Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствује у Београду Централном дану обиљежавања 75 година од почетка Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије и злочина које су починили нацисти и њихови сарадници. Централна манифестација поводом обиљежавања 75 година од почетка Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије и злочина које су починили нацисти и њихови сарадници одржава се у Југословенској кинотеци у Београду. На церемонији, којом се обиљежава почетак великог страдања на просторима бивше Југославије, говориће предсједник Владе Србије Александар Вучић, најављено је из Министарства културе и информисања Србије. Биће приказани документарни филмови “Јасеновац”, аутора Богдана Жижића и “Госпа краљица Хрвата”, чувеног Крста Шканате, који говоре о застрашујућим злочинима почињеним над

Енглеске и америчке бомбе убиле су сваког шестог житеља данашњег главног града Црне Горе. На град под Горицом је кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера Истог дана када и Београд, на Ускрс 1944. године, “савезнички” бомбардери су се устремили и на црногорску престоницу Цетиње. Истог дана страдали су и Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа. Само два дана касније, 19. априла 1944. године, маршал Тито се обраћа Пеку Дапчевићу и Митру Бакићу, својим изасланицима у Штабу 2. корпуса НОВЈ: “Јавите нам која мјеста треба бомбардовати.” Дапчевић и Бакић радио везом одговарају. “Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Подгорицу. Молимо хитан одговор на ове предлоге. Пеко, Митар.” Титов одговор је стигао из

Рањеним градом крстариле су екипe за извлачење мртвих и рањених. Зашто је страдало неколико десетина хиљада Срба у Београду, Нишу, Лесковцу… У среду 26. априла, Радио Лондон је јавио да је маршал Тито Енглезима и Американцима упутио поруку захвалности за бомбардовање југословенске територије. У то време Београд је готово све своје болнице и друге здравствене установе, са болесницима и свим медицинским особљем, иселио из града. Градско породилиште смештено је у подавалско село Заклопачу. Београд је замро. Саобраћај у граду је обустављен, школе и факултети су престали с радом. Хиљаде унезверених Београђана потражиле су уточиште у Рипњу, Великом Мокром Лугу, Раковици, Пиносави, на Авали. Дирекција за исхрану становништва почела је да

Немачки губици у Београду били сто пута мањи од цивилних. „Савезници“ су се окомили на препун немачки логор на Сајмишту На Ускрс, уз Божић највећи хришћански празник, 16. априла 1944. године. Београд је у раним јутарњим часовима завијен у црно. Све београдске цркве биле су препуне, на улицама је било живље него било ког дана за време окупације. Целе породице ишле су у кућне посете својим рођацима и пријатељима. Београђани су тог дана желели, макар на тренутак, да забораве страхоте рата, да себи приуште илузију радости и нормалног живота, да у ведром расположењу прославе Ускрс и скорашњи крај рата. Истина, у Београд је тек стигла вест да је управо бомбардован

Контроверзе око канонизациjе Папе Пиjа XII тичу се тога да ли се он довољно противио покољу Јевреjа у 2. свjетском рату. Али то питање само скреће пажњу са важниjих ствари када се покушава сагледати цjелокупна слика улоге Ватикана за вриjеме рата. Право питање jе да ли jе Ватикан подржавао свjетски поредак коjи jе Трећи Раjх обећавао дониjети, или бар неке његове аспекте, поредак у коjем су мртви Јевреjи само колатерална штета – за чим jе Пиjе свакако зажалио. Одговор се може пронаћи у региjи коjа се обично игнорише иако повезуjе свjетске ратове: Балкан. Католичка црква jе тражила бедем против надирућег, окрутног комунизма коjи уништава цркву, али тиме jе подржала хрватски

На Никшић су бачене блок бомбе од 2 тоне. Порушено је пола вароши. Радио Лондон: Никшић бомбардован на тражење маршала Тита У финишу Другог светског рата, када се Черчилу учинило да Тито није пуки Стаљинов пион на Балкану, англо-американци су почели ваздушну кампању уништавања Хитлерових команди, трупа и постројења у Србији, али већ од самог почетка ове операције њени ефекти су били супротни. Што због насумичног бомбардовања, што због грешака у планирању, што због случајног или намерног убацивања цивилних циљева на листу њихових напада, немачки нацисти су у свему овоме пролазили најбоље, а Срби најгоре. Ваздушна канонада Србије је системски продужавана из месеца у месец, иако се од самог почетка

