Kako je Vatikan sistematski radio na rušenju države Južnih Slovena i stvaranju svojih feuda  HRVATI, SRBI I RELIGIJA U DOBA TITOIZMA   „Tito je učinio za položaj Hrvata više nego itko ikada u njihovoj povijesti. U nekoj ne znam koliko bliskoj budućnosti doći će vrijeme kada će biti objektivno valoriziran i kad će mu se priznati velike zasluge.“ Miroslav Krleža Tako je govorio Krleža (citirano na korici knjige Jasper Ridley: „Tito“, Prometej, Zagreb 2000). Svi koji su znali Franju Tuđmana, tvorca Croatia Rediviva, znali su i za njegovo divljenje Titu i maršalovom značaju na „bespućima povijesne zbiljnosti“ Hrvata. To, naravno, nije nimalo slučajno. Tito, naime, ne samo da je stvorio pretpostavke za

Prevarili su se hroničari koji su pre 10 godina o izuzetno vrednoj dokumentacionoj građi, koju je predano sakupljala i na naučno objektivan način obradila istoričar umetnosti Bojana Isaković iz Beograda, napisali da je zauvek od zaborava otrgnuto više od 1.000 dokumenata o genocidu nad srpskim narodom u periodima od 1941. do 1945. i od 1991. do 1992. godine. Ono što nisu uspeli da urade vreme i brisači tragova genocida nad Srbima civilima, učinila je nepoznata plaćenička ruka. I to usred Srbije, u Vranju, zapalivši konak manastira Sveti Nikola, u kome su bili sklonjeni svi eksponati koji su, kroz hiljade dokumenata, govorili o genocidu nad Srbima u pomenutim periodima, kao i

Istoričar Mile Bjelajac kaže da nam se ponavljaju balkanski ratovi kroz instrumentalizaciju onoga što je i tada išlo na štetu srpskih interesa. Jedno je bilo to vreme, a sasvim drugo je njegov eho danas, poručuje Milan Terzić sa Instituta za strategijska istraživanja. Pre tačno sto godina, 8. oktobra 1912. godine, kada je Crna Gora objavila rat Turskoj počeo je Prvi balkanski rat koji se završio time što je Turska potisnuta sa Balkana, zadržavši mali “evropski” pojas oko Istanbula. Srbija i Grčka podelile su Makedoniju, Kosmet je vraćen Srbiji, a na insistiranje zapadnih sila stvorena je Albanija. O balkanskim ratovima znamo i učimo veoma malo, a zašto je tako, to je

Ti, Srbine, glasaš za budućnost svoje dece i unuka – omaneš li, Srbine, uništio si svoju nadu i nadu svoga potomstva! Sedam decenija, Srbine, tvoje su reči: smrt, logori, okupacija, tamnice, izgon s vekovnog ognjišta, patnja, bol, jauci, crni flor oko rukava, crna marama na glavi, crni barjaci na kućama, vešala, masovne grobnice, gasne komore, otimanje imovine, otimanje deviza, glad, beda, siromaštvo, strah, suđenje mišljenju, suđenje knjigama, rušenje i paljenje srpskih hramova, ubijanje srpskih sveštenika… Sedam decenija pakla, Srbine! Pa dokle, ljudi i braćo! Da smo kamenje na Boga bacali ne bi nas ovako surovo kaznio! Iz nacističkog i fašističkog pakla, Srbine, izašao si osakaćen i ušao u komunistički pakao

Poznatog svetskog naučnika Nikolu Teslu (1856-1943), nenadmašnog Srbina i istinskog pravoslavca, mnogi su ranije, a i u novije vreme označavali po veroispovesti kao protestanta, katolika, budistu ili kao ateistu, a po nacionalnosti kao Austrijanca, Hrvata, Mađara, Grka, Čeha, ili kao „Hrvata u užem smislu, a Mađara u širem“. Dok je kao „veliki Jugosloven“ bio omiljen komunistima na ovim prostorima, dotle su ga sa druge strane okeana ponekad označavali i kao Amerikanca srpskog porekla! To ne predstavlja nikakvo iznenađenje od strane belosvetskih publicista, ali čuđenju nema kraja kada ga, na primer, rođeni sestrić (sin njegove sestre Marice), Sava Kosanović (1894-1956), inače takođe sin pravoslavnog sveštenika, političar i diplomata, naziva u periodu