Седамдесет и седам година истиче од краткотрајног Априлског рата којим је, након најезде трупа Пакта трију сила предвођених немачком војском, уништена и распарчана Краљевина Југославија. Толико се брзо срушила та држава, таквом је брзином врхушка побегла из Београда и земље, да се чини, да чак ни Срби у њу нису веровали. Шта је о свему ономе што је рату претходило, и о ономе што је уследило, имао да каже Адолф Хитлер пар седмица после обуставе ратних дејстава? Ових дана обележавамо годишњицу Априлског рата, једанаестодневног одмеравања снага између Југословенске краљевске војске са једне стране, и удружених снага Тројног пакта, пре свега Вермахта и СС-а, са друге. Како је то одмеравање снага

Један сат после поноћи 6. априла 1941. године, зазвонио је телефон у једној београдској кафани. Глас са друге стране тражио је капетана Милоша Жуњића, командира 102. ловачке ескадриле. Пилоти Шестог ловачког пука авијације Краљевине Југославије кренули су у одбрану Београда у зору, из кафане „Зора”. На углу Македонске и Дечанске улице, у строжем од најстрожег центра Београда, свој дом је нашла кафана „Зора”. Геометријски прецизно центрирана између два друга дома – Дома Војске и Дома омладине, ова кафана споља не одише никаквом изузетношћу, скоро, па сурово неприметно чучи на једној од најгушћих београдских деоница. Заклоњен великим Тргом републике и ушушкан подно чувеног Стакленца, времешни угоститељски објекат већ 75 година успешно крије херојску

Поводом сећања на жртве шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. године, градски менаџер Горан Весић положио је венац на спомен-обележје у Карађорђевом парку. На том месту је пред Други светски рат направљено склониште, које је директно погођено 6. априла, када је страдало 192 Београђанина – који су ту потражили заклон. Градски менаџер поручио је да је данашњи дан један од најтужнијих у историји Београда. „Данас је дан када је град претрпео једно од највећих разарања у историји, безумним терористичким нападом нацистичке Немачке, који није имао никакво оправдање”, казао је Весић. Подсетио је да је у бомбардовању 6. априла страдало незванично више од 4.000 људи, да је потпуно уништена 621 зграда, делимично оштећено

Комеморативним скуповима данас ће бити обиљежен Дан сјећања на почетак Другог свјетског рата у Краљевини Југославији који је почео бомбардовањем Београда, 6. априла 1941. године. У Алеји страдалих на београдском Новом гробљу биће положени вијенци и одата пошта страдалима у нацистичком бомбардовању Београда, чиме је без објаве рата почео напад нацистиче Њемачке на Југославију. Одлуку да Београд буде бомбардован донио је њемачки вођа Адолф Хитлер послије вијести о демонстрацијама у Београду против потписивања Tројног пакта. Главни циљ напада њемачког ваздухопловства, према наводима историчара, било је разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Извршење задатка повјерено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера, а у

Оригинална књига “Горесни плач” Захарија Орфелина, за коју се мислило да је уништена у нацистичком бомбардовању Београда, представљена је данас у оквиру обиљежавања Дана сјећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године. У јесен 2017. године то дјело, чији је аутор међу најзначајнијим Србима и просвјетитељима 18. вијека, откупљено је од бечког антиквара и од тада је поново у НБС. Обиљежавању Дана сјећања присуствовао је и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, који је истакао да су током бомбардовања 1941. године уништене књиге и књижевно благо, а сами тим и њихови тадашњи и будући читаоци. Вукосављевић је изразио задовољство што је књижевно дјело Орфелина поново у посједу

Командовао је Церским корпусом у оквиру Церско–мајевичке групе корпуса, увек у првим редовима и највећим борбама. Своје јунаштво доказао је небројено пута Мајора Воје Туфегџића готово да нема у четничким народним песмама. Песма га “није хтела“ и помиње се само у једној: ,,Краљу Перо, српски сине“ – иако се са сигурношћу може рећи да је био најбољи официр пуковника Драгослава Рачића, а његови борци елитни у сваком погледу. Ко­м­андовао је Церским корпусом у ок­виру Церско–мајевичке групе корпуса, увек у првим редовима и највећим борбама. Своје јунаштво доказао је небројено пута. Војислав Туфегџић – Војкан, ка­ко су га сви из милоште звали, ро­ђен је у селу Штитару, надомак Ша­пца, 1914. године.

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима у Другом свјетском рату, на Палама је данас обиљежен 3. април – Дан ослобођења ове општине. Секретар СУБНОР-а општине Пале Томо Терзић рекао је новинарима да су Пале на данашњи дан постале слободне и да је то историјски датум који не треба заборавити. “Са подручја Пала у народноослободилачком рату учествовало је 575 бораца, а погинуло их је 24. Нажалост, данас нема ниједног живог. Паљански СУБНОР чине потомци учесника Првог и Другог свјетског”, каже Терзић. Он је додао да представници СУБНОР-а сваке године полажу вијенце на споменик палим борцима како би сачували сјећање на оне који нису жалили животе за слободу своје земље. Начелник општине

– Стварајући услове трајног и сигурног мира, Југославија и Италија показале су Европи пут – рекао је српском новинару „Времена“ Бенито Мусолини, пред само избијање Другог светског рата 1938. године. На насловној страни „Времена“ од пре осам деценија изашао је потпис – лично Дучеа, односно Мусолинија. Италијански председник Владе дао је изјаву југословенском листу на дан годишњице југословенско-италијанског пакта. Непосредно пре рата, оснивач фашизма у Италији је на сав глас хвалио односе двеју земаља. – Београдски споразуми били су резултати прецизне одлуке Југославије и Италије да створе између себе сталнсе услове безбедности и мира. Они су поставили основе чврстог и делотворног споразума између два народа. Искуство ове прве године показало

Предсмртни осмех Љуба Чупића, презрење смрти и беде живота у ропским ланцима, тај пркос Стевана Филиповића, који са вешала, са омчом око врата, до неба уздигнутих песница кличе слободи и показује како се за њу треба борити, одавно задивљују и изазивају свеопште поштовање посетилаца највећих музеја ратова широм света. Подједнако им се диве од Лондона, Беча и Торина, до Рима, Њу Делхија, Токија и Њујорка… Галерија у Уједињеним нацијама Фотографија Стевана Филиповића у природној величини се, рецимо, налази и на самом улазу палате Уједињених нација на Ист Риверу, тако да нико не може ући у најважнији дом светског мира, а да му се не задиви или не поклони. – Подом