Sad je vreme da Srbi odbrane — crvenoarmejce (foto)

Datum objave: petak, 23 marta, 2018
Veličina slova: A- A+

Kako sačuvati spomenike podignute u čast crvenoarmejcima koji su dali živote za oslobođenje Evrope, ali i kako očuvati kulturu sećanja, tema je konferencije volonterskih organizacija iz cele Evrope koja se održava u Beogradu.

U Beogradu je održana međunarodna konferencija volonterskih organizacija iz Evrope koje se bave očuvanjem spomenika i istorijskog pamćenja na sovjetske vojnike koji su poginuli prilikom oslobađanja evropskog kontinenta u Drugom svetskom ratu. Organizator konferencije je srpski ogranak Međunarodnog centra za zaštitu i očuvanje istorije vojnika oslobodilaca „Memorijal“.

Direktorka „Memorijala“ Antonela Bjelić kaže da je cilj konferencije da se na jednom mestu okupe svi ljudi koji se bave zaštitom starih i podizanjem novih spomenika i očuvanjem istorije i sećanja kako na Drugi svetski rat, tako i na ostale ratove.

„Da iznesemo probleme koji danas postoje i da nađemo konkretna rešenja. Ne samo da ćaskamo o onome što nam se dopada ili ne dopada, nego da konkretno postavimo ciljeve“, kaže Bjelićeva.

Polaganje cveća crvenoarmejcima poginulim u oslobađanju Beograda  © FOTO: RUSKI EKSPRES
Polaganje cveća crvenoarmejcima poginulim u oslobađanju Beograda © FOTO: RUSKI EKSPRES

A problema je, prema njenim rečima, mnogo. U Poljskoj je nedavno stupio na snagu zakon o uklanjanju spomenika sovjetskim vojnicima. U Estoniji se aktivno radi na prekrajanju istorije i organizuju se marševi pripadnika estonskih SS jedinica, a pre nekoliko godina izbile su masovne demonstracije povodom uklanjanja centralnog spomenika sovjetskim vojnicima, što je izazvalo i tenzije između Estonije i Rusije.

Drugi cilj konferencije, kaže Bjelićeva, jeste da se prouči mogućnost korišćenja modernih tehnologija u očuvanju kulture sećanja, da se generacijama koje ne mogu bez mobilnih telefona i tableta približe spomenici i istorija.

Kšištof Teličan, predsednik organizacije „Poljsko-rusko bratstvo“, kaže da nije stvar samo u uklanjanju spomenika sovjetskim vojnicima, već poljske vlasti uklanjaju i spomenike Poljacima koji su se borili uz Crvenu armiju u Drugom svetskom ratu.

„Sve se menja, a posebno onaj period koji se odnosi na sovjetsko vreme. Nazivi ulica, nazivi škola. Najvažnije je da se mladoj generaciji pruži prilika da nauče istoriju, da znaju ko je oslobodio Evropu od fašizma. To je ono od čega treba početi kako bismo se borili protiv rusofobije“, objašnjava Teličan.

Teličanova organizacija nedavno je postigla uspeh kada tenk iz Drugog svetskog rata, koji je stajao kao spomenik na trgu u gradu Elborgu, nije uništen, već je premešten u muzej.

Međunarodna konferencija volonterskih organizacija iz Evrope koje se bave očuvanjem spomenika i istorijskog pamćenja na sovjetske vojnike koji su poginuli prilikom oslobađanja evropskog kontinenta u Drugom svetskom ratu  RUSKI EKSPRES
Međunarodna konferencija volonterskih organizacija iz Evrope koje se bave očuvanjem
spomenika i istorijskog pamćenja na sovjetske vojnike koji su poginuli prilikom
oslobađanja evropskog kontinenta u Drugom svetskom ratu RUSKI EKSPRES

Organizacija „Poljsko-rusko bratstvo“ najavila je demonstracije u Varšavi 24. marta, na kojima će, kako Teličan kaže, zatražiti integraciju Kosova sa Srbijom. Prošle godine „Poljsko-rusko bratstvo“ organizovalo je blizu 60 akcija protiv rusofobije, a jedna od njih je bila „Put pobede“, koja je realizovana sa motociklistima iz „Noćnih vukova“.

Aleksandar Ržavin iz društva „Rutenija“, koji je došao iz Letonije, kaže da je situacija sa vojnim grobljima i memorijalima u toj zemlji dobra, s obzirom na rusko-letonski sporazum o njihovom očuvanju.

„Međutim, postoji dosta spomenika van grobalja. To su spomenici na mestima bitaka, oni koje je podiglo lokalno stanovništvo, spomen-ploče. Sa njima je situacija različita zato što oni nisu zaštićeni sporazumom. Neke lokalne samouprave brinu se o njima, a neke ne. Nažalost, neki od tih spomenika se zvanično uklanjaju i, nažalost, ljude koji žele da zaštite te spomenike optužuju da su agenti Kremlja. Mi samo želimo da zaštitimo zajedničko nasleđe“, kaže Ržavin.

Situacija u pribaltičkim republikama, kada se govori o spomenicima, jeste različita, kaže Ržavin, ali generalno mišljenje je da se Crvena armija smatra za okupacionu silu, isto kao i nacistička armija, dodaje on.

„Države ne žele da obrate pažnju na te spomenike, ne bave se njima i ne smatraju ih svojim“, kaže Ržavin.

Njegova organizacija bavi se popisivanjem svih spomenika na teritoriji Letonije, ako se primete oštećenja, obraćaju se lokalnoj samoupravi i Ambasadi Rusije da obrate pažnju na problem.

„Osnovni posao kojim se bavimo je informativni rad. Ima mnogo organizacija od kojih se svaka bavi svojim poslom. Postoje volonteri oji se bave pronalaskom i ekshumacijom sovjetskih vojnika i postoje oni koji se bave obnavljanjem spomenika“, kaže Ržavin.

Autor: Nikola Joksimović

Izvor: SPUTNjIK




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top