Пред Вишим судом у Београду, након вишегодишњих покушаја, данас би требало да почне поступак по захтјеву за рехабилитацију предсједника српске владе за вријеме окупације током Другог свјетског рата Милана Недића. Недићеви потомци затражили су од

Антифашисти Старог континента и јуче славили херојство бораца Ужичке републике. Вијориле се заставе српских, француских, италијанских бригада… У ВРЕМЕНУ страха читавих народа, под налетом фашиста 29. новембра 1941. године на превоју Кадињача страдала је цела

Душана Летицу, бившег министра финансија до јесени 1941. године, је, као и многе друге, према писању Јефте Шашића, означио за одстрел књижевник Марко Ристић ВОЈНИ суд Првог корпуса НОВЈ, чије постојање није до сада и

У Инзбруку је недавно одржано вече посвећено Дражи Михаиловићу, а тема је била „Ђенерал Драгољуб Михаиловић Дража и антифашистичка улога Србије у ослобађању Европе од фашизма“, у организацији Српске православне омладина Инзбрук – СПОЈИ. Гости-предавачи

Траг о ликвидацијама доноси „Политика“ од 27. новембра 1944, која је објавила, на прве две стране, саопштење о осуђеним ратним злочинцима у коме је списак од 105 стрељаних особа ПРИПАДНИК КНОЈ-а, Мија Петровић из села

У Београду, као важном центру, одмах по ослобођењу формиран је посебан центар Озне, који је руководио оперативом за цео град. Организација је била подељена у шеснаест квартова. Међу доушницима тајне службе било је и познатих

Прва хапшења и спровођења у затвор почела су већ у ноћи 20. октобра 1944. године и то у зони одговорности Осме црногорске бригаде на Чукарици. Затвор у Радничкој улици је био пун МРЖЊА према Београду

Озна је вршила истражни поступак, она је судила и вршила егзекуције све док Ранковић није затражио увођење редовних судова. Књиге стрељаних су само делимично пронађене у архивама Удбе ПОСЕБНО је страдало Дедиње, где су и

Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло „буржоазије

У Француској се број вансудских ликвидација процењује на око 10.000 лица. Србија, као земља изражених противречности, није била имуна на реваншизам и револуционарни терор. Међу убијенима било је и оних које би и најгори суд

Тема политичке репресије и данас изазива контроверзе због још не сасвим замрле идеолошке острашћености, потхрањене полувековним једнопартијским монополом. Архивска грађа СДБ-а дуга је скоро десет километара ПОЛИТИЧКА репресија у савременој историји Србије као феномен који