arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Милан Тепић

Вулин о Тепићу: Нама “Олуја” злочин, вама херојски чин…

Београд — Споменик Милану Тепићу биће подигнут недалеко од локације где му се у Београду налази биста, наводи министар за рад Александар Вулин. Осим тога, Вулин је поручио представницима Хрватске да се уздрже од покушаја да наметну Србији своју истину. Вулин је, одговарајући на питања новинара, рекао да није потребно нити објашњење, нити образложење зашто се народном хероју подиже споменик и да је он, као и војници који су били с њим, својим делом заслужио сећање српског народа. На констатацију да из Хрватске стижу негодовања на одлуку да се Тепићу подигне споменик, Вулин је одговорио да од те државе очекујемо да прихвати да Србија другачије посматра последње историјске догађаје, да

Фочански Центар за културу и информисање и Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" објавили су поетску руковет "Пред сјенима српских мученика" у којој су сабране 33 пјесме о страдању српског народа у 20. вијеку.

Објављена збирка пјесама “Пред сјенима српских мученика”

Фочански Центар за културу и информисање и Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” објавили су поетску руковет “Пред сјенима српских мученика” у којој су сабране 33 пјесме о страдању српског народа у 20. вијеку. Приређивач збирке, професор српског језика из Фоче Раде Лаловић, чије су три пјесме заступљене у књизи, навео је у предговору да ова руковет доприноси култури сјећања и поштовања недужних жртава. “Једини циљ руковети је да нас вјечно подсјећа на невино страдале претке и да нас опомиње и обавезује да потомцима предамо садашњост у којој неки нови пјесници неће налазити мотиве за поезију сличну овој. Пут недужних ка слободи има и своје путоказе од Шумарица

Милутин Мишић

Мишић: Приоритет – ексхумације српских масовних гробница

Предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић рекао је Срни да ће приоритет у његовом раду у наредних осам мјесеци на овој функцији бити да деблокира процес тражења несталих Срба у БиХ, односно застој у ексхумацијама српских масовних гробница, те да буду сачињени приоритети и редослијед. Мишић, који је 1. марта од Амора Машовића преузео функцију предсједавајућег Колегијума директора Института за нестала лица БиХ, упозорио је да Тужилаштво БиХ не одговара на захтјеве за ексхумацијама српских масовних гробница јер не процесуира ни ратне злочине почињене над Србима. “Приоритети су ексхумације српских масовних гробница на по два локалитета на Озрену и Сарајеву, те на локалитетима у Оџаку, Источном

Филм говори о љубавној причи смештеној унутар повести о страдању македонских Јевреја

Ратна прича из Македоније љути Бугарску

Филм који прожима тема депортације и уништења јеврејске заједнице у Македонији за суседну Бугарску предмет је контроверзе још пре завршетка продукције. Напомена: Овај прилог, актуелан и данас, објављен је 31. јануара 2012. године. Недовршени филм са радним називом Треће полувреме који говори о љубавној причи унутар трагичне судбине македонских Јевреја током Дугог светског рата, подиже тензије између Македоније и Бугарске. Тројица бугарских народних посланика Евгени Кирилов, Андреи Ковачец и Станимир Иличев виде филм као извор дезинформација и ширења непријатељства према њиховој држави. Поменути посланици говорили су о филму режисера Дарка Митревског на редовној новинарској конференцији Европске комисије у Бриселу. „Поново смо сведоци једног од многих случајева у којима Македонија промовише свој идентитет

Динарска Дивизија

Голгота Динарске дивизије

При повлачењу четника кроз српску голготу остаци четничке бригаде Кистања и Ђеврсака а по наређењу команданта Динарске четничке дивизије Момчила Ђујића, из Кричака упућени су на истурени положај у Лозовац код Шибеника, као предстража, како би се спријечило даље партизанско напредовање према слободној четничкој територији. У Лозовцу су затекли одред Богдана Ивића и три бригаде – скрадинску, котарску и смиљчићску које су се повукле из Равнијех котара и Скрадина усљед јаких партизанских напада. Све четничке јединице биле су смјештене у творницу алуминијума гдје је било мјеста за све. Кад су Срби из села Коњеврата сазнали да 26 тенковска партизанска дивизија, коју су Енглези и Италијани наоружали најбољим тенковима, креће на

