Rođen 1989. godine u Smedersvkoj Palanci, Nemanja Dević je osnovne i master studije završio na Filosofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je sada doktorand. Još kao maturant objavio je knjigu sa popisom svih žrtava Drugog svetskog rata u jednoj lokalnoj sredini, za šta je 2009. dobio nagradu „Dragiša Kašiković“. Autor studije „Istina pod ključem. Donja Jasenica u Drugom svetskom ratu“ i, u koautorstvu sa Srđanom Cvetkovićem, „Жrtve u Zaječarskom okrugu posle 12. septembra 1944“. Sada je pred nama njegova nova knjiga, „Smederevski kraj u Drugom svetskom ratu, Ljudi i događaji“, u izdanju Instituta za savremenu istoriju. Ova knjiga je bila povod za razgovor s gospodinom Devićem. MIKROISTORIJA – UČITELJICA ЖIVOTA 

U prilog poslednjih dešavanja gde komunisti opet lažima skrivaju istinu i krive istoriju svojim podmetanjima i klevetama, a u vezi sa postupkom rehabilitacije đenerala Milana Nedića, Vaseljenska TV ekskluzivno objavljuje delove političko – istorijske knjige Boška N. Kostića u izdanju „Nove Iskre“, savremenika i saradnika Dimitrija Ljotića i Milana Nedića i učesnika događaja tokom Drugog svetskog rata. Posle sloma – Glava prva Na dan 6. aprila 1941. Nemačka je izvršila napad na Jugoslaviju. Rano izjutra, bez objave rata, teško je bombardovana prestonica Beograd. Bombardovanje je bilo strašno. Nepripremljen narod nije ni slutio da će ga neprijatelj sa takvom žestinom mučki napasti. Stoga je i bilo onoliko žrtava… Nemcima je pošlo

U prilog poslednjih dešavanja gde komunisti opet lažima skrivaju istinu i krive istoriju svojim podmetanjima i klevetama, a u vezi sa postupkom rehabilitacije đenerala Milana Nedića, Vaseljenska TV ekskluzivno objavljuje delove političko – istorijske knjige Boška N. Kostića u izdanju „Nove Iskre“, savremenika i saradnika Dimitrija Ljotića i Milana Nedića i učesnika događaja tokom Drugog svetskog rata. Predgovor „Ni sami Bogovi ne mogu učini, da nije bilo ono što je bilo.“ Ušli smo već odavno u četvrtu godinu izgnaničkog života. Pa, ipak , često nam se čini kao da je sve juče bilo. Mnogo je dana prošlo, ali se eho proteklih događaja još nije izgubio u bučnoj današnjici. Pisac ovih redova pratio

Veličina jedne ličnosti morala bi da se procenjuje i po broju spasenih ljudskih života! Kad me je deo inteligencije, ponajviše iz Demokratske stranke, optuživao da sam cepao, seckao, palio i uništavao knjige „Službenog glasnika” niko nije ustao u moju odbranu (izuzetak je Ratko Dmitrović), iako su svi znali da knjige nikada nisam bacao na lomaču. Svi su bili nemi, čak i one moje kolege kojima sam štampao jednu, dve, a ponekim i više knjiga. Bojan Dimitrijević je moj student i kolega, jedan od onih koji je tih dana bio nem, iako je dobro znao da se nisam ničim ogrešio u svom radu sa knjigama, ni kao profesor, ni kao direktor.

Pančevo – Međunarodni Dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu obeležen je državnom komemorativnom svečanošću u Spomen-kompleksu „Stratište“ kod Pančeva, mestu na kojem je streljano i sahranjeno oko 12.000 žrtava nacističkog terora. Vence na spomenik „Brazde“ položili su i odali počast žrtvama predstavnici Vlade Republike Srbije, Vojske Srbije, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, grada Pančeva, diplomatskog kora, potomci žrtava, udruženja i građani. Komemorativno okupljanje je sećanje na 16. decembar 1942. godine, dan kada je komandant Gestapoa Hajnrih Himler naredio da se, iz svih evropskih zemalja pod nacističkom okupacijom, deportuju Romi u koncentracione logore Aušvic i Birkenau u Poljskoj u kom je postojao

“Novosti” u poseti Danici Dani Milosavljević (90), jedinom živom učesniku formiranja Prve proleterske brigade 21. decembra 1941. u Rudom PAMTIM to kao da je bilo juče. Rudo pod snegom. Niz brda, sa svih strana, dolaze partizanske jedinice. Slivaju se bataljoni – Prvi i Drugi crnogorski, Kraljevački, Kragujevački… Prvi šumadijski bataljon, sa mojom Trećom užičkom četom već je bio stigao. Čekali smo drugove iz Beogradskog bataljona, ali oni zbog teških borbi kod Sjenice nisu stigli. U stroj se slilo 1.186 pretežno mladih boraca iz svih krajeva Jugoslavije. U mukloj tišini stajali smo postrojeni, ustreptali, uzbuđeni, gordi što ćemo biti borci Prve proleterske. Ovako se narodni heroj Danica Dana Milosavljević (90), za

Rehabilitacijom generala Mihailovića srpsko sudstvo je položilo kolokvijum. Sada su na redu ozbiljniji ispiti. Nešto što je decenijama bilo nezamislivo, da neko preispita odluke „komunističkih“ vlasti i sudova konačno je došlo na red. Kakav će ishod postupka za rehabilitaciju Milana Nedića biti, ne vredi pretpostavljati. Konačnu ocenu će dati sud. Ali ogromni uspeh je ostvaren već samom činjenicom da se o Milanu Nediću može otvoreno govoriti. Odbacujući okove jednopartijskog sistema Srbija se mora pripremiti i za vreme u kome će sudovi odlučivati o pravima svih uključujući i naše neistomišljenike. Istovremeno na političkoj sceni Srbije kao da se ništa nije promenilo, u glavama mnogih „neokomunista“ i nadalje odzvanja Brozova krilatica“Ja vaš

Rasprava o Nacrtu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika počela je juče u Palati Srbija i o ovome će se pregovarati do 18. decembra, a kako je istaknuto, do kraja godine bi sve već trebalo da bude u Vladi. Prema ovom zakonu, koji će biti usklađen sa Zakonom o restituciji, ali zbog specifičnosti načina na koji je ova imovina bila oduzimana potreban je i poseban pravni okvir, Srbija će u narednih 25 godina, svake godine, isplaćivati 950.000 evra jevrejskoj zajednici. Nekretnine i pokretnosti, ali i papiri od vrednosti oduzete između 6. aprila 1941. i 9. maja 1945. od Jevreja koji su ubijeni, a