И даље траје лаж о српској кривици за сукобе

“Јунге велт” упозорава да се још увијек његују стереотипи према којима су само Срби криви за распад Југославије и рат у БиХ, те да се “османска епоха релативизује, док се вријеме Краљевине и социјалистичке Југославије – сатанизује”.

Прије 25 година представници муслимана и Хрвата, по наредби Запада, а против једногласне воље Срба, прогласили су независност тадашње БиХ. Тада је почео грађански рат, истиче дугогодишњи познавалац прилика у екс-Југославији Герд Шуман.

Он указује на то да у рату “прва умире истина”, па је тако било и у случају БиХ, као и да је инсценирању рата претходило “уклањање истине”, тако што су сва позитивна искуства претходних деценија лажима претварана у своју супротност.

О нормалном и заједничком животу на јужнословенским просторима данас се не смије ни мислити, јер би то угрожавало нове односе потчињености и зависности, оцјењује Шуман и наглашава да се “антисрпским ресентиманима потхрањује растући национализам и прикрива постојећа биједа”.

Али, сматра он, основни фактори који су донијели биједу у ове крајеве су национализам, економска криза осамдесетих година прошлог вијека и стратешки интереси Савезне Републике Њемачке и САД који су утицали на комадање Југославије.

Кад је ријеч о драстичном погоршању економске ситуације и наглом паду друштвеног стандарда у Југославији и тадашњој БиХ осамдесетих година 20. вијека, одлучујућу улогу одиграли су међународни финансијски фактори који су преко ММФ-овог савјетника Џефрија Сакса влади Анте Марковића наметнули поражавајућу шок терапију.

“Јунге велт” наводи мишљење канадског професора Мишела Чусудовског, према коме је споразум Сакс-Марковић довео до праве катастрофе због стихијске приватизације и уништења многих јавних предузећа.

Истовремено, девалвацијом су опљачкане штедише, што је, само у току прве двије године, довело до губитка 600.000 радних мјеста.

Проблемима око уништене привреде придружила се лабилна политика и свађе између република, гдје богатији сјевер није хтио да помаже, наводно, “паразитски” југ, па су се Словенија и Хрватска кроз грађански рат издвојиле уз пуну подршку Њемачке и “насљедника бивше Аустроугарске”.

О рату и миру се добрим дијелом одлучивало у иностранству и споредна ствар је када је он тачно почео – да ли је то било кад су запуцали Бошњаци, Срби или Хрвати.

Објаве рата није било, констатује њемачки дневник уз питања – зар рат није почео након бошњачко-хрватског референдума, отцјепљењем и проглашењем независности тадашње БиХ или је то било када је пуцано на српске сватове на Башчаршији, након чега је услиједила блокада улица у Сарајеву и још неким градовима.

Уствари, закључује “Јунге велт”, рат је почео њемачким захтјевом за референдум о независности тадашње БиХ крајем фебруара и почетком марта и поред чињенице да је то била вишенационална земља.

Извор: СРНА

Ознаке: Распад Југославије, рат у БиХ, бошњачко хрватски референдум, отцјепљење

Везане вијести:

Амерички политиколог открива: Време је да коначно сазнате …

Све лажи и подметачине у вези распада и рата у бившој СФРЈ

Мило Ломпар: ,,Српски народ после распада Југославије

Ко је све одговоран за распад Југославије: Словенци први …

25 година од крваве свадбе у Сарајеву: 1. марта 1992. исламски екстремисти убили српског свата