
Смиља Бајчетић, посљедња Српкиња у Доњој Плешини: Херцеговка која се није одрекла очевине и косовског завјета!
“Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек` се прилијепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.” Псалам 136. Давидов 15. јуна 1999.г. био је уторак; све утихнуло, ни врапца да зашушка у љесковим гранама испред камене косовске куће. Небо се намрешкало бјеличастим заром од облачја, баш ко да се заклања пред њеним очима. Зазиру небеса, земаљског безакоња се крију. Смиља устала зарана, обавила све по кући, попила и кафу. Но мучи је тај мук. Зна она да је рат на Косову, откуд сад толика тишина. У даљини ни гласа да се одзове. Наумила је свакако отићи до












