Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 363

Заборав убија жртве Јадовна други пут

11. март 2017.

Над велебитским јамама, где је у логорима смрти 1941. године убијено 40.000 недужних Срба. У 32 планинска бездана почивају несахрањене и неопојане кости жртава Опелом и постављањем часних крстова над две крашке јаме на Велебиту, тајним губилиштима првог система логора смрти у Независној Држави Хрватској, обележена је 75. годишњица страдања Срба на стратиштима у Јадовну, Госпићу и Пагу. У планинској пустоши и тишини, крај Шаранове јаме, на чијем дну и данас почивају несахрањене кости хиљада мушкараца, жена и деце, одјекивало је тужно и свечано литургијско појање, а потомци и поштоваоци жртава у белим мајицама с натписом „Јадовно 1941“ и воштаницама у рукама прекрили су мали шумски плато крај језивог бездана.

Сјећања Меше Селимовића: Муфтија Мухамед еф. Курта

11. март 2017.

С дубоким поштовањем мислим и на тузланског муфтију Мухамеда еф. Курта, динамичног, племенитог и неустрашивог човјека. Свој заиста велики углед муфтија је заложио да би спасавао људе из усташког затвора. Био је неуморан у том послу, интервенисао, молио, водио протестне делегације, пријетио да ће све муслиманско становништво дићи на буну, успио је да спасе веома много људи свих вјера и националности. Послије рата, кад сам га посјетио, да му се захвалим, видио сам да пуши најјефтиније цигарете. Питао сам га зашто то. Због пензије, одговорио је. Одређена му је невјероватно ниска пензија. Отишао сам код неких другова и молио да се та неправда исправи. Кад је умро, на сахрану је

Фото: Харис Дајч; Аутор: Приватна архива

Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава, непоштовања и бирократских спорења

11. март 2017.

Неопходно је да сами будемо одговорни за будући Музеј Холокауста, стога смо захтевали да имамо потпуну самосталност као правно лице, које се уписује у одговарајући државни регистар Однос друштва према простору Сајмишта најбоље се може разумети ако сагледамо садашњи изгледа датог простора. Имовинско-правни послови су налик “Аугијевим шталама”, поред дивљих насеља, различитих радионица, вулканизерских радњи, теретана, приватних школа, те све до низа угоститељских објеката од којих се један налази у некадашњој логорској мртвачници (Турски павиљон) што је најбоља слика тога колико нам је Старо Сајмиште важно. Холокауст у Србији се може поделити на две фазе. У првој је уништено целокупно мушко јеврејско становништо, на локацији Топовских шупа у близини Аутокоманде,

Вулин: Луначекова би морала да зна да ратни злочин не застаријева

11. март 2017.

Министар за рад Србије Александар Вулин изјавио је, поводом позива потпредсједника Европског парламетна Улрике Луначек Београду да повуче „застарјелу оптужницу против Рамуша Харадинаја“, да би она морала да зна да ратни злочини никада не застарјевају. „Да ли би госпођа Луначек у својој земљи рекла да не треба гонити нацисте, јер су чинили злочине пре 80 година? Харадинај је на слободи зато што су сви сведоци у његовом случају побијени и не сме остати на слободи, јер ће бити побијени и преостали сведоци, а материјални докази уништени“, рекао је Вулин. Он је указао да је, ако су злочини ОВК застарјели, питање зашто је онда међународна заједница формирала суд за злочине ОВК.

Без одговорности за убиство српских дјевојчица на Грбавици

11. март 2017.

Српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур убијене су на данашњи дан прије 22 године у сарајевском насељу Грбавица, снајперским хицима испаљеним из дијела града под контролом муслиманских снага, а за тај злочин још нико није одговарао. Снајпериста са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. Према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је

Братунац: Академија сјећања на егзодус Срба

11. март 2017.

На братуначком гробљу данас ће бити служен парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац, те прислужене свијеће за покој душа. Парастос погинулим борцима на братуначком гробљу биће служен од 11.00 часова. У организацији Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“ из Братунца синоћ је у овом мјесту одржана академија сјећања којом је обиљежена 21 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума. Након подсјећања на егзодус и невоље кроз које су прошли сарајевски Срби, у пуној биоскопској сали наступио је београдски глумац Лепомир Ивковић и извео монодраму „Вождово радовање“, у којој се говори о слободи због које су и сарајевски Срби напустили своја

Велика душа племените баке из Велике Плане: Катарина Дешић (90) отхранила двадесет и петоро туђе деце

11. март 2017.

Катарина Дешић из Велике Плане из здравствених разлога није могла да има своју децу, али откако се удала није било дана да њена кућа у Милошевцу није одјекивала од дечијих гласова. Она и њен муж Матеја Рајковић, уз помоћ Центра за смештај напуштене деце у Милошевцу, отхранили су двадесет и петоро туђе деце. У време кад се због неимаштине и модерних животних трендова, жене све теже и ређе одлучују да рађају и подижу сопствену децу, помало нестварно звучи да је једна Српкиња цели свој живот посветила одгајању туђе деце. Данас, у деведесетој години живота, није сигурна да би без помоћи папира могла да се сети свих њихових имена, али је

Хидо Муратовић са Росом, Марином и Милошем Јовановићем

Наш борац са Кошара не би смео да гладује

11. март 2017.

После писања „Новости“, многи читаоци се јављају са жељом да помогну оболелом Милошу Јовановићу (38). Прва помоћ стигла од Хида Муратовића. Зову и саборци са Космета и најављују да ће га посетити Тужна судбина Милоша Јовановића (38) из забитог села Троштице код Новог Пазара, борца са Кошара, који се после повратка с ратишта тешко разболео због стреса доживљеног током борби на Космету, није оставила равнодушним читаоце „Новости“. Са мајком Росом (62), оболелом од карцинома дојке, и сестром Марином (38), која их тешком муком издржава, Милош живи у беди. Имају само краву и неколико кокошака. Кућа у којој су смештени није њихова, оронула је и испуцала. Немају воду, ни купатило. Понекад

Обијено пет православних храмова у Далмацији

10. март 2017.

