Поступак по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића наставља се сутра пред Вишим судом у Београду Поступак по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића наставља се сутра пред Вишим судом у Београду саслушањем последњег предложеног сведока – историчара Александра Стојановића. Овај поступак је инициран 2008. године, али је расправа пред судским већем, којој присуствује и јавност почела у децембру 2015. године, од када је суд саслушао четири сведока и пет историчара. У суду су за Танјуг раније рекли да је остало да се испита још један историчар, па ако предлагачи рехабилитације не буду имали

У томе је посебно занимљива била прича писца Вукашина Перовића, иначе оца Славка Перовића, некадашњег лидера бившег Либералног савеза Црне Горе. Велика полемика У великој полемици која се пре тридесетак година развила око биографије Блажа Бајовића, предратног правника и официра бивше југословенске војске из Жупе никшићке, и његове улоге у Народноослободилачком покрету – група од 11 првобораца, народних хероја, генерала и високих војних и партијских руководилаца из тог краја је тврдила да је Бајовић био родољуб и да су га као таквог Италијани стрељали у Беранама, а борачка организација из Жупе и тадашње борачко, па и партијско руководство из Никшића, да је био издајник који је дезертирао из партизана –

Део породице Сава Чупића око супруге Стане, поред осталих и син Чедомир – Љубо, дошао је априлских дана 1941. године у Никшић, пошто се Саво испод Чакора вратио на Космет, одакле су кренули у бекство пред терором балиста и великоалбанског национализма, с намером да се врати у село Верић код Истока, где је имао лепу кућу и велико домаћинство. Али, на том путу неко га је из заседе, с леђа убио. Зверско мучење Љубо, као већ прекаљени комуниста, одмах се укључио у припреме устанка у Црној Гори, а кад се указала опасност, кад је почело хапшење комуниста и најистакнутијих активиста покрета отпора, он се, знатно пре Тринаестојулског устанка, склонио из

Вест да ће на Тргу слободе у Никшићу овог лета коначно бити постављен достојан споменик народном хероју Чедомиру – Љубу Чупићу, несумљиво је обрадовала све добромислеће и слободомислеће људе, не само у Никшићу и Црној Гори. Фирми Механизација и програмат која је стала иза тог подухвата и њеном челном човеку Душану Ђуровићу, који ће, према незваничним подацима, лично финансирати подизање споменика, то ће бити за част и понос, а Никшићу и држави Црној Гори за вечну срамоту и стид што се тога нису сетили за 76 минулих година откад је Чупић својим предсмртним осмехом и држањем на стрелишту задивио цео слободољубиви, антифашистички свет. Породица бунтовника Прича која следи посвећена је

Открића једног филма: 27. март 1941. између стварности и мита У чему је значај 27. марта 1941. за српску историју? У слободном и слободољубивом изразу осећања независности, суверености и идентитета српског народа на његовом животном простору, можда са мало више пркоса него што је то код других народа, али свакако у духу моралне целовитости његове душе Откриће непознатог филмског материјала у архиву „Филмских новости“ о демонстрацијама у Београду 27. марта 1941. које је аутор ових редова 2006. уклопио у дугометражни документарац Проналажење душе – 27. март између стварности и мита ни данас није изгубило на актуелности. Снагом аутентичног филмског документа, који је основно онтолошко својство филмског медијума, ове покретне слике откриле су

Необични Београђани: Вера Тураковић, дама коjа памти дане у Другом светском рату. Мада jе напунила 93 године, ова ведра старица сликовито памти необичне детаље свог бурног живота Није чудо када времешни људи рецитуjу стихове коjе су научили у основноj школи, али jесте ако са пуне 93 године уче нове строфе, коjе са лакоћом изговоре. Поготово jе необично ако причамо о некоме ко jасно препричава догађаjе из Другог светског рата, памти имена сваког битног учесника у тим драматичним догађаjима, некога ко се и сада чуди са коjом снагом jе успео да се врати са принудног рада у немачкоj фабрици топова. Вера Тураковић jе ведра старица из Купинова, а пре 93 године

Многе познате личности у бившој СФРЈ које су проносили славу комунистичке Југославије били су припадници четничког покрета и Дражини саборци или његови омладинци. Изненадићете се ко је све био у четницим Аутор књига о генералу Драгољубу Михаиловићу наставља да открива историјске чињенице и мало познате ствари о четничком покрету. Телеграф.рс преноси још једну од прича Милослава Самарџића. Наиме, многе познате личности биле су припадници четничког покрета на челу с Дражом а међу њима су и кошаркашка легенда Бора Станковић, глумац Мија Алексић, прва Звездина звијезда Рајко Митић, али и чувени кошаркашки стручњак Александар Николић, сценариста Новак Новак и многи други. Самарџић пише да је у јесен 1943. године, послије капитулације

Породица Данице Дане Милосављевић (1925–2018) уступила Народном музеју у Ужицу 17 ратних и мирнодопских одликовања, међу којима и Орден народног хероја, Орден заслуга за народ и Орден југословенске заставе са лентом Ужице – Недавно је преминула и на београдском Новом гробљу сахрањена Даница Дана Милосављевић (1925–2018), партизанска хероина храброшћу исказана у биткама Другог светског рата, последња жена у Србији са Орденом народног хероја. А у Ужицу, њеном завичају, многа Данина одликовања и знамења њена породица предала је на чување овдашњем Народном музеју. Учинио је то Данин брат Александар Лале Милосављевић дошавши у музеј заједно са ћерком и двојицом унука. Предали су укупно 17 Даниних одликовања, ратних и мирнодопских, међу којима и

Немачка окупациона управа у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници држала је мали део трупа на том подручју и није желела да допусти усташама да додатно провоцирају поражени српски народ како се он не би дигао на устанак, каже историчар Милутин Живковић. Књига историчара др Милутина Живковића „НДХ у Србији 1941. — Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април-септембар 1941)“ у наслову открива чињеницу коју ни данас не знају ни образованији људи из тих крајева. На почетку разговора за Спутњик, Живковић објашњава како то да се ни данас не зна да је део Старог Раса једно време био у саставу НДХ. „Постоје две ствари које су, по мом мишљењу, узроковале недостатак сећања на ту историјску епизоду. Прва је краткотрајност периода који је усташки