Љотић упозоравао на „несрбијанце“

Недићеви наследници међу документацијом открили два писма вође „Збора“ њиховом прадеди. Драги Јовановић тврдио да је адвокат из Смедерева политички створио Недића

ТРАГАЈУЋИ за документацијом потребном за процес рехабилитације ратног премијера Србије Милана Недића, његов праунук Александар наишао је на два писма Димитрија Љотића, адвоката из Смедерева, министра правде у влади Петра Живковића и вође покрета „Збор“ његовом прадеди. Ова писма, како каже, немају вредност у поступку, али су занимљива јер за њих није знала ни родбина.

Прво писмо датирано је на 25. јун 1940, а друго на 11. септембар исте године. У првом он извештава Недића, у то време министра војске и морнарице у влади Цветковић – Мачек, да извештаји који „долазе из несрбијанских јединица показују“ да је морал у војсци јако низак.

„По мом мишљењу, ми ћемо изгубити и србијански део војске ако се ти не решиш на радикалне мере. Мораш поћи од истине да се од свачега пита не прави, па сваки, а нарочито не хрватски, годинама тровани и на мекуштво и бољшевизам гурани народ, није и не може бити војник…“

У другом писму извештава га о „подривачким“ именима у војсци. Помиње генерала Јована Аћимовића у Нишу, који отворено проповеда комунизам, као и аферу око извесног генерала „лопова“, који је илегално ушао у посао продаје оружја, вредан 16 милиона динара, са Јеврејином Александром Шпицом. Генерал је требало да добије мито од 800.000 динара.

У истом писму наводи и мајора Томића, из базе у Дарувару, као чистог франковца – павелићевца, као и бившег робијаша Димитрија Чкатровића, осуђеног на 10 година у Скопљу, који је приватно протежирао у влади.

„Ово само да знаш, да видиш чему води споразум који овој земљи доноси пропаст и расуло, и који смо ми добили благодарећи саветима из Лондона. Сети се притом оног извештаја о путовању др Олге Мачек у Софију и Цариград и њеним састанцима са македонствујушчим у Бугарској и у цариградској болници што сам ти преко пуковника Масаловића доставио,“ пише Љотић.

Из записника који су остали после саслушања бившег управника за град Београд и шефа специјалне полиције Драгог Јовановића испада да је Љотић чак прогурао Недића за премијера.

Јовановић је тврдио да је Недић и везе са Немцима стекао пре рата, управо у време када је у штампарији Министарства војске публиковао илегални билтен Љотићевог „Збора“. По Јовановићу, Љотић је био главни човек за Недићев ратни маркетинг. Занимљиво је и да је он посредовао у сусретима Недићевих људи и људи Драже Михаиловића.

– Недић није био марионета у Љотићевим рукама – тврди његов праунук. – Мада рођаци, они су се разликовали: Љотић, иначе ожењен Хрватицом, био је политичар и пројугословен до пада државе, а мој прадеда војник и Србин. Недић је радио за добробит српског народа, а Љотић у корист своје идеологије.

По речима историчара Бојана Димитријевића, Љотић јесте имао утицај на Милана Недића:

– Он је себе сматрао само помоћником за одређене делатности и никако није доводио у питање Недићев ауторитет и примат. И један и други су прошли Солунски фронт и албанску голготу и из тога извукли један циљ – спасити српски народ.

СИВА ЕМИНЕНЦИЈА
– ЉОТИЋЕВ покрет и Љотић били су од почетка окупације ексклузивни. Они су сматрали да је наступио моменат да се све припреми за дефинитивно преузимање власти… Љотић остаје по страни у улози сиве еминенције, али тако да се свуда осећа, а ипак да се сачува у резерви као идеолог и вођа – сведочио је Драги Јовановић.

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Вечерње НОВОСТИ