За Дан сјећања на бомбардовање 1941. представљена Орфелинова књига

Оригинална књига „Горесни плач“ Захарија Орфелина, за коју се мислило да је уништена у нацистичком бомбардовању Београда, представљена је данас у оквиру обиљежавања Дана сјећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године.

У јесен 2017. године то дјело, чији је аутор међу најзначајнијим Србима и просвјетитељима 18. вијека, откупљено је од бечког антиквара и од тада је поново у НБС.

Обиљежавању Дана сјећања присуствовао је и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, који је истакао да су током бомбардовања 1941. године уништене књиге и књижевно благо, а сами тим и њихови тадашњи и будући читаоци.

Вукосављевић је изразио задовољство што је књижевно дјело Орфелина поново у посједу НБС.

„Успели смо да бар једну честицу оног што је било уништено вратимо на место где и припада“, рекао је он.

Вукосављевић је најавио да ће Влада Србије и ресорно министарство наставити да подржавају рад те националне установе културе.

Захарије Стефановић Орфелин био је један од најпросвећенијих Срба 18. вијека и истакнути српски пјесник, историчар и бакрорезац.

Писао је уџбенике, радио као графер и калиграф, а због успјеха у сликарству седамдесетих година 18. вијека изабран је за члана умјетничке академије у Бечу.

Књигу „Горесни плач“ Орфелин је издао 1761. године у Бечу у штампарији Димитрија Теодосија. Текст је писан варијантом црквенословенског језика који је близак ондашњем руском језику.

Књига говори о судбини српског народа који је изгубио своју државу и расијао се по околним крајевима, а већ у 19. вијеку то дјело је представљало праву библиотекарску ријеткост.

Постоје индиције, према хроничарима, да је тираж убрзо послије штампања уништен, јер текст помиње Хазбуршку монархију и Угарску у негативном контексту.

У априлу 1941. године, приликом бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је зграда и готово све што се ту, од њеног оснивања, чувало.

Нестало је око 1.300 ћирилских рукописа, од којих је око стотину рукописних књига било на пергаменту, као и 200 старих штампаних књига и инкунабула.

Уништене су и богата збирка млађих рукописа, непроучена збирка турских докумената о Србији и Београду, као и збирка писама значајна за политику, културу и књижевну историју.

Нестала је у пламену и збирка старих карата и слика, око 300.000 часописа и књига, као и збирка српских и страних новина.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Годишњица бомбардовања Београда

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан …