Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Poslednje poruke pred strašnu smrt: Otkrivena potresna pisma žrtava holokausta svojim najmilijima

Datum objave: sreda, 21 marta, 2018
Veličina slova: A- A+

Pisali su o svakodnevici, čežnji za bližnjima i o nadi da će najzad ponovo svi biti na okupu: digitalna izložba “Srešćemo se ponovo”. Poslednja pisma žrtava holokausta 1941 – 1942” prikazuje pisma i dopisnice koje su Jevreji slali porodici i prijateljima pre nego što su ubijeni. U početku mnogi nisu znali da su nacisti započeli sistematsko uništavanje Jevreja. Do kraja rata ubijeno ih je više od šest miliona. U mnogim slučajevima, pisma su jedino što je ostalo njihovim roditeljima, braći i sestrama, deci.

FOTO: YAD VASHEM / YOUTUBE
FOTO: YAD VASHEM / YOUTUBE

Međunarodni memorijalni centar posvećen žrtvama holokausta u Jerusalimu “Jad Vašem” sakupio je dirljive poruke, a možda najbolnije su one koje su majke pisale svojoj deci.

– Mila moja! Pismo i crtež su divni. Crtež se svima svideo. Da li si crtala levom ili desnom rukom? (…) Da li se još sećaš pesama? I ja ih pevam.

Bile su to poslednje reči koje je Li Jurgrau novembra 1942. uputila ćerkici Rut. Devojčica je imala osam godina i skrivala se kod jedne porodice u Groningenu (Holandija). Na slici su ona i njena majka. Rut je preživela holokaust, ali su joj oba roditelja ubijena.

Varšavska porodica Tajtelman je razdvojena. Otac Jozef Tajtelman i ćerka Rejčel proterani su u Sibir, a majka Perla, druga ćerka Rega i sin Samuel stradali su u varšavskom getu. U jesen 1941. Perla je poslednji put pisala ćerki i suprugu:

– Imajte na umu da morate da preživite, makar samo zbog nas. Draga moja mala Rejčel, poveravam ti brigu o ocu. Sigurna sam da to zaslužuješ, jer si ove godine mnogo porasla i stekla brojna iskustva koja će ti koristiti u životu. (…). Neka vas teši pomisao da sve ovo jednog dana mora da se završi i da ćemo ponovo biti na okupu i srećni. Naša uzajamna čežnja je bezgranična.

– Danas ti je rođendan, ali i da nije toga, stalno si mi u mislima, draga moja Muš. Nadam se da ste lepo proveli taj dan, koliko je to moguće u datim okolnostima. Šta bih dala samo da mogu da budem s vama, ali doći će i taj dan. Moramo da se strpimo. Od srede smo u logoru i stvarno sam dobro. Nema razloga da preterano brinete za mene – pisala je Ana Majninger avgusta 1942. iz Francuske ćerki Hildi povodom 29. rođendana. Majningerova je iz Getingena u Nemačkoj, ali je 1940. pobegla u Luksemburg, a odatle u Francusku. U septembru 1942. deportovana je u Aušvic, gde je ubijena.

(stern.de / M.A.)

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Priča Ane Frank | Jadovno 1941.

Svi znamo ko je Ana Frank, ali da li ste čuli za Tanju Savičevu?! Njena potresna priča će vas rasplakati

Dnevnik užasa: Surova istina o zločinima nacističkih lekara ledi krv u žilama!




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top