Šta sadrži televizijski serijal “Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu”. Prava emitovanja otkupila i državna TV iz Varšave. Tokom Drugog svetskog rata, u Beogradu je bilo oko 5.000 ilegalaca pod komandom generala Draže Mihailovića, od kojih je polovina bila naoružana i za 24 časa mogla da bude mobilisana. Mnogi od njih su streljani u Jajincima, završili u Mauthauzenu ili poginuli u borbi s partizanima. Tvrdi ovo Miloslav Samardžić, autor dokumentarnog serijala “Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu”, čije će prve tri epizode u četvrtak premijarno biti prikazane u sali “Kinoteke”, u Košutnjaku. Serijal od 18 epizoda otkupila je državna TV Poljske, u toku su pregovori s francuskom TV, a nekoliko

Umetnost i časnu istoriju Vojvodine, ostalih delova Srbije i Crne Gore, u Mošorinu “sastavila” reka Tisa Reka Tisa “sastavila” je minulog vikenda umetnike, istoričare i sveštenike iz Vojvodine, ostalih delova Srbije, kao i Crne Gore, u malom mestu Mošorin, na granici Bačke sa Banatom – sve u junačku slavu Šajkaške, kako vekovima zovu tu znamenitu oblast. Osim SPC i istoričara, dve su organizacije poštovalaca zlehude istorije i patriotske časti Šajkaške – Udruženje radnika umetnika Srbije i Crne Gore sa sedištem u Gornjem Milanovcu, koji deluju zajedno bez obzira na razlaz njihovih država, i Udruženje Šajkaša “Vožd Đorđe Stratimirović”. Njegov rad je obnovljen pre tri godine, po uzoru na takvo otadžbinsko

Istoričar Bojan Dimitrijević na ročištu u postupku rehabilitacije ratnog predsednika srpske Vlade. Skandalozni su pokušaji u proteklih 25 godina da se Srbima pripiše krivica za Holokaust VLADA Milana Nedića nije vršila progon, ni likvidacije Jevreja u Srbiji, već su to činili isključivo nemačka policija i Vermaht, rekao je u ponedeljak istoričar Bojan Dimitrijević pred Višim sudom u Beogradu, u postupku rehabilitacije ratnog premijera. – Poslednjih 25 godina traju pokušaji da se Srbima pripiše učešće u Holokaustu, što je skandalozno. Insistiram na tome da srpska vlada nije imala saznanja šta se dešavalo u logoru na Starom sajmištu – rekao je Dimitrijević. Kako je rekao, srpske strukture vlasti samo su evidentirale Jevreje

Saradnik Instituta za savremenu istoriju ustvrdio je da Nedićeva vlada nije znala šta se dešavalo u logoru na Starom sajmištu i da joj je primarni cilj bila borba protiv komunista Pristalice i protivnici rehabilitacije Milana Nedića, okupili su se po tradiciji ispred zgrade Višeg suda, gde je juče održano još jedno ročište u ovom postupku. Sa jedne strane Timočke ulice sledbenici komunista i partizana razvili su transparent „Smrt fašizmu – sloboda narodu”, a nasuprot njima, pristalice rehabilitacije istakli su platno s porukom predsednika vlade u okupiranoj Srbiji: „Ali ja ću leteti ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko zahvaljuju jer ih je u životu ostavila

Na današnjem ročištu u postupku rehabilitacije Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije u vreme okupacije, očekuje se dolazak Nikole Milovančeva, slovenačkog istoričara i pravnika NA današnjem ročištu u postupku rehabilitacije Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije u vreme okupacije, očekuje se dolazak Nikole Milovančeva, slovenačkog istoričara i pravnika, koji bi trebalo da govori o progonu 35.000 Slovenaca u Nedićevu Srbiju. Pred sudom bi trebalo da se pojavi i srpski istoričar Bojan Dimitrijević, koji će predstaviti svoje viđenje života i vlasti u vreme okupacije. Dimitrijević je nedavno isključen iz DS, jer se ova stranka protivi rehabilitaciji Nedića. Ukoliko Milovančev ne bude uspeo da dođe iz Slovenije, kao svedok pojaviće se istoričar Dragan Aleksić.

