Бањалука ће данас низом манифестација обиљежити Дан града и 73 године од ослобођења од фашизма у Другом свјетском рату. Поводом Дана града планирани су пријеми за делегације више градова, током дана ће на неколико локација бити положени вијенци, а свечана академија заказана је за 20.24 часа у Културном центру „Банску Двор“. Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић разговараће у Градској управи са делегацијама дистрикта Васиљевска острва – дијела Санкт Петерсбурга и града Куманова, док је у Банском Двору планиран пријем за делегације градова, које ће присуствовати обиљежавању Дана града. Током дана вијенци ће бити положени код Спомен-кострунице на Новом гробљу, на споменик палим Крајишницима на Бањ брду, на споменик палим борцима Војске

У Народном позоришту Републике Српске сутра ће бити отворена изложба „Позориште у вријеме блокаде Лењинграда“, Државног меморијалног музеја одбране и блокаде Лењинграда. Изложба садржи 51 фотографију Лењинграда од 1941. до 1944. године које су снимили војни кореспонденти лењинградског одјељења ТАСС-а, Совјетског информативног бироа, уредништава новина, те из приватне колекције М. Ју. Карисалова. Фотографије су пропраћене изводима из дневника и сјећањима Лењинграђана. Дио ове грађе се чува у колекцији Државног меморијалног музеја одбране и блокаде Лењинграда. Фотографије и писани извори, допуњавајући једни друге, постали су важни свједоци подвига и трагедије становника опкољеног града. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Непокорени град: Пробој Лењинградске блокаде | Јадовно 1941.

У Дервенти је обиљежен 19. април – Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату, у којем је 1.350 становника ове општине убијено у логорима, затворима и на кућном прагу. Предсједник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата /СУБНОР/ Дервента Боро Прерадовић рекао је новинарима да је Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату један од најзначајних датума у историји ове локалне заједнице. „Дервента је 1945. године ослобођена од фашиста. Данашњи датум је уврштен у Статут општине и због тога изражавамо захвалност начелнику општине Милораду Симићу и свима другима. Чињенице из историје се не могу мијењати, на нама је да поштујемо тековине НОР-а“, навео је Прерадовић. Начелник општине Дервента Милорад Симић уприличио је

Звук сирена и звона на црквама у Варшави зауставили су у подне пољску престоницу у одавају пошти херојима устанка у Варшавском гету, на 75. годишњицу побуне када је око 1.500 младих Јевреја с оружјем у руци устало против немачких војника који су дошли да ликвидирају последњих 56.000 Јевреја и одвезу их у сигурну смрт у гасним коморама. Председник Пољске Анџеј Дуда на централној комеморацији уз присуство пољског државног врха упозорио је присутне званице и Варшављане да погледају око себе и примете да нема ниједне предратне зграде око Споменика херојима гета, јер су окупационе немачке власти намеравале, не само да затру и побију све европске Јевреје, већ и да униште сваку

Одлука Владе Хрватске да одбије покровитељство над Даном побједе над фашизмом је антицивилизацијска и показује да је хрватска власт националистичко-популистичка, истиче хрватски историчар Драган Марковина. Он наводи да је хрватском премијеру Андреју Пленковићу и његовој Влади важније шта о плочи са усташким натписом и усташкој иконографији мисле људи који се идентификују са усташтвом, него какав је став представника Јеврејске општине, Срба или антифашистичких организација. Влада Хрватске и Сабор одбијају да се директно идентификују са антифашистичком баштином, док службено спонзоришу комеморацију у Блајбургу. То се не може никако другачије протумачити, осим као потпуно игнорисање, не само уставних темеља државе, него и значајног дијела хрватске баштине. Марковина напомиње да је Хрватска имала

Њемачко тужилаштво саопштило је данас да је оптужило бившег СС чувара из логора смрти Аушвиц као саучесника у убиствима. Тужилаштво у Штутгарту објавило је да је оптужило мушкарца старог 94 године, који је рођен у Србији. Његов идентитет није објављен јер је имао 19 година у вријеме наводно почињеног злочина. У саопштењу се наводи да је он служио као чувар у Аушвицу крајем 1942. године и почетком 1943. године. Процјењује се да је, за то вријеме, у гасне коморе послато 13.335 људи. Осумњичени је преко свог адвоката рекао да није био упознат са позадином дешавања ни са циљевима догађаја, нити је знао за детаље о убиствима, наводи тужилаштво. Осумњичени је

Прошло је вријеме ћутања, подаци о геноциду извршеним над српским народом у Другом свјетском рату полако улазе у основношколско образовање.  Култура сјећања, свијест о  страшној историјској судбини српског народа, који се налази на међи некадашњег Источног и Западног римског царства, полако се уобличава у свијести садашњих ђака. Српски народ, који је кроз историју одувијек његовао слободарски дух и правдољубивост, перфидним методама манипулације јавне свијести дошао је у позицију да на свим фронтовима брани своје право на истину и правду. Народ који је имао два антифашистичка покрета доведен је у ситуацију да ова велика истина бива засјењена  његовим наводним злочинима у посљедњем рату. Док већина народа у нашем окружењу измишља своју