Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 365

Представљање у Парохијском дому у Никшићу

Прогон српског језика

9. март 2017.

У Никшићу представљена књига др Јелице Стојановић. Одсликавање времена у коме је политика у сукобу са истином Никшић – Лингвистичко остварење професорке др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма“ осветлило је два аспекта историје српског језика у времену Вукове борбе за његову стандардизацију. Промоција овог вредног дела одржана је у Парохијском дому у Никшићу. Радови се баве историјским и актуелним статусом српске ћирилице и актуелног статуса српског језика у Црној Гори. – Ова књига одсликава и време у коме је политика у сукобу са истином и голим разумом. У Црној Гори, у званичној љубави су политика и антинаука. Без српског језика Црна Гора није Црна Гора. Једино је српски

Склоњен сам због Бајдена

8. март 2017.

Бивши епископ Артемије изнео одбрану на суђењу за злоупотребе положаја у обнови манастира на КиМ. Нисам оштетио Епархију и радио сам по Уставу СПЦ. У САД сам путовао уз благослов патријарха Павла Иницијална експлозија која је довела до свега догодила се 2009. када је Бајден преко медија најавио да ће посетити Дечане. Он се никад мени није обратио са том жељом. Реаговао сам, написао акт у коме му забрањујем да дође. Цео Сабор је скочио на мене, настала је паника. Бајден је ипак дошао, али без мог благослова. Када се вратио у Вашингтон, сигурно је рекао да треба склонити „неваљалог владику“! Ово је у среду износећи одбрану пред Вишим судом

Протест Хрватске због Тепића је безочно лицемерје

8. март 2017.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је протест Хрватске због споменика Милану Тепићу „безочно лицемерје“. Он је, истовремено, указао на то да се у Хрватској се подиже споменик, како је рекао, „терористи Барешићу“ , као и споменици убијеним усташама и припадницима хрватских паравојних формација са усташким поздравом „За дом спремни“. Како се наводи у саопштењу Савеза Срба из региона, Линта је позвао Тужилаштво за ратне злочине да распише потернице за одговорнима за ратни злочин у Бјеловару јер је кажњавање разних злочинаца, како је рекао, цивилизацијска обавеза сваке државе. Он је оптужио хрватско праводусуђе да је етнички мотивисано, а као један у низу доказа навео је то

Снимају филм, а о злочинима ћуте

8. март 2017.

Почетком ове недеље у Мркоњић Граду је, уз државне почасти сахрањена Милева Жупић (81), чија су тројица синова Жељко, Живко и Стеван Жупић погинули 10. октобра 1995. године приликом окупације Мркоњић Града од стране јединица Хрватске војске којима је командовао Анте Готовина. Ова мајка није успела да дочека правду и доживи да одговорни за убиство њене деце, која су страдала у групи од 181 војника и цивила из Мркоњић Града, буду изведени пред суд, мада се у Тужилаштву БиХ већ 11 година налази комплетна документација са доказима о овом случају. Истовремено, док се у овом случају толико чека, Министарство оружаних снага БиХ је недавно, у експресном року, издало дозволу за

МОРХ позива мушкарце на упис у војну евиденцију, морају се јавити и они који бораве у иностранству

8. март 2017.

Сви позвани, без обзира јесу ли добили појединачни позив или не, обавезни су одазвати се, а евентуалну спријеченост требају јавити Одсјеку за послове обране или оправдати преко родитеља или чланова уже обитељи. Министарство одбране Републике Хрватске саопштило је у сриједу како позива све мушкарце, хрватске држављане рођене 1999. године, као и старија годишта који досад нису уписани, да се ради уписа у војну евиденцију јаве у Подручне одсјеке за послове одбране према мјесту пребивалишта. Ријеч је о законској обавези редовног годишњег уписа у војну евиденцију. Упис у војну евиденцију обавезан је сукладно Закону о одбрани за све хрватске држављанине – мушкарце који у календарској години навршавају 18 година, а имају пребивалиште на подручју Републике Хрватске. Такођер, на позив за

Брчко: 23 године од масакра над борцима Војске РС у Грбавици

8. март 2017.

У Грбавици, код Брчког обиљежене су 24 године од стравичног масакра над 13 припадника Војске Републике Српске. Вијенце на Централни споменик погинулим борцима Грбавице положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић и министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић. Стравичан масакр над припадницима Војске Републике Српске из овог краја, починили су припадници тзв. Армије Републике БиХ у чијем саставу су били комшије, муслимани из Брчког. Осмог марта 1993. године, 13 српских борца из Грбавице заробљено је у Бодеришту код Брчког. Без обзира на договорену размјену, Срби из Грбавице измасакрирани су, а затим побијени. Насеље Грбавица је у посљедњем рату дало највише српских жртва у пријератној општини

Почела ексхумација српских жртава из „Олује“

8. март 2017.

Београд — Комисија за нестала лица Владе Србије саопштила је да су надлежни органи Хрватске отпочели процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности. То је започето на подручју Сисачко – мославачке жупаније. Ексхумација је почела на месном гроблу у Шашу, општина Суња, које су страдале у акцији хрватске војске и полиције “Олуја“. Очекује се да ће процес ексхумације на овом гробљу трајати око три радна дана, и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Процес ексхумација је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих, саопштила је владина Комисија за нестала лица. Извор:

Пузигаћа: Хрватска обуставила око 1,2 милиона пензија

8. март 2017.

