Шта је био разлог да су Американци и Енглези сејали смрт на Ускрс, 16. априла 1944. године. Главни град је био обогаљен, а главни немачки пунктови у окупираном Београду нису ни окрзнути. Савезнички “ослободиоци” Масакрирали практично све веће градове и на Трагична је историја Београда. У фантазмагоричној кугли његове повести као да нема границе између прошлости, садашњости и будућности, између смрти и живота… Ко га још није бомбардовао! У деветнаестом веку Турци, у двадесетом Аустријанци, Мађари, Немци, а на самом крају Другог светског рата, Енглези и Американци. Горка иронија судбине изгледа не прати само људе него и градове. У смирај прошлог века поново су се обрушили енглески и амерички авиони

Погубљење талаца у Панчеву. Због (наводног) напада на немачку војску и недозвољеног поседовања оружја, у Панчеву је 21. и 22. априла 1941. стрељано 18 лица; у циљу одмазде за овај напад, односно за једног убијеног и једног рањеног немачког војника, и због (наводног) насилног понашања према фолксдојчерима, истом приликом је обешено 18 талаца. Преки суд је формиран по захтеву команданта града, потпуковника Фрица Банделова из пука „Велика Немачка“, а председавајући судија је био СС-штурмбанфирер Рудолф Хофман из СС-дивизије „Рајх“. (На послератном суђењу у Немачкој, Хофман је ослобођен кривице за било какав злочин – што је уједно био и нови немачки покушај оправдавања самог злочина.) Стрељање су извршили припадници пука „Велика

У понедјељак, 16. априла, навршавају се 74 године од првог савезничког бомбардовања Београда у Другом свјетском рату, када је на тај град бачено више од 1.500 тона бомби. У бомбардовању савезничке авијације 16. и 17. априла 1944. године, на православни Васкрс, евидентирано је 1.160 погинулих српских цивила, као и 18 Нијемаца, али тачан број никада није утврђен, док је рањено 1.400 становника. Циљ више од 400 бомбардера било је уништавање војних, привредних и административних објеката које су користили Нијемци како би се ослабио њихов положај на Балкану, али су страдале и болнице и цијеле стамбене четврти у главном граду. Потпуно је уништено породилиште у Крунској улици, гдје су према доступним

Речна флотила Војске Србије одала пошту морнарима настрадалим почетком рата 1941. године. Монитор “Драва” краљевске морнарице оборио 14 авиона. Капетан Александар Берић потонуо с бродом Мештани тадашњег Чиба а данашњег Челарева, села недалеко од Бачке Паланке, нису ни слутили да ће бити сведоци једне од највећих битака Априлског рата, после бомбардовања Београда 1941. године. А управо то се догодило 12. априла пре 77 година, када је Алексанар Берић, командант краљевског брода “Драва”, прихватио неравноправну борбу против нацистичке авијације. Брод је после више налета бомбардера потопљен, а Берић је херојски ушао у историју као једини капетан који је на реци поделио судбину свог брода, потонувши с њим и још 76 чланова

У оквиру Спомен-комплекса “Сремски фронт” у Адашевцима, код Шида, данас су обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта, чиме је означен крај Другог свјетског рата на територији Србије. Државну церемонија предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић, који је нагласио значај његовања тековина борбе за слободу. Он је истакао да је Србија одувек била на страни оних који су се борили за слободу, па тако и у Другом свјетском рату борећи се против идеологије нацизма и фашизма, саопштено је из Владе Србије. Станковић је, подсјетивши на велики број страдалих у борби против фашизма, нагласио да је Србија, захваљујући њиховим жртвама, остала слободна

Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату. Представници Градске борачке организације и Удружења потомака и поштовалаца учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата положили су вијенац и упалили свијеће за 20 страдалника који су погинули на данашњи дан 1941. године, бранећи Бијељину од Хитлерове војске, а сахрањени су на овом мјесту. Међу учесницима помена били су и унуци тадашњих бораца батаљона Горан и Максим Марјановић, а над гробницом безимених бијељински пјесник Богдан Госпић говорио је стихове “Плаве гробнице” Милутина Бојића којима пјесник одаје помен српским војницима који су живот завршили далеко од своје

У оквиру Спомен-комплекса “Сремски фронт” у Адашевцима, код Шида, данас ће бити обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта, чиме је означен крај Другог свјетског рата на територији Србије. Церемонија ће почети у 11.00 часова, а предводиће је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић. Након полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти предвиђена су обраћања, као и пригодан умјетнички програм. Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати велики број преживјелих учесника ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, удружења за његовање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани. Борбе на