Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Dolaskom u Johanesburg Pavle već 1946. dobija prvo pismo svog poverljivog čoveka. Donosi ga lično žena italijanskog ambasadora

Sve informacije koje je Vladislav Stakić objavio u svojoj knjizi sećanja na poslednje dane Kraljevine Jugoslavije dobio je lično od – kneza Pavla. U kneževoj arhivi s Kolumbija Univerziteta nalazimo mnogobrojna pisma dr Stakića s kojim se Pavle, i pored suprotstavljanja Dragiše Cvetkovića, dopisivao do smrti.

Dolaskom u Johanesburg Pavle već 1946. dobija prvo pismo svog poverljivog čoveka. Donosi ga lično žena italijanskog ambasadora.

„Doznao sam da ste u Johanesburgu i da ste Vi i Vaša porodica pošteđeni ove strašne nesreće koja nas je sve zadesila. Ovo utoliko pre što sam na kraju Vaše vladavine imao priliku da dođem u bliski kontakt s Vašim visočanstvom i bolje nego iko upoznam Vaše prave namere i misli vodilje spoljne politike. Moji razgovori s vama, s Musolinijem, s grofom Ćanom, s vašim ministrom dvora gospodinom Antićem, predstavljaju dragoceni doprinos rasvetljavanju naše istorije u tom teškom dobu i pružiće tačnu sliku pobuda koje su rukovodile Vaše visočanstvo da zemlju očuva u miru.“

Stakić ga zatim obaveštava da ima ponudu da „objavi sve razgovore preko istog američkog izdavača koji je izdao memoare grofa Ćana“.

„Ali, ja to ne želim da učinim pre nego što Vas obavestim i od Vas dobijem saglasnost o svemu što bi se u toj publikaciji moglo izneti. Moja želja ide i dalje. Da objavim samo moje memoare ne bi bilo dovoljno politički efikasno. Smatram da bi sve trebalo povezati u jednu ozbiljnu knjigu koja bi dala pravu sliku Vaše spoljne politike.“

Tri godine kasnije Stakić šalje knjigu Pavlu, pa kaže: „Vi znate da sam Vam odan, i da me uvek rukovode samo motivi višeg interesa. Ako smatrate da knjiga ne treba da bude objavljena, potpuno ću prihvatiti. Što se tiče Engleza, prestajem da budem merodavan, to ćete Vi najbolje osetiti i oceniti“.

Sukob s Dragišom Cvetkovićem već je na pomolu. Stakić piše:

„Jedno bih želeo. Ako objavimo knjigu, trebalo bi svakako pre Dragišine. Nemam lično ništa protiv njega, ali Dragiša za Vas, visočanstvo, predstavlja pre teret nego olakšanje. On je u svakom slučaju kriv. Vašim poverenjem našao se na jednom tako visokom položaju koji umnogome prevazilazi koeficijent njegovog ugleda i autoriteta.

On nije uspeo da predstavi Vašu politiku, on je bio nesposoban čak da spreči jedan puč za koji su i vrapci u Beogradu znali da se priprema. Ako Vaša politika hoće da se predstavi u pravoj boji, da se oceni u svoj njenoj veličini, onda se mora odvojiti od svega onoga što bi predstavljalo čisto Dragišinu odbranu, zbog čega će njegova knjiga, ma kakve razloge iznela, uvek ostati samo ‘Dragišina knjiga’.

Prirodno je da ova naša treba da bude u skladu s njegovim osnovnim primesama, ali u svakom slučaju mora joj prethoditi. Utoliko pre što će ova imati Vašu patronažu, i to joj daje onaj ugled koji inače ne bi imala.

Da li imate vesti o drugom delu? I da li ste rešeni da drugi deo izbacimo, ili da knjigu štampamo u celini? Kada se dogovarate s Vašim prijateljima iz Engleske, bilo bi možda vrlo interesantno čuti i njihovo mišljenje o drugom delu koji u svakom slučaju daje jednu širu interpretaciju vaše politike. Taj moj deo je hipokritski, ali zar nije baš to plus s Englezima?“

Onda naširoko priča o situaciji u zemlji i zaključuje rečima: „Mi Srbi smo u opadanju, umorni, premoreni od silnih bitaka, pa se i ne pojavljuju novi šefovi. Možda je poslednji bio Draža. Još jedna vest koja Vas može interesovati. Već nekoliko meseci pravi se sistematska propaganda za Milana Stojadinovića, kao jedinog ‘jakog čoveka’, ‘državnika’ svetskog glasa i formata, čoveka koji dobro stoji i s rimskom crkvom i Peronom i sa ‘međunarodnim kapitalom’ itd.“

Krajem 1950. Vladislav Stakić ponovo traži odobrenje da objavi knjigu:

„U prilogu Vam šaljem pismo Loveta Edvardsa. Iz njega ćete videti da ni on, ni Mejtland nemaju od Vas nikakvih instrukcija. Molim Vas, Vaše visočanstvo, da mi iskreno saopštite da li želite da se knjiga objavi. Ako ima i jedan razlog da se ne objavi, recite. Ako smatrate da treći deo treba da se izbaci (pregovori s Italijanima), spreman sam da ga izostavim; ako budete mišljenja da ga treba objaviti, ja ću ga donekle izmeniti, razume se po prethodnoj saglasnosti Vašeg visočanstva.“

I knjiga je objavljena 1951. godine. Prvi put se javno pričalo o pregovorima s Musolinijem i našim zahtevima za Solun. Cvetković je negodovao, objavio desetine brošura u kojima napada Stakića i priču o Solunu.

Ali, 1958. godine Vladislav Stakić obaveštava kneza Pavla:

„U Njujorku sam posetio profesora Hobtnera koji je skoro završio svoju knjigu o spoljnoj politici naše zemlje do izbijanja rata 1941. godine. Njegov zaključak je vrlo povoljan za politiku Vašeg visočanstva, mada on smatra da je isključeno da Dragiša Cvetković nije ništa znao o Solunu. Hobtner ima podatke Stejt departmenta, koji jasno ukazuju da je naša vlada, a specijalno Cincar-Marković, odmah posle izbijanja italijansko-grčkog rata vodila razgovore o Solunu i ukazivala na neizdrživu situaciju Jugoslavije ako bi se Solun dao Bugarskoj ili Italiji.

Hobtneru sam rekao da je najbolja odbrana vaše politike da on kao svoje mišljenje jasno rekne da je jugoslovenska vlada morala voditi računa o Solunu, jer da je on jedino naše stvarno pristanište. Jugoslavija nikad nije zahtevala Solun, već je samo težila garanciji da ga ne dobiju ni Bugarska, ni Italija, ne u nameri da se dočepa Soluna, već samo u želji da osigura kako-tako svoja prava na slobodno pristanište.“

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)