Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
ВИШЕ од 300 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру, који је историја упамтила под кодним именом операција “Копаоник”.
Аутор: С. БАБОВИЋ – НОВОСТИ
Тог октобра 1942.године у подкопаоничким селима горели су људи. Када је кренуло ужасно убијање, припадници СС дивизије “Принц Еуген”, са око 1.500 подунавских Немаца,око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца пекли су, палили, сакатили и стрељали мештане подкопаоничких села. Највише је страдала Крива Река.
Најмлађа жртва била је беба Вера (Трифуновић). Поживела је тек месец дана. Најстарији убијени био је Јаблан Мишковић од 80 година.
-Сачувало ме је тело мртве мајке, сисао сам два дана и две ноћи – посведочио је Ратомир Николић, који је преживео масакр.- Имао сам само шест месеци. Причала ми је то моја баба, која ме је и нашла међу педесет убијених људи. Неким случајем остао сам жив, прекривен лешевима.
Књижевник, новинар и публициста Горан Минић деценијама је истраживао злочин.
-То су били страшни губици за мало село, процењује се да је то процентуално, у односу на живаљ, било највеће страдање у Другом светском рату-напомиње публициста Горан Минић.
Судбине Криворечана описане су и у документарном остварењу „Плач празне колевке“ режисера Горана Ерчевића. Аутор је пренео за „Новости“ да ниједан заселак није остао поштеђен. Убијени су сви у малим местима Јанковићи, Никитићи, Новчићи, Лазаревићи, Ђурићи…
Радунка Николић преживела је крваву просидбу 12. октобра, 1942. године. Требало је да се уда за Милована Милинчића, момка из Осредака, одакле су са будућим младожењом пристигли рођаци са поклонима и музиком. Масакр је прекинуо љубав, заувек.
– Наоружани, са псима који су бесно лајали, улетели су у двориште и кућу као кроволочне звери – испричала је Радунка. – Пуцали су у нас, у госте, око 40 нас је било. Пала сам међу првима, преко мене је пало неколико страдалих и то ме је сачувало. Била сам тешко рањена. После свега, када је све прошло, нисам могла да спасем руку. Одсекли су је.
ЗА “успех” операције “Копаоник” Хајнрих Химлер унапредио је директно одговорног за покољ у Кривој Реци СС команданта Рихарда Казерера. Казерер и његов претпостављени Аугуст Шмитхубер, командант пука „Принц Еуген“, након рата су осуђени и стрељани због ратних злочина.
Први извештај са места злочина и попис жртава урадио је судија Радован Марковић 14. октобра 1942. године,а о масакру је 20.октобра кроз тај извештај обавештена и Влада на чијем је челу био Милан Недић. Неименоване жртве су добиле имена и коригован је њихов број током истраживања историчара Будимке Ковбаско, уз сведочења преживелих и упућених. На историјској реконструкцији радио је научник Милован Матић. Сви они,заједно са новинарима и публицистима помогли су да се жртве не забораве.
Крива Река данас броји 500 мештана. Сваког октобра присете се погрома предака, код спомен-обележја из 2011. године, испред криворечке цркве старе 400 година. Злочинци су и ту богомољу уништили. Минирали су и подигли у ваздух Цркву Светог Петра и Павла. Под њеним кровом је било 70 верника. Сви су изгорели.
