Подаци страних мисија, али и домаћи извори, свједоче да су Срби са простора данашње БиХ и Хрватске чинили највећи проценат партизанских и антифашистичких јединица, слиједе Хрвати /првенствено Далматинци/, док је учешће муслимана и Македонаца у НОБ-у било симболично. Према документима насталим у току рата /извјештаји о бројном и националном саставу партизана/, а објављеним након рата у Зборнику докумената, том пет, књига 30, национални састав дивизија насталих на тлу тадашње Хрватске 1942. године: Шеста личка дивизија – 96 одсто Срба, Седма банијска дивизија – 92 одсто Срба, Осма кордунашка дивизија – 95 одсто Срба, те Дванаеста славонска дивизија – 85 одсто Срба. Све до 1944. године Срби доминирају у партизанском покрету

Поводом обиљежавања 9. маја – Дана побједе над фашизмом, вијенце су у Бањалуци на споменик погинулим борцима НОР-а положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, те делегација Владе на челу са премијером Жељком Цвијановић. Вијенце су положили и генерални конзул Србије у Републици Српској Владимир Николић, те делегације Вијећа народа, СУБНОР-а, Амбасаде Русије, републичког Удружења логораша из Другог свјетског рата, града Бањалука, Борачке организације Републике Српске, Удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, Оружаних снага БиХ и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, те друге бројне делегације и појединци. Химна је интонирана прије полагања вијенаца, а предвиђен је и културно-умјетнички програм и обраћање званичника. Дан побједе обиљежава се у

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио је да жртве фашистичког злочина никад не смију бити заборављене као ни велики злочин почињен над српским народом у Другом свјетском рату, те да забрињавају све учесталији покушаји ревидирања идеје антифашизма праћени све агресивнијим повампирењем усташтва и фашизма у региону. „Свједоци смо да је, поред давања назива улица именима усташких команданта, постала пракса да се, у вријеме обиљежавања годишњица и сјећања на јасеновачке жртве, у Хрватској отворено велича НДХ, истичу усташка обиљежја и славе злочинци, а минимизирају и вријеђају жртве и њихови потомци“, нагласио је Чубриловић. Према његовим ријечима, такво понашање је опасно, поражавајуће и неморално за једну европску земљу која слави

Полагањем вијенаца и цвијећа у спомен-парку у Градишци данас је обиљежен 9. мај – Дан побједе над фашизмом. Предсједник Општинског одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата /СУБНОР/ Градишка Никола Крагуљ рекао је да је у току Другог свјетског рата погинуло око 15.000 становника Градишке, додавши да СУБНОР ради на прикуљању података и да ће током сљедеће године бити познат тачан број жртава. Крагуљ је нагласио да је Градишка трећа у Европи по броју жртава фашизма у односу на број становника, а друга у Југославији, послије Козарске Дубице. Предсједник Скупштине општине Градишка Миленко Павловић навео је да је Дан побједе над фашизмом једини датум о којем су се сагласила сва три

Четнички маjор Жарко Тодоровић инспирисао наjпопуларниjе партизанске акционе филмове. Против Тодоровића Гестапо jе покренуо наjвећу и наjсложениjу контраобавештаjну акциjу на Балкану Прави Валтер, као и онаj филмски, организовао jе мрежу шпиjуна и илегалаца и задавао jе велике главобоље окупаторима, показуjу немачки документи сачувани у Архиву Београда. Међутим, маjор jугословенске краљевске воjске Жарко Тодоровић, против кога jе Гестапо покренуо наjвећу контраобавештаjну акциjу на Балкану, ниjе имао штаб у Сараjеву већ у Београду, а незаслужени заборав дугуjе писцима идеолошке историjе после Другог светског рата. – Део Тодоровићевог лика уграђен jе у филм „Валтер брани Сараjево“ – каже Милослав Самарџић, историчар равногорског покрета коjи jе детаљно проучавао Валтеров досиjе. – Гестапо jе, наиме,

Амабасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов рекао је да је побједа над фашизмом, чија се годишњица слави сутра, достигнута захваљујући заједничким снагама земаља антихитлеровске коалиције, а да су значајан и неспоран допринос томе дали народи бивше Југославије. Иванцов је нагласио да су народи некадашње Југославије од 1941. године водили бескомпромисну борбу против окупатора, те да је њемачка војска од 1941. до 1944. године преузела пет великих офанзива против јединица југословенског отпора. „Агресори су створили атмосферу страха и насиља у земљи. На овом подручју је радио 71 концентрациони логор, гдје су у страшним мукама стотине хиљада невиних жртава очекивале смрт“, навео је Иванцов у ауторској колумни за „Глас Српске“ и