Milan Ružić: Koliko je Srba trebalo da ubiju u Jasenovcu da bi se smatrali ubicama?

Datum objave: utorak, 26 novembra, 2019
Veličina slova: A- A+

Sedmi učesnik našeg virtualnog okruglog stola „Srpska kultura sećanja i Jasenovac – izazovi i odgovori“ bio je pesnik Milan Ružić. Serijal priprema Vladimir Dimitrijević

Autor: Sestra Marija, monahinja manastira Jasenovac

Umesto uvoda

S obzirom na činjenicu da se tema sistema jasenovačkih logora i broja žrtava u njima ne tiče samo pojedinih Srba, nego celine našeg naroda, i da je prilikom obrade iste, veoma važno imati u vidu dijalošku prirodu potrage za istinom, naš i vaš sajt se, sa dva pitanja (1. Kakvo je mesto Jasenovca u našem istorijskom pamćenju? 2. Šta mislite o najnovijim polemikama oko broja žrtava u jasenovačkom sistemu logora?) obratio nizu intelektualaca sa molbom da na njih odgovore.

Ponavljamo: „Stanje stvari“ neće ulaziti u lične polemike i nadgornjavanja, nego će visoko držati zastavu načelnosti i svesrpskog interesa, podsećajući na osnovnu činjenicu: Velikomučenički Jasenovac ne treba da nas razdvaja, nego da nas, u Hristu i Nebeskoj Srbiji, spaja.

Milan Ružić, srpski pesnik: Sve će to NATO pozlatiti

Kakvo je mesto Jasenovca u našem istorijskom pamćenju?

Jasenovac u našem istorijskom pamćenju danas, ako je zaključivati po reakcijama većine, postaje vrlo maglovito mesto. Postao je mesto o kom svi znaju ono što žele da znaju i govore o njemu onako kako odgovara drugom narodu na koji se naš ugleda, ili kako odgovara onima koji finansiraju život pojedinih Srba, bio on lagodan ili ne. Sve perspektive su iskrivljene usled uplata, pa tako i ona kroz koju gledamo na Jasenovac. Došli smo do toga da treba Gideon Grajf da podučava nas Srbe o našoj istoriji i da nam objašnjava ono što bismo morali znati, jer ne verujem da ima Srbina koji nema nekoga ko je ubijen u Jasenovcu. Da nije profesora Grajfa, lagano bi nestao i Jasenovac. Svesno se radi na reviziji istorije čemu svakodnevno svedočimo ako samo otvorimo novine ili pročitamo neku novu knjigu objavljenu sa one strane razuma – u Hrvatskoj.

Ne treba zaboraviti da su naši dželati u Jasenovcu ujedno bili i buduća braća koja će Jasenovac ponoviti po brutalnosti, van ograda i u nastavcima i devedesetih, ali naravno, u mnogo manjem obimu. Sve ono što je opisivao Ćamil Sijarić kada je došao da obiđe tek zatvoreni Jasenovac – čkalje u Savi pune mase sastavljene od ruku, nogu, fotelja, probijenih glava, rastrgnutu decu, strašne i mračne vagone koji zjape kao da opet čekaju nas Srbe, razmazana slova iscrtavana srpskom krvlju, strgnute košulje, grudne koševe, alat, lance, delove tela koji vise po drveću i lica utabana u put kojim su prolazili kamioni – mi smo uspeli da zanemarimo i podredimo dobrosusedskim odnosima sa onima koji su nam oduvek činili zlo. Mnogo puta smo stradali od Hrvata i nikada se nismo opametili, pa nam se to stradanje uvek ponavljalo.

Milan Ružić (Izvor: IN4S)

Kada čujemo da Hrvati vrše reviziju, ne vidim bolji način od odgovora na istu istinom! Ako oni objave revizionističku knjigu, mi treba da objavimo jednu sa svedočenjima i činjenicama, pa ćemo videti da li oni mogu uverljivije da lažu nego što mi možemo da pričamo istinu. Govorimo o ljudima čiji su najviši književni dometi na zidu ispisane dosetke „Ubij, zakolji da Srbin ne postoji!“, „Srbe na vrbe!“, „Za dom spremni!“, „Metak u lubanju, to je najbolje Srbinu!“, „Oj hrvatska mati, Srbe ćemo klati!“, „Istrijebit ćemo vas!“, „Srbska djeca došla hvatat zeca. Spasi život zecu, ubij srpsku djecu!“, Stoji Srbin ispod krsta, jede g…. sa tri prsta!“, „U proljeće kad poraste vrba, radit ćemo paprikaš od Srba!“, „Selite se srbska stoko!“, „J…. ćemo srbsku djecu!“, i tome slično. Je li to pozivanje na mir i dobrosusedske odnose?

