Albanije. I Nemačka je želela da se ovaj sukob što pre okonča, da sama sa svojom oružanom snagom interveniše, bojeći se da ovaj teritorij na evropskom kontinentu ne iskoriste Englezi za operacije. Zato je i jedna i druga strana tražila od Jugoslavije da se opredeli. Namesnici su bili za sporazum s

I posle 75 godina od dvadesetsedmomartovskog puča nisu razjašnjene sve dileme. Bio je crnorukac, oficir, prevratnik, nacionalista, komunista, diplomata Neselektivno otvaranje arhiva, a ta praksa je prisutna u gotovo u celom savetu, bez obzira na zakonske obaveze da svi dokumenti budu dostupni javnosti, pogotovo naučnoj, posle pedeset godina, ostavlja mnoge ključne događaje iz novije političke istorije nerasvetljenim. Danas, 75 godina od puča u Kraljevini Jugoslaviji, možemo da konstatujemo da iz engleskih arhiva stižu dokazi o umešanosti Velike Britanije u događaje koji su kulminirali 27. marta 1941. godine. Iz poverljivog pisma agenta SOE (Uprava za specijalne operacije) Hju Daltona upućenog predsedniku britanske vlade Vinstonu Čerčilu 28. marta 1941. godine, doznalo se

„Borba protiv fašizma i u Sovjetskom Savezu i u Jugoslaviji bila je zajednički cilj. Jedinstvo u borbi je u stvari uzajmna pomoć. A srpske žrtve, posebno civilne, ugrađene su i u konačnu pobedu SSSR“, kaže istoričar Momčilo Pavlović. Godišnjica puča i demonstracija na kojima je rečeno „ne“ Trojnom paktu 27. marta 1941. godine je događaj koji je bio i ostao predmet polemika među istoričarima, ne samo u Srbiji, nego i u svetu. Toga dana grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske, na čelu sa brigadnim generalom vojnog vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem, izvela je vojni puč, zbacivši sa vlasti tročlano kraljevsko namesništvo, koje su činili knez Pavle Karađorđević, dr Radenko Stanković, i dr Ivo Perovićo, odnosno Vladu Kraljevine Jugoslavije na čelu sa Dragišom

Agencija za restituciju odlučivaće sledeće nedelje o molbi za povraćaj imovine. Uprkos presudama, odbijaju se zahtevi za obeštećenje saradnika okupatora AGENCIJA za restituciju odlučivaće sledeće nedelje o jednom pomalo neobičnom zahtevu: naslednici pokojnog Petra Holjca, železničara iz Zemuna, pripadnika Ustaškog pokreta, tražili su povraćaj njegove imovine (kuće i placa). Holjac je, mada postoje dokazi da je pripadao Ustaškom taboru za Zemun br. 3, rehabilitovan odlukom Višeg suda u Beogradu, u junu 2014. Uprkos tome, Agencija za restituciju verovatno će, kako saznajemo, odbiti zahtev naslednika jer je po Zakonu o povraćaju imovine i obeštećenju zabranjeno vraćati imovinu pripadnicima okupacionih snaga za vreme Drugog svetskog rata. Viši sud je, odlučujući o časti

Rehabilitacija Milana Nedića, ili, pretvaranje sluge okupatora u srpsku majku. Ono što najviše nedostaje raspravama tipa „za“ i „protiv“ je šira slika, odnosno sagledavanje sa svih strana i sa što više elemenata. Izgleda da je sintagma „sa svih strana“ kod ovog pitanja – ključ rešenja. Zamislite jednu državu u Evropi, koja nije Srbija, recimo Švedsku. I sad nastavite da zamišljate kako okolni Danci, Finci, Norvežani kreću na Švede sa samo jednom idejom – da ih sve pobiju… Isto to, samo mnogo gore i više, događa se u raspaloj Jugoslaviji 1941. Teško je i nabrojati sve te „entitetske horde“ koje su krenule tada na Srbe, ali, pokušaću: madžarske, folksdojčerske, bugarske, šiptarske,

U ovom slučaju, potrebna je u stvari rehabilitacija istorije, jer ne zvuči ni malo laskavo što i danas u Srbiji dominiraju parole koje su izmislili nacisti a preuzeli komunisti PIŠE: Miloslav SAMARDŽIĆ Redov Milan Nedić – ličnost sa najboljim marketingom u srpskoj istoriji. Fakat da se i danas smatra generalom – iako ga je naša država ražalovala čim je stao uz Nemce, krajem leta 1941. godine – samo je usputna posledica tog marketinga. Uspeh kampanje u korist Nedićevog imena i lika nije slučajan, jer su je osmislili vrhunski majstori tog zanata: nemački nacisti, tj. Gebelsovi ljudi u okupacionom aparatu u Srbiji. Primenili su tehniku koja se i inače kroz istoriju