Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Za (glumiti) četnike nespremni

Datum objave: ponedeljak, 6 marta, 2017
Objavljeno u Oluja
Veličina slova: A- A+

Strah. U Hrvatskoj je svako ko ne misli kao Jure, Boban i Franjo odmah četnik. Zašto bi onda neki pristojan Hrvat — a takvih je, istinski verujemo, dosta — iskušavao sreću da ga svakog ponedeljka (jer udarne serije idu vikendom) neko prepozna na ulici i hitne u zrak? Ne treba mu takav luksuz.

© YT/Nedeljnik Vreme
© YT/Nedeljnik Vreme

Koliko god se veterani domovinskog rata u Hrvatskoj, tamošnji javni servis i desničarske organizacije trudili da falsifikuju devedesete i naraštajima predstave svoje „časne bojovnike“, vest da niko od hrvatskih glumaca neće da glumi srpske snage, odnosno „četnike“ — može film i seriju „General“ kojom peru simbola operacije „Oluja“ Antu Gotovinu, učiniti surovo realnim.

Nema Srba u Hrvatskoj, a nema ih ni u filmu i seriji. Dakle, Hrvatska je etnički čista.

Ausvajs veća mudraca

Svesni verovatnoće razvoja događaja koja im baš i ne ide naruku, veterani su brže-bolje poručili saborcima da se jave na audiciju za statiste.

„Ne smatram nikakvim problemom da neko glumi četnika jer su i negativci deo filma…“

Na onoliko nivoa koliko je citirana rečenica jednog od veterana nesuvisla i jadna, isto toliko civilizacijski poraznih činjenica obznanjuje. A šta bi bilo da taj isti nesretnik vidi problem da neko glumi Srbina iz Krajine?

Otkad je to Hrvatska od republike postala srednjevekovna despotija u kojoj veterani predstavljaju veće mudraca? Šta ako nekome od njih padne na pamet da izjavi: „’Smoki‘ je štetan po zdravlje hrvatskog pučanstva“ i vaskolika Hrvatska ne sme da jede ovaj čuveni brend?

Proustaška autodestruktivnost

Stevo Žigon, najpoznatiji „domaći Nemac“, u grobu se prevrće. Nemoguće je i zamisliti da njemu neki od komunističkih posleratnih komesara i narodnih heroja zabrani ili dozvoli, sasvim svejedno, da glumi nacističke oficire. Revolucionarni poredak je, koliko god bio deevolucionarni, morao biti očuvan.

Proustaški spavači pak sebi samima pucaju u kolena. „Općenita autodestruktivnost“, nesvojstvena ocu im nacije Tuđmanu.

Pritom, oficiri koje je vraški dobro glumio Žigon, činili su istinsko zlo na prostorima bivše Jugoslavije, a Srbi su na prostoru Socijalističke Hrvatske bili konstitutivni narod koji je na traktorima, go i bos, proteran u „legitimnoj vojnoj akciji“.

Nedavno je glumac Oleg Taktarov, šampion UFC u teškoj kategoriji odbio ulogu Rusa koji ubija civile u ukrajinskom selu u holivudskom filmu o Donbasu. Onomad je i glumac Nebojša Glogovac prvo pozvan, a potom „učtivo“ opozvan od producenata filma Andželine Džoli „U zemlji krvi i meda“, pošto je želeo da vidi scenario jer „nikako ne bih voleo da igram u priči u kojoj je samo jedan narod kriv i lud i krvoločan, a svi drugi divni i male mace, bez obzira na to o kojem je narodu reč“.

I Glogovac i Taktarov su uloge, ma koliko da im je to (zaličilo na) posao, odbili zbog istine. Dovoljno su obojica odrasli i iskusni da prepoznaju šta je film, a šta propaganda.

Istorija koja se nije desila

Zato još više čudi da domoljubi — u propagandi koja glorifikuje etničko čišćenje i ponovo uspostavlja neke, nadali smo se, zaboravljene principe, a za veterane istinske vrednosti — odbijaju učešće.

Film, nažalost, ne donosi istinu, već novohrvatsku istinu, te bi logično bilo da, svi k’o jedan, pohrle u statiste. Pa i da odvoje koju kunu za istoriju koja se nije desila.

Biće da je u pitanju strah. Najbolje se zarađuje na njegovoj prodaji, jer uvek uz propagandu idu i etikete.

Kao što je u Srbiji jedna od najružnijih uvreda reći nekom da je ustaša, tako je u Hrvatskoj svako ko ne misli kao Jure, Boban, Franjo… odmah četnik. Pa ti idi na posao, u bistro ili kino.

Zašto bi neki tamo pristojan Hrvat — a takvih je, istinski verujemo, puno — iskušavao sreću da ga svakog ponedeljka (jer udarne serije u Srbiji i Hrvatskoj idu vikendom) neko prepozna na ulici i „hitne u zrak“?

Ne treba mu takav luksuz.

A kad budu gledali film o Gotovini, svaki od onih 250.000 prognanih će osetiti tup bol samo zbog fotografije izbegličke kolone koja ide ka Srbiji. A kad navrnu ostala sećanja…

Autor: Nenad Zorić

Izvor: SPUTNIK

Vezane vijesti:

Muke sa serijom o Gotovini: Statisti ne žele da glume „četnike”




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top