Револуционарни режим успостављен тог октобра 1944. године је често био бесмислено суров и неправичан, али то не умањује хероизам бораца и народа који су ослободили градове Србије Октобарски дани ослобођења свих српских градова заслужују да се памте као светли тренуци историје. Револуционарни режим успостављен тог октобра 1944. године је често био бесмислено суров и неправичан. Али то не умањује хероизам бораца и народа који су тог октобра, раме уз раме са борцима Црвене армије, ослободили своју престоницу и све друге градове Србије. Не треба заборавити да нигде у Европи није толико домаћих бораца погинуло за ослобођење главног града. У тада десет пута већем Паризу је погинуло мање од хиљаду Де

У цркви светог новомученика Станка, у Острогу одслужен је парастос пострадалим браниоцима ћивота Светог Василија Острошког од братске руке побијеним прије 73 године, 18. и 19 . октобра 1943. године. Међу њима су били и генерал Блажо Ђукановић и пуковник Бајо Станишић, виђени официри и челници Главног штаба за Црну Гору, Херцеговину и стари Рас, њих 25. Прво су комунисти тражили да се предају чланови Главног штаба, заклевши се на крст да ће сви бити слободни. Повјеровао је генерал Ђукановић и већина официра и војника, а након предаје брутално су ликвидирани. Пуковник Бајо Станишић и његова четири блиска рођака нијесу хтјели живи у руке прогонитеља. Наставили су борбу до смрти.

У Београду су обиљежене 72 године од ослобођења града у Другом свјетском рату. Тим поводом у подне је организован меморијални дефиле од зграде “Лондон” кретао централном улицом до Палате “Албанија на Теразијама. На челу дефилеа био је оркестар МУП-а и коњица, а у колони су били представници градске власти, Министарства одбране, МУП-а, ветерани СУБНОР-а и грађани, а дуж трасе пуштане су партизанске пјесме. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је, отварајући дефиле, да се српски народ прије 72 године уписао на страну побједника уз највеће и најбоље. “Историја српског народа никада се није писала именима оних који су слободу чекали или оних који су сматрали

У Београду ће сутра, поводом обиљежавања 72 године од ослобођења овог града у Другом свјетском рату, бити одржано више манифестација, а први пут меморијални дефиле градским улицама. Овај датум биће обиљежен вишечасовним програмом у оквиру којег ће становницима Београда и туристима бити дочаран дан када је Београд послије троипогодишње окупације ослобођен од нациста. Гостима ће накратко бити представљена операција ослобађања Београда, атмосфера на улицама, ситуације у којима су 20. октобра 1944. године били војници ослободиоци. У меморијалном дефилеу који ће кренути у подне Улицом краља Милана, од “Лондона” до Палате “Албанија”, биће борци који су учествовали у “Београдској операцији” ослобођења града 1944. године. На траси дефилеа биће постављено пет пунктова,

У Београду ће, поводом обиљежавања 72 године од ослобођења овог града у Другом свјетском рату, у четвртак, 20. октобра, бити одржано више манифестација и први пут меморијални дефиле улицама. У меморијалном дефилеу, који ће кренути у подне централном Улицом краља Милана, од “Лондона” до Палате “Албанија”, биће борци који су учествовали у “Београдској операцији” ослобођења града 1944. године. На траси дефилеа биће постављено пет пунктова на којима ће глумци реконструисати неке од ситуација у којима су се војска и грађани нашли 20. октобра 1944. године. Грађани ће имати прилику да виде и поставку оригиналних фотографија Улице краља Милана, односно Српских владара, како је изгледала у том тренутку, како је изгледао

У Краљеву обележена 75. годишњица злочина у коме су фашисти стрељали више од 2.000 родољуба. Не мрзимо, само умножавамо љубав према ближњима, каже градоначелник Предраг Терзић Краљево – Комеморативном седницом градске скупштине, а потом и православним парастосом који су на Спомен-гробљу служили свештеници жичке епархије, јуче је у Краљеву обележена 75. годишњица фашистичког злочина, у којем су немачки окупатори стрељали више од 2.000 родољуба. За само неколико октобарских дана 1941, фашисти су, осим тадашњих житеља Краљева, у знак одмазде стрељали и бројне избеглице из свих крајева тадашње Краљевине Југославије, а највише из Словеније, које су овде нашли уточиште. Уз звук сиренe и почасни плотун, венце и цвеће на хумке страдалих

