fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Попина ускоро у новом руху

Обнавља се чувени Спомен-парк код Врњачке Бање, дело легендарног Богдана Богдановића. Читав комплекс, у чијем средишту се налази и споменик „Снајпер“, простире се на 12 хектара

Спомен-парк Попина Фото Завод за заштиту споменика
Спомен-парк Попина Фото Завод за
заштиту споменика

Стручњаци Завода за заштиту споменика у Краљеву отпочели су амбициозни пројекат конзервације и рестаурације чувеног Спомен-парка Попина у месту Штулац у непосредној близини Врњачке Бање и Трстеника. Ауторско дело славног архитекте Богдана Богдановића (1922-2010) оживело је сада већ давне 1981. године као посвета једној од првих фронталних битака између антифашистичких снага у Србији и немачког окупатора 13. октобра 1941. године.

– Ове године биће обележен јубилеј, 75 година од овог немилог догађаја – предочава за „Новости“ Лидија Црнчанин, историчар-конзерватор Завода.

– Ова битка представља увод у масовну одмазду над становништвом Краљева и околине када је у периоду од 15. до 20. октобра 1941. стрељано више хиљада талаца.

Спомен-парк, у чијем је средишту споменик у народу познат и под именом „Снајпер“, простире се на око 12 хектара. Општине Врњачка Бања и Трстеник су 1979. године заједнички започеле изградњу парка који је Богдановићево последње дело из области меморијалне архитектуре. Цео комплекс осмишљен је као троделна композиција од камених блокова са заједничком осовином. Споменик је грађен од јабланичког гранита.

– Још од времена изградње споменика у Спомен-

-парку нису вршене интервенције, тако да је било неопходно извести радове како на споменику, тако и на уређењу терена око споменика – напомиње руководилац пројекта Мирјана Славковић, архитекта-конзерватор. – Констатовано је да је неопходно извођење радова на каменим елементима, парцели на којој се налази споменик, прилазним површинама, обележавању комплекса…

Стручњаци су предузели хитне мере заштите: чишћење камених блокова, одстрањивање вегетације, скидање графита, уградња недостајућих камених лајсни. Обновљен је систем вентилације, а урађена је и заштита и конзервација камених површина. Саниране су и стазе од гранитних плоча и шеталиште које води од магистралног пута до узвишења на коме се налази споменик. Постављена је и табла са основним информацијама о спомен-парку.

ЖРТВЕ БЕЗ ИМЕНА

У Оквиру Спомен-парка у Краљеву, у Алеји партизана, пренети су и сахрањени остаци изгинулих бораца на Попини. Нема података колико је погинулих ту сахрањено. Посмртни остаци више бораца нису идентификовани, па су положени у заједничку гробницу.

– У другој фази планирано је извођење радова на партерном уређењу, опремању комплекса урбаним мобилијаром и извођење електроинсталатерских радова ради креирања основног и декоративног осветљења – напомињу саговорнице „Новости“.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издвојило је за пројекат четири милиона динара. Како сазнајемо, Спомен-парк Попина налази се у процедури утврђивања статуса као непокретно културно добро-знаменито место. О Спомен-парку стараће се Културни центар из Врњачке Бање. Комплекс би поново, подвлаче стручњаци, могао да се уврсти у програме ђачких екскурзија и могао би да постане значајни елемент туристичке понуде.

ГРАДИТЕЉ БЕЗ ПРЕМЦА

БОГДАН Богдановић, аутор Спомен-парка Попина један је од најпознатијих архитеката и уметничких неимара 20. века. Потписао је многобројна знаменита обележја, између осталог и „Камени цвет“, споменик посвећен жртвама концентрационог логора Јасеновац, Споменик јеврејским жртвама фашизма и палим борцима на Јеврејском гробљу у Београду, Спомен-парк Слободиште на Багдали у Крушевцу, Партизанску некрополу у Мостару и многе друге.

ЖРТВЕ БЕЗ ИМЕНА

У ОКВИРУ Спомен-парка у Краљеву, у Алеји партизана, пренети су и сахрањени остаци изгинулих бораца на Попини. Нема података колико је погинулих ту сахрањено. Посмртни остаци више бораца нису идентификовани, па су положени у заједничку гробницу.

ГРАДИТЕЉ БЕЗ ПРЕМЦА

БОГДАН Богдановић, аутор Спомен-парка Попина један је од најпознатијих архитеката и уметничких неимара 20. века. Потписао је многобројна знаменита обележја, између осталог и „Камени цвет“, споменик посвећен жртвама концентрационог логора Јасеновац, Споменик јеврејским жртвама фашизма и палим борцима на Јеврејском гробљу у Београду, Спомен-парк Слободиште на Багдали у Крушевцу, Партизанску некрополу у Мостару и многе друге.

Аутор: Софија Бабовић

Извор: НОВОСТИ

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: