Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Врхунац је био када се британски државни секретар за Индију Леополд Ејмери преко Би-Би-Сија одједном обратио Србима; не више Југословенима. Позивајући се на храброст у Првом светском рату питао је зашто би сада Срби препустили сву славу Грцима, и себе сврстали с Бугарима и Румунима – Ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру “Истина о 27. марту”

Фото: Профимедиа
Фото: Профимедиа

У доба немачког ултиматума, Винстон Черчил је писао југословенском премијеру Драгиши Цветковићу упозоравајући га да ће уколико потпише тројни пакт “починити злочин Бугарске” и спустити се на улогу “ортака у покушају да се убије Грчка”.

Југословени, Турци и Грци морају заједно да ударе, викао је Черчил који је свом амбасадору у Београду Роналду Кембелу отворено поручивао “да гњави, мучи и уједа” кнеза Павла и његове министре.

Врхунац је био када се британски државни секретар за Индију Леополд Ејмери преко Би-Би-Сија одједном обратио Србима; не више Југословенима.

Позивајући се на храброст у Првом светском рату питао је зашто би сада Срби препустили сву славу Грцима, и себе сврстали с Бугарима и Румунима. Савезници ће добити рат, уверавао је сада Србе, јер Хитлер не може да надјача Енглеску и Америку заједно. Онда се директно обратио студентима и свештенству, који су како је рекао, годинама одржавали пламен националног духа.

Енглески гувернер позива и на традиције Косова и јуначког цара Лазара који је више волео небеско него земаљско царство. На крају ватреног говора, Ејмери је узвикнуо како југословенска влада не може:

“…Имати право да једним потписом отпише част и независност шеснаест милиона људи. Ако народ јасно покаже како у приступу осовинском пакту гледа издају части и независности, онда је то дужност владе да пита народ пре него што потпише пакт. Не, за то није касно. Читава будућност Југославије налази се на рубу понора.”

Руске игре на Балкану

Пред коначну одлуку о потписивању тројног пакта кнез Павле је захтевао од свих својих амбасадора да сазнају како Силе гледају на ситуацију на Балкану. Британски и амерички захтев за отварање новог фронта били су му потпуно јасни. Зато се окренуо совјетској Русији.

И, 28. фебруара из Москве стиже депеша бр. 85 амбасадора Милана Гавриловића, која ће и дефинитивно запечатити Павлову будућу политику.

“Совјетска унија стварно жели рат на Балкану, иако јавно изјављује противно. Разлози су:

  1. Нови балкански фронт значи да се рат проширује и продужује, што је опште исцрпљивање и слабљење у корист Совјета.
  2. Нови балкански фронт доприноси слабљењу Немачке, док Совјетска унија остаје нетакнута.
  3. Нови балкански фронт отвара јој могућности да у погодном тренутку интервенише без великог ризика, тј. да се спусти на југ према мореузима, што је за њу у овом тренутку и најважније и најактуелније.

Интервенцију Совјетске Уније у овом правцу треба очекивати са сигурношћу, чим би Турци били потиснути. Према томе, да се остваре намере Совјета за једном интервенцијом према југу, лаком и без ризика, како је они замишљају, потребно је да Турска не остане мирна, већ да уђе у рат против Немаца у Тракији и Бугарској.

Како Турску увући у игру?

Један од начина јесте да Турску треба определити да уђе у рат чим Немци уђу у Бугарску, или у крајњем случају у Тракију. Ово би било за њих идеално решење.

Други начин је (ако Турска не жели сама у рат) да Југославија уђе у рат, јер очекује се тада би сигурно и Турска ушла. Москва би сигурно поздравила нашу одлуку да уђемо у рат јер би она повукла и Турску и тиме помогла њиховим намерама да без великог ризика крену на југ.

Ако би ваша одлука била позитивна, можда би требало да саопштимо совјетској влади и покушамо да добијемо евентуалну помоћ, а после на игру да одговоримо игром.

Совјетска влада не би поздравила нашу одлуку да останемо мирни, ако та одлука значи да и Турска остаје мирна. Према мом мишљењу, Турска ако уђе у рат може само у једном случају да избегне руску интервенцију, а то је ако Југославија, Турска и Грчка уз помоћ енглеских трупа образују јак и добро припремљени фронт који би снажно сузбио Италијане и Немце с Балкана. Против таквог победоносног фронта Русија не би ратовала, напротив.

Уколико постоје могућности за бољшевизацију, та могућност могла би да се одбаци једном чврстом организацијом Балкана, под вођством, бар у први мах, Енглеске. Везати Енглеску за Балкан, пре слома Немачке, било би у овом погледу врло корисно, јер после пада Немачке, не знам колико би имала интереса за Балкан, у мери у којој јој данас може толико помоћи”.

У овој Гавриловићевој анализи, од 25. фебруара 1941. уочљиво је да се Београд увелико припрема за рат. Али, нешто касније, 16. марта, из Берлина стиже вест која је уливала наду. Пуковник Владимир Ваухник јавља југословенском Генералштабу тачан распоред трупа за напад на Совјетски Савез. Чини се да је напад на Русију питање дана. Гавриловић једино не зна да је у Београд кренуо генерал НКВД Мустафа Голубић.

Москва чека напад на Београд, Београд на Москву. Управо она игра коју Милан Гавриловић предлаже кнезу Павлу. И игра коју Руси настављају.

Наш амбасадор јавља се депешом строго пов. бр. 124:

“Руси продужавају своју досадашњу политику, али се упорно распитују о нашем држању. У овом тренутку не можемо да рачунамо да ће совјестка Русија иступити против Немачке, посебно што још не знају шта ћемо ми да учинимо.

Изричито кажу: “Треба добити још на времену”. Влада, подвлачим, не жели да учини ништа што би је одвело у отворен сукоб с Немачком. Она мисли да ће из ове ситуације моћи да извуче користи као и до сада, нарочито ка лаганом спуштању ка мореузима. Они су доле на дунавској делти већ пре три дана учинили свршени чин. Сматрају да ће тако бити с мореузима и примиће аранжман: Русија, Италија, Немачка.

Иначе је овде мишљење да смо ми у сваком случају дошли у јако тежак положај и да је свака одлука судбоносна. Ако останемо мирни, Бугарска ће са својом војском и немачким трупама ући у грчку Тракију, чим италијанска војска избије у висини Солуна, без обзира на држање Турске, тј. чим се слом Грчке прецизира, а у то се овде чврсто верује, као и да онда долази до ‘мирне ревизије’ наших граница.

Ако се, међутим, решимо на рат, не може се ни помишљати без муњевитог слома Бугарске, наравно ако смо решени унапред да делимо судбине Грчке и Турске и њихове војске, евентуално и у повлачењу преко мора и сву наду ставити у коначну победу Енглеске…”

*Фељтон “Истина о последњим данима Краљевине Југославије” базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: