arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни при­миле за стављање у излог, бојећи се нежељених после­дица. То је још један доказ колико је у свест људи уко­рењено „братство и јединство“ између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов „Анђели у па­клу“. Не знам како је било у Дантеовом „Паклу“, али из прича

Miloš Ćirić

He was born on 9 April 1937 in the village of Gornji Podgradci, Bosanska Gradiška. He writes: I remember the distant 1942, when the Germans bombed the mountain of Kozara and the villages under the mountain. The so-called “stuka“ planes were flying low and bombing our village. I remember when the sawmill was in flames. The local residents were ordered to hoist white flags on their houses. My mother told me to hoist the piece of the sheet on the roof of our house. My grandfather came after me, my mother and sister. We carried the things we could carry. We were walking fifteen kilometres. During the walk, the Croats

DSC00918.jpg

A speech by Dušan Bastašić at Jadovno Jun 24. 2010.

Srpski The President of the Republic of Croatia, Your Excellencies, Ladies and Gentlemen, Good day to you all. Your Grace, the Bishop, brothers and sisters, May God Help Us! I greet you on behalf of the Association of descendants and others honoring the victims of the 1941 Ustasha concentration camp complex known as Jadovno. I am deeply grateful to all those who have supported our initiative to mark the first Remembrance Day for Jadovno today, in such a dignified way and with the restoration of these two commemorative plaques. Among the many good people helping us, I would especially mention the support of the Serbian National Council, the Association of

Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године

Билогора и Грубишно поље 1941 – 1991. Почетна страна… Садржај поглавља Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године Географски положај и становништво Окупација и успостава усташке власти Хапшења, терор и депортације Напад партизана и усташка одмазда Свједочанства о геноциду Злосутно прољеће Бомбардиран је Београд, рат је почео Хрватска сељачка заштита на сцени Побуна 108. пука на мобилизацијском зборишту у Клокочевцу Долазак брата Стеве Ноћ страве и ужаса Комшије и пријатељи, који то више нису Неколико ширих, аутентичних свједочења Марвеним вагонима за Копривницу Колоне смртника иду према Велебиту Тихомир Т. Продановић:

Чин за злочин – Пише: Драган Грозданић

Незамисливо је да злочинац буде часник. Часник подразумијева част, а онај који почини злочин ту је част изгубио – објаснио је Иво Јосиповић, предсједник Републике и врховни заповједник Оружаних снага, одлуку којом је прошлога мјесеца одузео чинове и одликовања правомоћно осуђенима за ратни злочин против цивилног становништва, Бранимиру Главашу, Мирку Норцу и Тихомиру Орешковићу, те Синиши Римцу због убојства. Том је одлуком Јосиповић разбио готово двадесетогодишњи мит којим је дио друштва споменуте “часнике” перципирао као “хероје Домовинског рата”. Реакције на изгубљену војничку част није требало дуго чекати. Експресно се из своје привремене ћелије у Сарајеву огласио Бранимир Главаш, дотад умировљени генерал-бојник, осуђен на осам година затвора за ратни злочин против

КУКУЊЕВАЦ: ЗАБОРАВЉЕНО СТРАТИШТЕ ИЗ ДОБА НДХ

Ништа од обећане спомен-плоче Мјештани Кукуњевца успјели су осигурати прилаз спомен-подручју, а сада очекују помоћ институција око његовог поновног уврштавања у Регистар заштићених споменика и постављања нове спомен-плоче која је оштећена у посљедњем рату. Око 800 мјештана Кукуњевца страдало је у логорима НДХ. Ни 68. годишњица обиљежавања усташког терора над српским становништвом Кукуњевца у Пожешко-славонској жупанији није одржана уз обећану, нову спомен-плочу на којој би стајала имена страдалих жртава, нити је спомен-подручје највећег стратишта на подручју града Липика уврштено у регистар заштићених споменика РХ. Наиме, 11. октобра 1942. поубијани су невини Кукуњевчани, Козарчани и Словенци који су се као избјеглице затекли у Кукуњевцу. Пред Други свјетски рат село је бројало

Диана Будисављевић

Диана Будисављевић – Отргнута од заборава

Диана Будисављевић најзад добија место у историји. улице у неколико градова носиће име спаситељке 12.000 српске деце Најава да ће Диана Будисављевић ускоро добити улицу у Београду, али и у Бањалуци, Козарској Дубици, Загребу и Сиску, представља само почетак брисања неправде која је нанета једној од највећих српских добротворки. Херојско дело рођене Аустријанке из Инсбрука, која је за супругом, Србином Јулијем Будисављевићем пошла у Загреб између два светска рата, дуго је било на маргинама званичне историје. О њој се није много писало ни говорило, упркос чињеници да су историчари знали за жену која је, у сталној стрепњи од немилосрдних усташких власти, организовала акцију спасавања деце из логора смрти током крвавог

Прилози уз књигу

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Početna strana… Садржај поглавља Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године Географски положај и становништво Окупација и успостава усташке власти Хапшења, терор и депортације Напад партизана и усташка одмазда Свједочанства о геноциду Злосутно прољеће Бомбардиран је Београд, рат је почео Хрватска сељачка заштита на сцени Побуна 108. пука на мобилизацијском зборишту у Клокочевцу Долазак брата Стеве Ноћ страве и ужаса Комшије и пријатељи, који то више нису Неколико ширих, аутентичних свједочења Марвеним вагонима за Копривницу Колоне смртника иду према Велебиту Тихомир Т.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.