Краљево – На Лагерском гробљу у Краљеву, потомци стрељаних, представници града Марибора, друштвених организација, удружења грађана су положили венце и палили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака, тадашњих избеглица… које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки фашисти.   Томе је претходила и почаст жртвама на комеморативној седници градске скупштине на којој је Весна Милојевић, професор историје, подсетила на то крваво време пре 75 година, када је овај град задесила највећа несрећа. За пет дана октобра 1941. године, као освета за борбене акције бораца за слободу, четника и партизана, према фашистичком правилу – сто за једнога овде је стрељано најмање 2.190 недужних цивила. То није

Дан ослобођења Београда у Другом светском рату, 20. октобар биће обележен дефилеом од Лондона до Палате Албанија, као и свецаном академијом у Народном позоришту, најавио је данас председник Скупштине града Никола Никодијевић. „Чека нас нешто што до сада Београђани нису видели кад је у питању обележавање 20. октобра”, рекао је Танјугу Никодијевић, наводећи да је 20. октобар веома значајан датум у историји Београда јер тада славимо нашу слободу и ослобађање од окупатора, те да су то датуми које треба да обележавамо на достојанствен начин. Како је најавио, дефиле од Лондона до Палате Албанија, у коме ће учествовати и представници Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, те градска организација СУБНОР-а, биће

У ужичком музеју једна уз другу торбице Николе Калабића и Алексе Дејовића, пушка за равногорце и она с натписом „Тито”, четничка шубара и ватрогасни шлем с петокраком Ужице – У три овеће просторије на спрату прве зграде Народног музеја у Ужицу, где је деценијама била поставка о Ужичкој републици и партизанском Врховном штабу, сада су, једна уз другу, постављене ратне заставе, униформе, капе, оружје, личне ствари четника и партизана. Поново је то музејска прича о Ужичкој републици, али гледана новим историјским очима, из угла овог времена. Сада су ту, рецимо, униформе различитих војски, не само партизанске. Поред торбице комесара партизана Алексе Дејовића у близини је изложена слична команданта равногорске гарде

Краjем марта 1941,славни Италиjан стигао jе у Југославиjу, где jе био jедини страни ратни дописник. У Београду, 6. априла, доживљава бомбардовање, пише и фотографише… Између 10. априла и 9. маjа 1941, за лист „Кориjере дела сера“ написао jе 12 чланака о страдању jугословенске престонице Један од наjоспораваниjих италиjанских аутора XX века, књижевник и новинар Курцио Малапарте, одликовао се екстраваганциjом, безобзирним индивидуализмом и недоследношћу. Често jе мењао „страну“: од фашисте са републиканским коренима на краjу се преобразио у симпатизера комунизма. Стога не чуди што су га многи, због његових парадоксалних поступака и променљивих идеолошких опредељења, сматрали опортунистом. Светла и сенке непрестано су се смењивале у животу ове разуздане људске и литерарне

Приредио – Ђорђе Бојанић Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору  Гестапоа  где су зверски  мучени  и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године. Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби. У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије. На жалост али овога нема у уџбеницима историје. На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год

У току је изградња споменика Парцанској бици, вођеној од 19. до 22. септембра 1944. године између Расинско-топличке групе корпуса пуковника Драгутина Кесеровића и партизанске 2. пролетерске дивизије. Ова битка позната је и под називом Битка на Западној Морави, а одлучујући окршај одиграо се у селу Парцане, северно од Крушевца. Споменик је рад уметника Зорана Васиљковића. Прошле недеље је постављен постамент, а дан постављања споменика за сада није познат. Акцију подизања споменика организовала је група грађана из Сталаћа, Парцана, Милутовца и околине, а сви који желе да се помогну могу да се јаве Новици Милићевићу, преко Фејсбука или на телефон 062-88-98-720. Више о Парцанској бици можете прочитати овде. Извор: ПОГЛЕДИ  

Позивамо вас, да у среду, 14. септембра 2016. године, у 19 часова, у парохијском дому Вазнесењске цркве (Адмирала Гепрата 19) присуствујете трибини на тему „Распеће српског народа у Другом светском рату“. О овој теми говориће: мр Радован Пилиповић (Архив Српске Православне Цркве) Немања Девић (Српски академски клуб) Трибина се одржава у организацији Вазнесењске цркве и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.  

Као подофицир Војске Краљевине Југославије, Стојан Стојановић је заробљен код Ниша 1941. године, одакле је депортован за Бугарску, а затим у Аустрију Прокупље – Стојан Стојановић из Прокупља, који за месец дана пуни сто година живота, важи за једног од најстаријих становника топличког краја и једини је живи логораш из Другог светског рата у Топлици. Упркос тешком животу у сиромаштву, али и страхотама рата које је преживео, Стојан је и даље виталан и свакога дана се може срести на најпознатијем прокупачком шеталишту Хисар, где са пријатељима препричава анегдоте из живота. Из брака са супругом Ружицом која је умрла пре пет година у 90. години има сина. Каже да су му