Zahtev za obnovu pregovora s Nemačkom o ratnoj odšteti za srpske civile

Datum objave: sreda, 24 avgusta, 2016
Veličina slova: A- A+

Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata Srbije uputila je pisma svim poslaničkim grupama, premijeru i predsedniku države u kojima traži otvaranje dijaloga s vlastima u Berlinu. – Zatraženo je i donošenje zakona o obeštećenju za ratnu štetu koju su građani Srbije pretrpeli od Italije, Mađarske i Bugarske

Vojnici odvedeni u zarobljeništvo korišćeni su kao robovska radna snaga (Foto: Vikipedija)
Vojnici odvedeni u zarobljeništvo korišćeni
su kao robovska radna snaga
(Foto: Vikipedija)

Predstavnici više od dvadeset udruženja podržali su zahtev Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata Srbije da se ponovo aktuelizuje pitanje isplate ratne odštete civilima srpske nacionalnosti za stradanje u ovom periodu.

Početkom avgusta oni su svoje potpise stavili na pisma upućena predstavnicima svih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, premijeru i predsedniku države u kojima se, između ostalog, traži obnavljanje pregovora sa Nemačkom u vezi sa isplatom ratne odštete. Zatraženo je i donošenje zakona o obeštećenju za ratnu štetu koju su građani Srbije pretrpeli od Italije, Mađarske i Bugarske.

Dragan Novović iz Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata Srbije kaže da su njihove zahteve u vezi sa ratnom odštetom podržala i udruženja čija delatnost nije tematski vezana za događaje iz Drugog svetskog rata, poput Udruženja književnika Srbije, Udruženja novinara Srbije, Saveza sindikata Srbije, Udruženja penzionera…

– Ratna šteta ne zastareva. U Srbiji ima više od 150.000 porodica koje su oštećene tim zbivanjima, a koje ne ulaze u onaj okvirni sporazum između Tita i Branta. Oni nisu bili žrtve nacističkog progona, nego su kao civili, kao obični građani pretrpeli štetu. Ili su odvedeni u zarobljeništvo, pa su korišćeni kao robovska radna snaga ili su pretrpeli štetu na imovini. Kada smo 1997. pravili procenu te štete, ekspertski tim zajednice našao je da je više od 290 milijardi dolara u to vreme samo Nemačka dugovala tadašnjoj Jugoslaviji. Čak 85 odsto štete se odnosi na Srbiju – napominje Novović.

Na osnovu sporazuma Tito–Brant iz 1973. godine tadašnjoj Jugoslaviji isplaćen je novac za privredni razvoj, radilo se o dva velika kredita, a smatra se da je njime indirektno obuhvaćena i odšteta za Srbe stradale u logorima. Novović, međutim, podseća da dve države nikada nisu potpisale mirovni sporazum kojim bi moralo da bude obuhvaćeno i pitanje ratne odštete i obeštećenje civila. Bilo je pokušaja početkom devedesetih godina od strane tadašnje jugoslovenske vlade da se ponovo aktuelizuje ovo pitanje, ali bez uspeha.

– Za razliku od Nemačke, sa Italijom, Mađarskom i Bugarskom su potpisali mirovni ugovori. Država je definitivno na osnovu njih dobila određena sredstva na ime ratne odštete. Naš predlog je da se iz tih sredstava formira poseban fond za građane koji su pretrpeli štetu u ratu od ovih država, a koji nikada nisu za to obeštećeni – objašnjava Novović.

Ipak, bilo je pojedinačnih nemačkih isplata ratnih odšteta civilima u Srbiji. Dobile su je 1961. žrtve medicinskih, „in vivo“, eksperimenata, njih 380. Ona je u periodu od 2001. do 2008. godine isplaćivana i nekadašnjim logorašima. Međutim, Zajednica je istakla da je tim obeštećenjima bilo obuhvaćeno svega tri odsto od njihovih 90.000 članova. Vojnim zarobljenicima, pripadnicima tadašnje kraljeve vojske, kako naglašava Novović, nikada nije isplaćeno ništa. Prema njegovim rečima, njih je u logorima bilo oko 230.000, a oko 70.000 je preživelo Drugi svetski rat.