Карта Босне и Херцеговине Фото: РТРС

Земља заробљеног ума

Шта је и ко је заробио ум ове земље или , боље речено, ове државне заједнице? Како год размишљам о томе одговор ми лежи само у једном-Сарајево. Тамо је начин понашања постао мржња. Мржња према свему што не мисли као Круг 99, или као Бошњачки институт или као Бакир. Тамо се медији утркују у пласирању било чега негативног из “мањег ентитета”. Тамо је изговорити Република Српска тако тешко. Постоји само РС или мањи ентитет. Тамо је страдање дозвољено само једнима. Тамо је стран свако ко размишља наглас и ко је другачији. Ово је, наравно, званично Сарајево. Такву слику пружа. Нека се не увриједе они за које знам да нису такви.

Устaшки грaфит нa прaвoслaвнoj цркви св. Пeтрa и Пaвлa у Сињу

Грaфитoм ‘Зa дoм спрeмни’ oскрнављена Српска прaвoслaвнa црквa

Нaкoн прaвoслaвнe црквe у Бjeлoвaру, нa кojoj je прoшли мjeсeц oсвaнулo устaшкo ‘U’, грaфитимa сличнoг сaдржaja сaдa je oштeћeн и хрaм у Сињу Под oкриљeм нoћи нa фaсaди прaвoслaвнe црквe Свeтoг Пeтрa и Пaвлa у цeнтру Сињa oсвaнули су устaшки грaфити. Зa сaдa нeпoзнaти вaндaл, или вишe њих, прeкo зидa црквe су црним спрejeм исписaли устaшки пoздрaв ‘Зa дoм спрeмни’ и слoвo ‘U’. Случaj je приjaвљeн пoлициjи и грaдским влaстимa кoje су oсудилe oвaj чин и кaзaлe дa ћe кoмунaлни рeдaри уклoнити нeпримjeрeни грaфит. Пoдсjeтимo, oвa црквa je оскрнављена и у aприлу 2010. гoдинe, кaдa су тaкoђeр нeпoзнaти пoчиниоци нa њoj исписaли устaшкe симбoлe и грaфитe приjeтeћeг сaдржaja мeђу кojимa

Милунка Савић десно

Србија памти хероје

Изложбе у зрењанинском Народном музеју поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата Зрењанин – Поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, у салону Народног музеја у Зрењанину отворене су две изложбе – “Србија памти савезничку Бизерту” и “Хероине у балканским и Првом светском рату”. Аутор прве је Лука Николић, а друге група аутора из београдског Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца. Изложба “Србија памти савезничку Бизерту” говори о несебичној помоћи народа Туниса, Алжира и Марока који су после албанске голготе прихватили на десетине хиљада српских војника и бораца и значајно допринели њиховом бржем опоравку. У Бизерти је уточиште нашло више од 40.000 рањеника, од којих је 36.000 излечено у оквиру

Крштенице за новорођенчад

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Пронађене црквене књиге, крштенице, банкарски записи, писма, наредбе, фотографије,школска документа, указују да је бугарски крајњи циљ био проширење сопствене територије на рачун Србије Највиша војна и цивилна власт у југоисточном делу Србије била је у рукама војног генералног гувернера, у прво време генерал-мајора Кутичева. Бугарским војним јединицама, после окупације српске територије, било је изричито наложено да одрже ред и мир у оквиру закона и престижа власти, а исто тако да гарантују живот, посед и част становништва. Генерал Кутичев у својој наредби даје и ближа упутства. Најсигурније мере за очување опште сигурности на територијама које су подељене на бригадне, пуковске и одредске рејоне су: разоружавање становништва, завођење реда и послушности; да

Милош Јовановић (десно) са мајком и сестром и новопазарским хуманитарцем Хидом Муратовићем

Борац са Кошара од свих заборављен

Милош Јовановић из Троштица код Новог Пазара, без услова за живот. Од доживљеног стреса на Косову, тешко се разболео, често је и гладан. За хуманитарца Хида Муратовића Јовановићи један од најтежих случајева Тужна судбина војника и ратника који се на Косову храбро борио за своју отаџбину… У засеоку Троштице, удаљеном два километра од Белих Вода и магистралног пута Нови Пазар – Сјеница, у изнајмљеном и дотрајалом кућерку, склепаном од летава и блата, у беспућу и беди, живи породица Милоша Јовановића (38), војника и храброг борца на Кошарама, сада тешког болесника и невољника, кога су сви заборавили. Уз Милоша су његова мајка Роса (62), тешко оболела од карцинома дојке. Сестра Марина