Sa osećajem poštovanja i ljubavi juče sam bio deo “Besmrtnog puka” koji je marširao Beogradom SA osećajem poštovanja i ljubavi juče sam bio deo “Besmrtnog puka” koji je marširao Beogradom. Nosio sam fotografije svoje bake koja je, tokom izvršenja zadatka, zarobljena i mučki ubijena u Jasenovcu i dede, koji je poginuo u borbi pred sam kraj Drugog svetskog rata. Oboje su dali svoje živote za slobodu. Oni su bili među milionima žrtava koje su porazile najveće zlo u istoriji čovečanstva. Porazili su nacizam. Zato je Dan pobede, 9. maj, tako poseban i važan dan. To je dan kada su Rusija i Srbija, marširajući rame uz rame na pravoj strani istorije,

Tito je 27. jula 1952. u Glini odgovornost za genocid izvršen u NDH, umesto ovoj zločinačkoj državi, pripisao pojedincima “koji su htjeli da se bogate i da vladaju na račun naroda” PREMA nemačkim izvorima, nacionalna struktura stanovništva nacističko-fašističke Nezavisne Države Hrvatske 1941. bila je: 52,51 odsto Hrvata, 30,63 odsto Srba, 11,14 odsto muslimana, 2,39 odsto Nemaca, 1,19 Mađara, 0,64 odsto Jevreja, 0,48 odsto Slovenaca i nepoznat broj Roma. Odnose Srba i Hrvata pred kraj Drugog svetskog rata još više su narušavali nesporazumi oko Jasenovca. Ustaše su 22. aprila i 1. maja 1945. do temelja srušili jasenovački logor i spalili arhivu, a jedino nisu uspeli da spale sve tek pobijene logoraše

Tito je u proleće 1944. tvrdio da je započeo građanski rat u Srbiji, da je bio u pravu što je ustanak digao na vreme, kada su Nemci i ustaše za “tri mjeseca uništili preko pola miliona Srba” U PROLEĆE 1944, Tito je u jednom svom opširnom članku, poslatom u Moskvu, nelegitimno drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, na kome nije učestvovala ni polovina izabranih delegata, pretvorio u legitimno. Tvrdio je da je “na plenumu”, kako je nazvao ovaj skup, “učestvovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje”, a ne 142, koliko ih je stvarno bilo. Njegovi moskovski sponzori su ovaj članak sa srpskohrvatskog preveli na engleski, ruski, bugarski, albanski i niz

Obećanje jasenovačkim zatočenicima da će ih uskoro osloboditi i spasti od ustaškog noža, Tito i njegovi borci nisu ispunili, iako je logor čuvalo samo 1.500 Pavelićevih bojnika MEĐU brojnim pozdravnim telegramima koje su većnici Titovog AVNOJ-a krajem 1943. poslali iz Jajca, bio je i onaj koji je upućen “zatočenicima fašističkih tamnica i logora” u porobljenoj Jugoslaviji. Već u prvoj rečenici ovog dokumenta napravljen je previd. Rečeno je da se AVNOJ obraća onim Jugoslovenima koji su “pali u tamnice i koncentracione logore njemačkih zločinaca i njihovih ustaških i četničkih sudionika”, a četnici ni tad ni u bilo kom drugom periodu rata nisu imali nijedan koncentracioni logor. Nemci su u Jugoslaviji vodili