Nas i Hrvate deli reka krvi, nažalost srpske. Široka je i duboka. Mi sedimo na jednoj obali dovikujući se sa njima i dobacujući im reči divljenja, dok nam noge golicaju talasi u kojima je krv naših dedova. Hoćemo da napravimo skelu o svom trošku kako bi oni mogli da dođu kod nas. Da li iko sa minimalnim poznavanjem istorije Srbije, Hrvatske i svoje porodice i sa koliko god pameti u glavi misli da će nam neko od njih pružiti ruku kada se budemo davili?

U spomen-kompleksu Jasenovac, ako se može tako nazvati, uklonjena je stara postavka koje se sećaju generacije starije od mene sa svojih ekskurzija, a na koju je svaki čovek reagovao povraćanjem i strahom. Zamenjena je nečim što Jasenovac svodi na najobičnije stratište. Svakog dana u anketama po ulicama Zagreba čujemo da su u Jasenovcu stradali uglavnom hrvatski partizani i „nešto malo Srba i Roma“. Mi na ove navode ne reagujemo plašeći se da ne ispadnemo politički nekorektni. Došli smo do toga da je politička korektnost, čitajte laž u ime političkog koristoljublja ili političke prostitucije, važnija od istine. Mi nismo narod koji bi tako smeo da misli.

Većina Srba ne zna čak ni da postoji dan posvećen našim mučenicima, dan koji smo krstili kao Sabor novomučenika jasenovačkih. Jasenovac je bio još jedan veliki podvig da se Srbi istrebe i bio je dosta uspešan u onome zbog čega je napravljen.

Mi se moramo njega sećati i istraživati ga uvek kako bismo shvatili razmere horora i bolesti koje su opile susedni narod koji bi nas, s obzirom na brižljivo negovanje ustaštva tamo, mogli ponovo zadesiti ako ne rastumačimo šifru svoga stradanja i mučeništva, a koja glasi – Jasenovac.

Kad bi se ovaj narod setio svega što je zaboravio, shvatio bi koliko je stradao i plakao shvativši koliko nas je ostalo.

Naše žrtve nas obavezuju da saznamo istinu i da o njoj govorimo. Ako mogu Jevreji, možemo i mi. Nažalost, imamo o čemu.

Ako prećutimo Jasenovac, prećutaćemo sebe, a onda će nas prećutati i istorija.

Doći će nam glave naš usud, a to je da se uvek setimo da zaboravimo.

Šta mislite o najnovijim polemikama oko broja žrtava u jasenovačkom sistemu logora?

Polemike koje su se pojavile, barem sa hrvatske strane, imaju za cilj da doprinesu revizionizmu. Vidimo da je želja Hrvata da sa gubitničke i zločinačke strane pređu na pobedničku i mučeničku. U šali bismo rekli da Hrvati hoće opet da budu Srbi. Međutim, to se ne može dogoditi bez doprinosa velikih sila, a nažalost, on ne izostaje.

Imamo ugledne istoričare koji tvrde da je broj ubijenih Srba u Jasenovcu 700.000, a i gorepomenutog Gideona Grajfa koji je posle tvrdnje da bi taj broj mogao doći i do 1.400.000 ubijenih Srba dobio pretnje smrću, što sigurno govori da je na dobrom tragu. Sa druge strane, Hrvati tvrde da broj ubijenih Srba dostiže najviše 40.000, ali su spremni licitirati kada iza njih stanu i ostali saučesnici iz Drugog svetskog rata. Žao mi je nekolicine Srba koji žive u Hrvatskoj, jer moraju učiti trpeti ovu falsifikovanu istoriju u kojoj ih ubeđuju da su Srbi sami sebe sa svog bivšeg ognjišta proterali, a zatim i zaklali.

Inače, mi smo vrlo popustljivi u tumačenju tih brojeva, jer smo u Titovo vreme pohađali škole u kojima su nam predavanja o veri držali nevernici, o milosrđu ubice, o toleranciji progonitelji, o poštenju lopovi i o nevinosti krivci.

Nije se još srpska krv čestito ni osušila na kamama, Sava još uvek nije odnela sve leševe, niti je svo srpsko meso sastrugano sa zidova Ciglane, a već su počeli da nas ubeđuju da nismo u pravu što se tiče našeg stradanja.

Ne treba nama niko iz Hrvatske da broji žrtve, jer da su brojali dok su ubijali, shvatili bi da je previše. Svi su sad uposleni da smanje taj naš nesrećan broj još nesrećnije braće i sestara, koji su divljački ubijani u Jasenovcu, jer im je stalo da taj broj bude što minimalniji. To je velika glupost, jer koliko to uopšte Srba neko treba da ubije da bi se smatrao ubicom?

Jasenovac je definitivno jedan od najvećih izazova srpskih istoričara i srpskog naroda koji bi trebalo da traga za istinom, ali i jedan od najvažnijih podviga istorijskog revizionizma suprotne strane. Sve ono što se na polju revizionizma uspešno uradi – sve će to NATO pozlatiti.

Vladimir Dimitrijević

Pročitajte još

Izvor: STANjE STVARI

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top