Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Vrhunac je bio kada se britanski državni sekretar za Indiju Leopold Ejmeri preko Bi-Bi-Sija odjednom obratio Srbima; ne više Jugoslovenima. Pozivajući se na hrabrost u Prvom svetskom ratu pitao je zašto bi sada Srbi prepustili svu slavu Grcima, i sebe svrstali s Bugarima i Rumunima – Ekskluzivni feljton baziran na istorijskom bestseleru „Istina o 27. martu“

U doba nemačkog ultimatuma, Vinston Čerčil je pisao jugoslovenskom premijeru Dragiši Cvetkoviću upozoravajući ga da će ukoliko potpiše trojni pakt „počiniti zločin Bugarske“ i spustiti se na ulogu „ortaka u pokušaju da se ubije Grčka“.

Jugosloveni, Turci i Grci moraju zajedno da udare, vikao je Čerčil koji je svom ambasadoru u Beogradu Ronaldu Kembelu otvoreno poručivao „da gnjavi, muči i ujeda“ kneza Pavla i njegove ministre.

Vrhunac je bio kada se britanski državni sekretar za Indiju Leopold Ejmeri preko Bi-Bi-Sija odjednom obratio Srbima; ne više Jugoslovenima.

Pozivajući se na hrabrost u Prvom svetskom ratu pitao je zašto bi sada Srbi prepustili svu slavu Grcima, i sebe svrstali s Bugarima i Rumunima. Saveznici će dobiti rat, uveravao je sada Srbe, jer Hitler ne može da nadjača Englesku i Ameriku zajedno. Onda se direktno obratio studentima i sveštenstvu, koji su kako je rekao, godinama održavali plamen nacionalnog duha.

Engleski guverner poziva i na tradicije Kosova i junačkog cara Lazara koji je više voleo nebesko nego zemaljsko carstvo. Na kraju vatrenog govora, Ejmeri je uzviknuo kako jugoslovenska vlada ne može:

„…Imati pravo da jednim potpisom otpiše čast i nezavisnost šesnaest miliona ljudi. Ako narod jasno pokaže kako u pristupu osovinskom paktu gleda izdaju časti i nezavisnosti, onda je to dužnost vlade da pita narod pre nego što potpiše pakt. Ne, za to nije kasno. Čitava budućnost Jugoslavije nalazi se na rubu ponora.“

Ruske igre na Balkanu

Pred konačnu odluku o potpisivanju trojnog pakta knez Pavle je zahtevao od svih svojih ambasadora da saznaju kako Sile gledaju na situaciju na Balkanu. Britanski i američki zahtev za otvaranje novog fronta bili su mu potpuno jasni. Zato se okrenuo sovjetskoj Rusiji.

I, 28. februara iz Moskve stiže depeša br. 85 ambasadora Milana Gavrilovića, koja će i definitivno zapečatiti Pavlovu buduću politiku.

„Sovjetska unija stvarno želi rat na Balkanu, iako javno izjavljuje protivno. Razlozi su:

1. Novi balkanski front znači da se rat proširuje i produžuje, što je opšte iscrpljivanje i slabljenje u korist Sovjeta.
2. Novi balkanski front doprinosi slabljenju Nemačke, dok Sovjetska unija ostaje netaknuta.
3. Novi balkanski front otvara joj mogućnosti da u pogodnom trenutku interveniše bez velikog rizika, tj. da se spusti na jug prema moreuzima, što je za nju u ovom trenutku i najvažnije i najaktuelnije.

Intervenciju Sovjetske Unije u ovom pravcu treba očekivati sa sigurnošću, čim bi Turci bili potisnuti. Prema tome, da se ostvare namere Sovjeta za jednom intervencijom prema jugu, lakom i bez rizika, kako je oni zamišljaju, potrebno je da Turska ne ostane mirna, već da uđe u rat protiv Nemaca u Trakiji i Bugarskoj.

Kako Tursku uvući u igru?