Za vreme primirja, marta 1943, Tito je Nemcima poručivao da su njegovi borci spremni da sa oružjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci ukažu, pa i protiv Engleza U NEKIM proklamacijama s prvog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, održanog krajem 1942. u Bihaću, teško je naći bar zrno principijelnosti u Titovom odnosu prema Srbima i Hrvatima. AVNOJ je tada pozvao Hrvate da ustanu “protiv četnika, ustaša i okupatora”, a Srbe da “odlučno, snažno i složno udare protiv fašističkih osvajača, protiv četničkih i ustaških izdajica”. Da ova formulacija nije bila slučajna, vidi se i iz Titovog poziva Srbima i Hrvatima iz februara 1943, da još više rasplamsavaju

Pošto sam prikupio sve ove podatke i izjave neposrednih svedoka, saboraca i savremenika tih događaja, ponovo sam se obratio parohu podgoričkom, protojereju-stavroforu dr Veliboru Džomiću, koji je izgovorio ovu optužbu, da proverim da li je i gde u međuvremenu, možda, objavio priču o partizanki “Purićkoj iz Nove Varoši”, koja je, po njegovoj priči, počinila tako stravičan, nečuven bratoubilački zločin. Odgovorio mi je da je tu priču bio predvideo za četvrti još neobjavljeni tom svoje “istorije” o stradanju srpske crkve od komunista, ali da on nije još štampan, i uputio me da podrobnije podatke o tome potražim u drugom tomu knjige “General Milan Nedić”, koju je Nedićev sestrić Stanislav Krakov objavio

“Jutros pred zoru – zapisao je Mirko Ćuković 22. novembra 1941. godine u svojoj dnevničkoj knjizi “Putovanje u slobodu” – naši su opkolili školu u Akmačićima i pozvali četnike na predaju, ali su oni otvorili vatru iz škole. Posle kraće borbe četnici su se predali. Razoružano je oko 70 četnika. Oko 30 ih je odmah pušteno kućama, a 40 sprovedeno u Radoinju. U Radoinji je puštena kućama većina njih, od kojih su sedmorica stupila u Sjeničku partizansku četu”. Ćuković potom nabraja ko od zarobljenih nije pušten: Vlajko Ćurčić, zlatarski vojvoda, inženjer Ljubomir Ranitović, pripadnik bivše Zemljoradničke stranke, Milosav Ranitović, bivši žandarmerijski narednik, oba iz Sjenice, Simo Despotović i Ćuk (ime

Milomir Marić, urednik emisije “Goli život” na beogradskoj TV Hepi, i njegov sagovornik, pop Velibor Džomić, nastavili su propagandnu priču Grigorija Božovića iz njegovog “Pljevaljskog vesnika” o Ljubici Purić i dodali joj, po sopstvenom izboru, ono što im odgovara. – Njima i sada, očigledno, još nekima – kaže prvoborac i ratni drug ove poznate Novovarošanke Diko Pejatović. – Ja veoma dobro znam i ratni i poratni životni put Ljubice Purić, iako smo se retko sretali, uglavnom na nekim zajedničkim skupovima boraca – dodaje Pejatović. Kada sam osamdesetih godina prošlog veka razmišljao i odlučivao se da pišem o ženama novovaroškog kraja u NOB-u, imao sam potrebu da u cilju prikupljanja podataka,

Diko Pejatović, pouzdani hroničar zlatarskog kraja i pisac više zapaženih knjiga, naročito iz istorije Narodnooslobodilačkog rata, ne samo što sa ogorčenjem demantuje tvrdnje paroha podgoričkog Velibora Džomića da je Ljubica Purić iz Nove Varoši ubila brata, već o tome ima podrobnu priču. – Radi se o ćerki popa Ilije Purića, Ljubici, studentu filozofije, prvoborcu NOB, skojevki i komunisti, uglednom, omiljenom i pouzdanom aktivisti iz ratnih dana i neumornom, odgovornom rukovodiocu u posleratnom periodu – kazuje Pejatović. – Ljubicu sam upoznao oktobra 1941, kada sam stupio u partizane, a ona je već bila partizanka. Među nekoliko njenih drugarica, pored Dane Tanović, Cale Blagojević, Mile Savić, Kaje Karamatijević – ona se izdvajala