Форбс: Време је за правду за Србе

Лондон – Политика Вашингтона према Балкану никада није имала смисла јер су САД желеле да очувају неке нације у заједништву, друге да раздвоје, док су истовремено неке случајеве етничког чишћења осуђивали, а неке игнорисали. Даг Бандоу, спољнополитички коментатор „Форбса”, написао је у свом ауторском тексту да је једина заједничка ствар, која је константна последица америчке политике, та да Срби увек губе. Како је навео, из Приштине и Београда допиру непријатељски тонови и претње, због чега је време да САД и ЕУ поново умешају прсте и „овога пута учине праву ствар”, наводи он, а преноси „Хафингтон пост”. Он у свом чланку помиње да је Југославија била вештачка творевина Версајског споразума која је

Александар Карађорђевић (Фото Википедија)

Велики рат и мегаломанске амбиције

Са споровима о нашој југословенској прошлости иду алтернативне чињенице, како је то, недавно, згодно речено. На спорове нико не може ставити тачку, нити се прошлост може укинути повременим покушајима помирења. Једино је могуће тањити мало-помало још увек дебеле чињеничне алтернативе и повећавати корпус углавном неспорних факата. Ово је покушај у том правцу, подложан критици. У Србији после 1903. лична власт и југословенство као државни програми нису били могући. Ондашње друштво показало се способним да обесхрабри противуставне замисли и обузда непарламентарне покушаје, а југословенска идеја није имала упоришта у народу. Промене су почеле са нападом Хабзбуршке монархије на Краљевину Србију. Другог дана рата, 29. јула 1914. престолонаследник регент позвао је Србе

Хрвати се правдају Американцима због усташтва

Поводом извештаја Стејт департмента о стању људских права у Хрватској за 2016., у којем су изнесене бројне критике хрватска Влада је саопштила да је та земља усвојила највише стандарде заштите људских права, као и да је одлучна да их и даље промовише, а посебно када је у питању заштита права националних мањина. У извештају Стејт Департмента је наведено да су социјална дискриминација, насиље према припадницима етничких мањина, женама и деци, као и корупција највећи проблеми у кршењу људских права у Хрватској. Хрватска влада је навела да је у погледу неких подручја која се у извештају перципирају као проблематична потребно истаћи да су она била наглашавана и у извештајима Стејт департмента

Фото: Branimir Bradarić

Нови непримјерени графити код Вуковара

Нацистичка свастика, NDH и слово U у мјесту сa већинским српским становништвом Током протеклог викенда на зиду фудбалског игралишта у Бршадину, селу недалеко од Вуковара, појавили су се непримјерени графити. Полиција је потврдила појаву графита наводећи како се ради о непознатом починиоцу који је графите током ноћи 4/5 марта исписао црним спрејом. Међутим, не наводе садржај графита. Црним спрејом исцртано је велико слово U, нацистичка свастика, NDH … Бршадин је иначе мјесто с већинским српским становништвом, а фудбалско игралиште се налази у споредној улици. Извор: Večernji List Везане вијести: Вуковар облијепљен графитима „српско породично стабло … Хрватска политика и „српско породично стабло“ | Јадовно 1941. Хрватска: Освануо графит „Српска деца, српска деца, дошла … Амнести

“За дом спремни” на дугом чекању

Хрватска комисија за сучељавање са прошлошћу Наредних годину дана не треба очекивати да ће спорна табла у Јасеновцу на којој пише “За дом спремни” бити уклоњена. Чека се резултат рада поверенства за суочавање са прошлошћу које ове седмице званично започиње са радом, а како је најављено имају рок од године дана да дају мишљење и сугестије. То значи да ће усташлук “живети” и даље, без обзира на то што су хрватски судови проценили да је поздрав “За дом спремни” прекршај, а то је потврдио и министар правосуђа Анте Шпрље. Оснивање поверенства, на чијем је челу председник Хрватске академије Звонко Кусић, изазвао је у Хрватској противречне реакције и пре него што

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.