– Nemačka je, kao i Mađarska, pre nekoliko godina donela posebne zakone po kojima se isplaćivala odšteta zatočenicima koncentracionih logora. Odšteta od Nemačke i Austrije iznosila je od 1.000 do 7.500 evra. S tim što ako je zatočenik u toku rada pretrpeo teške telesne povrede i ostao trajni invalid mogao je da dobije još 7.500 evra. Kod Mađara je to bilo znatno manje, kretalo se između 750 i 1.500 evra. Države obično formiraju poseban fond pri svojim budžetima za ove namene, a onda daju ovlašćenja određenim partnerskim organizacijama da u njihovo ime sprovedu isplate. Tako je recimo Nemačka dala ovlašćenje Međunarodnoj organizaciji za migracije iz Ženeve (IOM), austrijska vlada je direktno vršila isplate, Mađarska je to činila preko svog Centralnog biroa pravde – kaže Novović.

On, međutim, dodaje da su uslovi isplate bili strogi.

– Tražilo se, u slučaju Nemačke, da je nekadašnji logoraš doživeo februar 1999. godine da bi dobio odštetu. Ukoliko su preminuli posle toga, onda njihovi naslednici imaju pravo na ta sredstva. Kako se odšteta isplaćivala u dve rate, dešavalo se da druga, na primer, nikada nije bila isplaćena. Bivši logoraš je u međuvremenu umro, a njegovi naslednici dobijali su obaveštenje od IOM-a da je budžet potrošen – napominje Novović.

On ističe da u Evropi trenutno nije u toku isplata ratnih odšteta i o tome za sada postoje samo obećanja da će se formirati novi fondovi za te namene.

„Sređivanje” odštete za 50 do 200 evra

Priču o obeštećenju žrtava Drugog svetskog rata pokrenula su ovih dana i pojedina romska udruženja. Mediji su nedavno objavili da su čak angažovali i strane advokatske kancelarije da im pomognu u naplati odštete za stradanje Roma u Drugom svetskom ratu. Prema tim navodima, odštetu je dobila nekolicina Roma, pa se sada prikupljaju podaci i traže način da se obeštete žrtve stradanja. Međutim, Dragoljubu Ackoviću, direktoru Muzeja romske kulture, ovakve akcije i inicijative su sumnjive.

– Pare za ratnu odštetu, kratko i jasno, ne postoje. Sve što rade pojedine organizacije, ne samo u Srbiji, već i u Makedoniji, koje sada pokreću to pitanje, jeste kriminal. Sa isplatom ratnih odšteta Romima završeno je 2006. godine. Od 2004. do tada, bio sam angažovan od strane Međunarodne organizacije za migracije da prikupim zahteve pojedinaca za čitavu ondašnju Jugoslaviju. Predato je oko 4.200 romskih zahteva za isplatu odštete. Desetak je odbijeno, a ostali su isplaćeni i dobili su po 7.500 evra odštete. Od tada do dana današnjeg se pojavljuju pojedinci koji uzimaju po 50, 100 ili 200 evra od ljudi da im navodno srede da dobiju ratnu odštetu – napominje Acković.

On ističe da su Jevreji i Romi uglavnom obeštećeni za stradanje u Drugom svetskom ratu, ali da Srbi nisu, zbog čega podržava inicijativu koju je pokrenula Zajednica žrtava.

Tačka na Grčku

Grčki premijer Aleksis Cipras je pre nekoliko dana obećao da će iscrpsti sva ekonomska, a po potrebi i pravna sredstva, kako bi svojoj zemlji obezbedio ratnu odštetu zbog nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.

Parlamentarni odbor je pripremio izveštaj o ovoj temi, a grčki mediji spekulišu da je ukupan iznos duga između 300 i 400 milijardi evra.

Ovim povodom oglasio se portparol nemačke vlade Štefan Zajbert poručivši da je „pitanje nemačkih ratnih odšteta okončano i pravno i politički”.

(Tanjug)

Izvor: POLITIKA

 

Vezane vijesti:

Romi traže da se dokaže genocid nad njima

Od Nemačke tražiti naplatu ratne odštete

Nemci neće da plate odštetu za genocid




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top