Хрватска дугује око 1,2 милиона мјесечних пензија предратним пензионерима српске националности поријеклом из БиХ, не рачунајући намјерно нанесену штету незаконитим вредновањем пензија, изјавио је предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа. „Ови људи су специфичне вишеструке жртве у оквиру избјегличке популације јер су у Хрватској непожељне особе и у тој земљи су изгубили не само пребивалиште и дом, него и сва социјална и имовинска раније стечена права“, рекао је Пузигаћа Срни. Он је истакао да су у највећем броју случајева ови људи изгубили радноправни статус било непосредним отказом са посла, било службеним брисањем из евиденције запослених које је вршено 8. октобра 1991. године.

Злочини ОВК се заташкавају, убијање албанских сведока траје годинама!

8. март 2017.

Када се те новембаске вечери 2000. године враћала из школе, Беријана Мустафа затекла је велики број људи, возила са ротационим светлима и полицију испред своје куће у приштинском насељу Дарданија. То је била ноћ када је њен отац Џемаил Мустафа, истакнути албански новинар и политички саветник убијен. In #Kosovo, Beriane Mustafa is still seeking justice for her father's murder. A new special court may bring #justice https://t.co/k4ovmbEiky pic.twitter.com/CkRvTLPV0r — Valerie Plesch (@ValeriePlesch) February 27, 2017 – Његова смрт прогони ме сваког дана. Пробудим се ујутру са тим питањем: Ко је то урадио и због чега. То незнање ме полако убија, на дневној бази – каже Беријана у исповести за američki „USA

Бугарски буквар-читанка из ког су деца учила

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (3) Позив на тотално истребљење Срба

8. март 2017.

Сви натписи на јавним местима, књиге и други писани материјали били су на бугарском језику. Све српске школе су затворене, а наставно особље отпуштено, убијено или депортовано Препрека остваривању великобугарских циљева била је снажно национално осећање српског народа, дефинитивно довршено још у 19. веку. Да би га сломио бугарски окупатор свуда је интензивно ширио пропаганду да су заузети крајеви Србије, у ствари, ослобођене бугарске западне покрајине. „Србија је заувек нестала као држава и у тим крајевима уопште нема Срба, него ту живе србизовани стари Бугари“ – била је основна премиса у свим међусобним контактима. Зато је, по замисли бугарске владе и генералштаба, требало у окупираним крајевима силом уклонити све што

И даље траје лаж о српској кривици за сукобе

8. март 2017.

„Јунге велт“ упозорава да се још увијек његују стереотипи према којима су само Срби криви за распад Југославије и рат у БиХ, те да се „османска епоха релативизује, док се вријеме Краљевине и социјалистичке Југославије – сатанизује“. Прије 25 година представници муслимана и Хрвата, по наредби Запада, а против једногласне воље Срба, прогласили су независност тадашње БиХ. Тада је почео грађански рат, истиче дугогодишњи познавалац прилика у екс-Југославији Герд Шуман. Он указује на то да у рату „прва умире истина“, па је тако било и у случају БиХ, као и да је инсценирању рата претходило „уклањање истине“, тако што су сва позитивна искуства претходних деценија лажима претварана у своју супротност.

Назив Дома српског друштва Душан Силни у Дубровнику, с краја 18. века исписан ћирилицом

Српско соколско друштво “Душан Силни” у Дубровнику (1)

8. март 2017.

После Мајског преврата у Београду 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији после преврата, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после Калајеве смрти, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. Крајем септембра 1903. одржана је скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Основан је Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио

На суђењу 1946. године (Фото kamenjar.com)

И о Степинцу са доказима

8. март 2017.

„У Политици“ од 2. марта објављен је текст др Дарија Видојковића, историчара са Универзитета у Регензбургу, под насловом: „Зашто Степинац никада не може постати светац“. Одговор на питање из наслова др Видојковић даје у виду 11 теза, које делују веома озбиљно и уверљиво. Евидентно је да је Видојковић уложио знатан напор у проучавање личности и дела некадашњег загребачког надбискупа и у утврђивање разлога због којих он „никада не може постати светац“. Али је евидентно и то да у том напору није успео да дође до неких нових резултата, или, бар, резултата који би били примерени једном озбиљном научном раднику и члану Међународне експертске групе „ГX7 – стоп ревизионизму“. Иако овај

Парастос Сави Бјелановићу, српском лидеру Далмације друге половине XIX вијека

8. март 2017.

КИСТАЊЕ – У селу Ђеврске које се налазе у саставу општине Кистање, одржан је парастос некадашњем вођи далматинских Срба Сави Бјелановићу који се својим политичким радом у другој половини 19. вијека залагао за права Срба у Далмацији, али и народно описмењавање. Парастос за упокојене служио је свештеник Епархије далматинске Ђорђе Веселиновић у присуству педесетак окупљених мјештана, поштоваоца лика и дјела Саве Бјелановића. Сава Бјелановић рођен је у далматинском селу Ђеврске 1850. године. Био је оснивач Српске народне странке у Приморју, али и оснивач и уредник Српског листа и Српског гласа. У својој политичкој борби борио се за права Срба, али и Хрвата, а његови земљаци и поштоваоци његовог лика и дјела

Матија Бећковић: О тријумфу најгорих ђака

8. март 2017.

Недавно смо били на прослави стогодишњице наше школе. Поред професора, на свечаности су се окупили и најгори ђаци из свих генерација! А кога другог да зову: најгори ђаци су једино и успели у животу. Можете замислити какав је то био тријумф: најгори ученици у фраковима, а најгоре ученице у свечаним тоалетама под најскупоценијим накитом – плешу са својим професорима који су, сироти, још увек у оним истим похабаним и још у оно доба кад су сашивена, демодираним оделима. Најбољих ученика нигде нема. Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде, али без посла, или још уче, или су на нервним клиникама, или су се несрећно оженили неком