У Далмацији је обијено пет православних храмова, саопштила је Српска православна црква /СПЦ/, изразивши забринутост због овог до сада невиђеног вандалског чина. У саопштењу Епархије далматинске наводи се да је полицијска станица у Дрнишу установила да је између 6. и 8. марта обијено пет православних храмова у дрнишком крају. Полиција је приликом увиђаја утврдила да, осим нестанка мањег износа новца, на тим вјерским објектима није причињена већа материјална штета. Обијене су Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима, Црква Светог Луке у Штикову, Црква Светог Георгија у Кричкама, Црква Светог Јована Крститеља у Миочићу и Црква Свете Петке у Кањанима. „Имајући у виду да је Црква Светог великомученика Георгија у Кричкама

Свједоци потврдили да је Азра Башић малтретирала заробљене Србе

10. март 2017.

Свједоци Тужилаштва БиХ потврдили су данас да је Азра Башић малтретирала заробљене српске цивиле у Дому војске у Дервенти 1992. године, те убила Благоју Ђурађа. Свједок Мирослав Дујаковић рекао је да су 26. априла 1992. године њега и комшије из насеља Чардак, општина Дервента, заробили припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Територијалне одбране, који су их спровели у Дом војске у Дервенти у којем је већ било неколико комшија. „У сали у коју су нас увели било је двадесетак комшија, међу којима су били Илија Ћук, Миле Кузмановић, Благоје Ђурађ, Чедо Продић, као и мој отац Миле. Били су леђима окренути према прозору, а нас су постројили испред њих. Тада

Више од 20 година се зна за гробницу са српским жртвама у Шашу

10. март 2017.

Документациони-информативни центар „Веритас“ саопштио је да се више од 20 година зна да су на локацији Шаш у општини Суња у Хрватској биле покопане српске жртве „Олује“, а да је за деветоро давно потврђена и прелиминарна идентификација. У саопштењу, поводом завршетка ексхумације остатака 13 српских жртава са мјесног гробља Шаша, наводи се да је на тој локацији било покопано 15 посмртних остатака, од којих је пет било под именом, а остали под ознаком НН. „Веритас“ се у овој тврдњи позива на „Попис погинулих лица у акцији `Олуја` са мјестом покопа посмртних остатака“ који је Хрватска предала српској страни у марту 1996. године. На локацији Шаш код Суње под именом Миле

Сакочу седам година за злочин над Србима

10. март 2017.

Суд БиХ изрекао је данас првостепену пресуду којом је Един Сакоч осуђен на седам година затвора за ратни злочин над српским цивилним становништвом на подручју општине Чапљина 1992. године. Сакочу ће у издржавање казне бити урачунато вријеме проведено у затвору од момента хапшења 19. фебруара прошле године. Против ове пресуде дозвољена је жалба. Суд БиХ потврдио је 28. априла прошле године оптужницу која терети Сакоча да је у својству припадника ХВО-а, за вријеме рата и оружаног сукоба између ХВО и Војске Српске Републике БиХ на подручју општине Чапљина са њему познатим лицима учестововао у убиству два лица српске националности. Сакоч је оптужен и да је, уз употребу силе и оружане

На гробљу у Шашу ексхумирано 13 српских жртава „Олује“

10. март 2017.

У Хрватској је на мјесном гробљу у Шашу, општина Суња, ексхумирано 13 посмртних остатака жртава српске националности, које су убијене у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштено је из Комисије Владе Србије за нестала лица. Надлежни органи Хрватске су током протекла два дана завршили процес ексхумација српских жртава на овом гробљу, а према прелиминарним подацима, три тијела су женског пола, девет мушког, док за једно тијело није било могуће утврдити пол. Од свих посмртних остатака узети су узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Сви ексхумирани посмртни остаци су транспортовани у Завод за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, гдје ће бити обављена њихова идентификација. У складу са

Македонија – опстанак или нестанак

10. март 2017.

Ако постоји правило о уласку најјаче етничке странке Албанаца у владу, зашто се исто не односи и на Македoнце? У македонском народу највише гласова добио је – ВМРО, а не СДСМ Македонија jе у превирањима. Наставља се непрекинута трагедија и агресија чије смо жртве већ више од четврт века. Само необавештени и злонамерни могу да кажу како се ова велика криза не тиче Србије и да је најважнија „демократија“, то јест да председник Македоније повери мандат за састав владе политичару који има подршку већине посланика. Укратко, у Македонији је у току сукоб чије ће последице одредити њену судбину – да ли ће она опстати или нестати. Да ли ће у

Хрватска: „Домовински рат“ на туристичким мапама?

10. март 2017.

Хрватски министар туризма Гари Капели подржао је пројекат Удружења специјалне полиције из протеклог рата и представника туристичких водича Хрватске за „укључивање Домовинског рата у програм образовања туристичких водича“. Према њиховом приједлогу, у пројекат би били укључени историчари, а предлажу и да се у рад на његовом садржају укључе и министарства образовања и спољних послова. У овим удружењима истичу да се у основним и средњим школама на часовима историје „не учи довољно о Домовинском рату“, те да туристички водичи имају исти проблем јер, како упозоравају, „нема систематски и стручно обрађене литературе која би на јединствен и истинит начин обухватила догађаје за вријеме Домовинског рата“. Планирано је да у туристичке мапе буду