Пре тачно 75 година, српска престоница доживела је једно од највећих разарања у историји. На удару авијације нацистичке Немачке 6. априла 1941 били су војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице. Живот је изгубило између 8.000 и 12.000 људи Британски принц Чарлс деловао је веома изненађено када му је историчарка Дубравка Стојановић, приликом њихове шетње Калемегданом, објаснила да је Београд бомбардован много пута у својој историји. Само Британци и Американци палили су и рушили Београд у девет таласа у 20. веку, ако 78 дана НАТО агресије рачунамо као „једно бомбардовање”. Немци и Аустријанци чинили су то више од три пута

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин изјавио је да је нацистичка Њемачка 6. априла 1941. године бомбардовала небрањени Београд без објаве рата, не зато да га војнички порази, већ да га уништи. Вулин је рекао да је то бомбардовање било најразорније од свих бомбардовања у историји Београда, а да је, према процјенама, убијено између 2.000 и 4.000 људи, а можда и више. “Убијали су жене и децу, убијали су без икакве дискриминације, убијали су их јер су били грађани Београда”, нагласио је Вулин након што је положио вијенац на споменик жртвама бомбардовања Београда у Другом свјетском рату на београдском Новом гробљу. Он је нагласио да

Бомбардовање градова било је у надлежности Титовог Врховног штаба. И у другом бомбардовању Ниша немачки објекти су остали читави Месец дана после савезничког разарања Ниша, крајем новембра 1943. године, Тито је, на предлог својих сарадника из Словеније, у Јајцу проглашен за маршала. Два месеца касније, 5. фебруара 1944. године, он ће својим изасланицима у Србији (Главном штабу НОВ и ПО Србије) упутити депешу која ће више од 50 година скривати једну од највећих тајни Другог светског рата на нашим просторима. Тајну – ко је у ствари тражио, ко предлагао, а ко одобравао најбестијалније разарање српских и црногорских градова у њиховој историји. Оригинал овог документа гласи: “Врховни штаб НОВ и ПОЈ,

БEOГРAД – Нацистички списи из окружења Aдолфа Хитлера и италиjански дипломатски списи открили су коjи jе био таjни звучни сигнал за почетак напада на Jугославиjу, преноси Б92. На београдским улицама тог су се 27. марта окупиле хиљаде демонстраната, што jе био почетак супротстављања Србиjе и Jугославиjе фашизму у Другом светском рату и што jе разjарило Aдолфа Хитлера. “Oдлука да се нападне Jугославиjа донета jе тако да jе за датум напада одређен 6. април, недеља. Хитлер jе тражио да се постигне ефекат изненађења, да таj напад буде суров, да се посебно концентрише на Београд како би Београд био кажњен”, каже за Б92 историчар Деjан Ристић. Већ 28. марта воjни изасланик у

Други светски рат на простору Југославије објекат је политичких и идеолошких интерпретација већ дуже од 70 година. Прво се о њему писало према партијском диктату, на начин који је прописао лично Јосип Броз Тито у свом реферату на 5. конгерсу КПЈ 1948. године. Упрошћено речено, политички диктат гласио је да су сви учесници рата осим партизана фашисти, чиме је одузета част и право на будућност. Комунистичка историографија деценијама је следила ову инструкцију, истовремено се борећи да се ослободи идеолошких стега. Из времена комунизма остало је и, за тоталитарне режиме и друштва, каратеристично уверење да су политичари позвани да коментаришу догађаје и процесе који иначе спадају у домен историјске науке и

„Зато што је у њој сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа”, рекао је генерал-пуковник Александер Лер, одговарајући на питање зашто је баш Народна библиотека Србије била циљ у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године После слома нацистичке Немачке у мају 1945. генерал-пуковник нацистичке авијације Александер Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо властима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине. У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда. „У првом налету требало је да срушимо Народну