Београдске власти су, након протеста немачког дипломате, забраниле монографију Балканског института „Београд“, као и београдско издање листа „Политика“ у којем је Исидора Секулић ову монографију оценила као најбоље написану историју о српском народу. У јесен 1940. године изашла су из штампе три издања монографије “Београд”, српско-хрватско, француско и немачко. Енглеско издање било је до краја преведено и највећим делом већ сложено у штампарији У Београдској Општини је приређен пријем за домаћу и инострану штампу коју је поздравио председник општине Јеша Томић, а директор Балканског института Ратко Парежанин дао кратак експозе у коме је изложио како се радило на овом делу. Монографија је подељена представницима штампе, сваком на оном језику који

Нови Пазар — Посланик БДЗС Муамер Зукорлић рекао је на манифестацији “Поход на Хаџет”, да Бошњаци са тог скупа не шаљу ни “најситнији атом мржње према другима”. Он је, први пут откако се одрекао функције санџачког муфтије и прешао у политичаре, предводио шетњу до новопазарског насеља Хаџет, где су партизани, под оптужницом да су сарађивали са окупатором, 1945. године стрељали Бошњаке. “Ових дана, месеци и година смо сведоци да сви народи на Балкану имају своја стратишта. Нажалост, већина окупљања на тим стратиштима се претварају у регрутацију мржње према другима. Ми то нећемо и сви наши скупови, попут овог, неће имати ни најсићушнији атом мржње”, казао је Зукорлић. У протестној шетњи

Комисија за културу Скупштине града Новог Сада прихватила је данас иницијативу да буде подигнут споменик невиним жртвама страдалим 1944. и 1945. године када је Народноослободилачка војска /НОВ/ Југославије у Другом свјетском рату ослободила највећи град Војводине од фашизма. Иницијативу о подизању споменика поднио је Градски одбор Савеза војвођанских Мађара, наводећи да желе да подсјете на невине жртве без обзира на њихову националну, вјерску или политичку припадност. Предлаже се да споменик буде постављен у новосадском насељу Лиман 4, на углу улица 1300 каплара и Иве Андрића. На спомен-плочи било би исписано “Невиним жртвама 1944/1945” на српском, мађарском и њемачком језику. Постоји могућност да натпис буде исписан и на још неком од

Обнавља се чувени Спомен-парк код Врњачке Бање, дело легендарног Богдана Богдановића. Читав комплекс, у чијем средишту се налази и споменик “Снајпер”, простире се на 12 хектара Стручњаци Завода за заштиту споменика у Краљеву отпочели су амбициозни пројекат конзервације и рестаурације чувеног Спомен-парка Попина у месту Штулац у непосредној близини Врњачке Бање и Трстеника. Ауторско дело славног архитекте Богдана Богдановића (1922-2010) оживело је сада већ давне 1981. године као посвета једној од првих фронталних битака између антифашистичких снага у Србији и немачког окупатора 13. октобра 1941. године. – Ове године биће обележен јубилеј, 75 година од овог немилог догађаја – предочава за “Новости” Лидија Црнчанин, историчар-конзерватор Завода. – Ова битка представља

Заједница удружења жртава Другог светског рата Србије упутила је писма свим посланичким групама, премијеру и председнику државе у којима тражи отварање дијалога с властима у Берлину. – Затражено је и доношење закона о обештећењу за ратну штету коју су грађани Србије претрпели од Италије, Мађарске и Бугарске Представници више од двадесет удружења подржали су захтев Заједнице удружења жртава Другог светског рата Србије да се поново актуелизује питање исплате ратне одштете цивилима српске националности за страдање у овом периоду. Почетком августа они су своје потписе ставили на писма упућена представницима свих посланичких група у Скупштини Србије, премијеру и председнику државе у којима се, између осталог, тражи обнављање преговора са Немачком у

Светска организација Рома из Србије ангажовала је америчке, швајцарске и домаће адвокате у намери да пред међународним судовима докаже геноцид над Ромима Светска организација Рома из Србије ангажовала је америчке, швајцарске и домаће адвокате у намери да пред међународним судовима докаже геноцид над Ромима, преноси Б92. Иницијативи су се придружила и европска ромска удружења у намери да злочини нациста из Другог светског рата над Ромима не остану у другом плану. Јавно признање да је над Ромима у Другом светском рату извршен геноцид, Јован Дамјановић сматра својом обавезом. Председник Светске организације Рома подсећа да је више од 3,5 милиона Рома убијено у концентрационим логорима и на стратиштима широм Европе. “Ово није

Припадници ромске заједнице хоће од Немачке накнаду због геноцида. Ангажовали америчке и швајцарске адвокате. Трагају за украденим златом Светска организација Рома из Србије ангажовала је две америчке и једну швајцарску адвокатску канцеларију које ће јој помоћи у наплати одштете за страдање Рома у Другом светском рату. Тиме ће се домаћи Роми придружити европским сународницима који такве иницијативе већ подносе, а тражиће и подршку српског парламента. Првих петнаестак Рома из Чешке који су преживели нацистичке логоре у време Другог светског рата добиће од Немачке једнократно по 2.500 евра, а нови захтеви већ стижу из Словачке, Холандије, Македоније… – Роми из Србије никада нису обештећени, осим неколицине по индивидуалним тужбама – каже,

Агенција за реституцију тражиће измене Закона о рехабилитацији. Прави се база података са око 30.000 бораца СС трупа и Вермахта Око 30.000 имена припадника СС трупа и Вермахта наћи ће се у електронској бази података коју ће до краја недеље завршити Агенција за реституцију, открива за “Новости” Страхиња Секулић, директор Агенције. У питању су људи чије породице, без обзира не евентуалне судске рехабилитације, неће моћи да добију имовину у поступку реституције, нити она може да им буде надокнађена. Агенција ће такође тражити измене Закона о рехабилитацији, тако да никако не могу да буду рехабилитовани директни починиоци ратних злочина. Електронска база ће се, каже Секулић, накнадно пунити осталим именима које је

На данашњи дан 1944. године у селу Велика двије СС дивизије – „Принц Еуген“ састављена углавном од фолксдојчера и „Скендербег“ састављена од Албанаца, потпомогнути локалним муслиманским становништвом из Плава, Гусиња и Бихора, извршиле су геноцид над мјештанима Велике на сјеверу Црне Горе. На најсвирепији могући начин убијено је преко 600 Величана, већином жена и дјеце. Представници Невладине организације „Клуб Велика“ још прије годину званично су поднијели иницијативу Влади Црне Горе за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, гдје су 28. јула 1944. зликовци клали нејач, старце, жене и дјецу, али и даље нема одговора. Још увијек не постоји ни достојан споменик – меморијални центар жртвама геноцида у Велици.

Пише: Никита Бондарев Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик”. Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих

Зрењанинац Владимир Агоштан крунисао дугогодишње истраживање аеородрома “Ечка”. По дедином казивању, детаљно документовао страдања летача Томаса Роџерса Запуштен и скоро заборављен спортски аеродром “Ечка”, у истоименом месту надомак Зрењанина, изазвао је недавно пажњу шире јавности због (брзо се испоставило, лажне) најаве да би могао бити претворен у место за обуку за ванредне ситуације, као некакво “истурено одељење” нишког Српско-руског хуманитарног центра. Гласине о тобож “руској бази” у банатској равници, које су уследиле после вишегодишњих прича о постојању тајног аеродрома испод постојећег (!) и закопаног злата којег нацисти у журби нису успели да однесу (!?), слатко засмејавају Зрењанинца Владимира Бату Агоштона (43), авио-механичара по струци, заљубљеника у летење и сигурно једног