Jedan od načina jeste da Tursku treba opredeliti da uđe u rat čim Nemci uđu u Bugarsku, ili u krajnjem slučaju u Trakiju. Ovo bi bilo za njih idealno rešenje.

Drugi način je (ako Turska ne želi sama u rat) da Jugoslavija uđe u rat, jer očekuje se tada bi sigurno i Turska ušla. Moskva bi sigurno pozdravila našu odluku da uđemo u rat jer bi ona povukla i Tursku i time pomogla njihovim namerama da bez velikog rizika krenu na jug.

Ako bi vaša odluka bila pozitivna, možda bi trebalo da saopštimo sovjetskoj vladi i pokušamo da dobijemo eventualnu pomoć, a posle na igru da odgovorimo igrom.

Sovjetska vlada ne bi pozdravila našu odluku da ostanemo mirni, ako ta odluka znači da i Turska ostaje mirna. Prema mom mišljenju, Turska ako uđe u rat može samo u jednom slučaju da izbegne rusku intervenciju, a to je ako Jugoslavija, Turska i Grčka uz pomoć engleskih trupa obrazuju jak i dobro pripremljeni front koji bi snažno suzbio Italijane i Nemce s Balkana. Protiv takvog pobedonosnog fronta Rusija ne bi ratovala, naprotiv.

Ukoliko postoje mogućnosti za boljševizaciju, ta mogućnost mogla bi da se odbaci jednom čvrstom organizacijom Balkana, pod vođstvom, bar u prvi mah, Engleske. Vezati Englesku za Balkan, pre sloma Nemačke, bilo bi u ovom pogledu vrlo korisno, jer posle pada Nemačke, ne znam koliko bi imala interesa za Balkan, u meri u kojoj joj danas može toliko pomoći“.

U ovoj Gavrilovićevoj analizi, od 25. februara 1941. uočljivo je da se Beograd uveliko priprema za rat. Ali, nešto kasnije, 16. marta, iz Berlina stiže vest koja je ulivala nadu. Pukovnik Vladimir Vauhnik javlja jugoslovenskom Generalštabu tačan raspored trupa za napad na Sovjetski Savez. Čini se da je napad na Rusiju pitanje dana. Gavrilović jedino ne zna da je u Beograd krenuo general NKVD Mustafa Golubić.

Moskva čeka napad na Beograd, Beograd na Moskvu. Upravo ona igra koju Milan Gavrilović predlaže knezu Pavlu. I igra koju Rusi nastavljaju.

Naš ambasador javlja se depešom strogo pov. br. 124:

„Rusi produžavaju svoju dosadašnju politiku, ali se uporno raspituju o našem držanju. U ovom trenutku ne možemo da računamo da će sovjestka Rusija istupiti protiv Nemačke, posebno što još ne znaju šta ćemo mi da učinimo.

Izričito kažu: „Treba dobiti još na vremenu“. Vlada, podvlačim, ne želi da učini ništa što bi je odvelo u otvoren sukob s Nemačkom. Ona misli da će iz ove situacije moći da izvuče koristi kao i do sada, naročito ka laganom spuštanju ka moreuzima. Oni su dole na dunavskoj delti već pre tri dana učinili svršeni čin. Smatraju da će tako biti s moreuzima i primiće aranžman: Rusija, Italija, Nemačka.

Inače je ovde mišljenje da smo mi u svakom slučaju došli u jako težak položaj i da je svaka odluka sudbonosna. Ako ostanemo mirni, Bugarska će sa svojom vojskom i nemačkim trupama ući u grčku Trakiju, čim italijanska vojska izbije u visini Soluna, bez obzira na držanje Turske, tj. čim se slom Grčke precizira, a u to se ovde čvrsto veruje, kao i da onda dolazi do ‘mirne revizije’ naših granica.

Ako se, međutim, rešimo na rat, ne može se ni pomišljati bez munjevitog sloma Bugarske, naravno ako smo rešeni unapred da delimo sudbine Grčke i Turske i njihove vojske, eventualno i u povlačenju preko mora i svu nadu staviti u konačnu pobedu Engleske…“

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)