Pobede Srpske vojske u Balkanskim ratovima slavili su: Split, Zagreb …

Datum objave: sreda, 13 aprila, 2016
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/bakanski-ratovi.jpg

Istoričar Mile Bjelajac kaže da nam se ponavljaju balkanski ratovi kroz instrumentalizaciju onoga što je i tada išlo na štetu srpskih interesa. Jedno je bilo to vreme, a sasvim drugo je njegov eho danas, poručuje Milan Terzić sa Instituta za strategijska istraživanja.

Pre tačno sto godina, 8. oktobra 1912. godine, kada je Crna Gora objavila rat Turskoj počeo je Prvi balkanski rat koji se završio time što je Turska potisnuta sa Balkana, zadržavši mali “evropski” pojas oko Istanbula. Srbija i Grčka podelile su Makedoniju, Kosmet je vraćen Srbiji, a na insistiranje zapadnih sila stvorena je Albanija.

O balkanskim ratovima znamo i učimo veoma malo, a zašto je tako, to je bila tema o kojoj su razgovarali gosti emisije Oko.

Istoričar Mile Bjelajac iz Instituta za noviju istoriju Srbije kaže da se balkanski ratovi vraćaju kroz instrumentalizaciju onoga što je bilo na štetu interesa Srbije.

„Ponavlja se jedna propagandna priča. Mi se, hteli ili ne, tome vraćamo, a još gora je varijanta ako o tome ne znamo, pa ne znamo ni šta nam se vraća”, kaže Bjelajac.

Milan Terzić, načelnik Odeljenja za vojnu istoriju u Institutu za strategijska istraživanja, kaže da su balkanski ratovi bili završetak takozvanog „istočnog pitanja”, što je onda značilo opredeljivanje za Evropu i proterivanje Turske.

Bjelajac je rekao da se tada pokušala promovisati doktrina „Balkan – balkanskim narodima”, što je značilo ujedinjenje oko jednog cilja i prekid mešanja stranih sila. To je, kaže, bio pokušaj, ali istorija nas podučava da su mnogi bili protiv te ideje.

O posledicama balkanskih ratova Bjelajac kaže da su ti ratovi pokrenuli Prvi svetski rat, jer je došlo do toga da jedna Srbija, kojoj je tada namenjivano uništavanje, postaje veća i da svetli kao svetionik Slovenima unutar Austrougarske.

„Te pobede slave i Split, Zagreb, Šibenik, Zagreb skuplja novac za srpski Crveni krst, jačaju omladinske grupe, i to je pozadina ‘Mlade Bosne’ kasnije, za godinu dana”, rekao je.

Terzić kaže da Balkan tada nije imao mira, ali da je jedno bilo to vreme, a drugo njegov eho danas. Navodi da moderna srpska vojska tada iznosi i balkanske, i Prvi svetski rat, okrenuta najpre prema Grčkoj, a potom ka Zapadu.

Glumac Mirko Babić, jedan od aktera serije Balkanski ratovi koja se emituje na RTS-u, kaže da je, kao i svi u Srbiji, vrlo malo znao. „Ni sada ne znam da li sam dovoljno naučio. To je neki sindrom Srbije, a treba da nam služi na čast”.

Potisnut deo istorije

Babić kaže da je taj deo srpske istorije potisnut, da ni u pozorištu nikada to nije bilo tema, iako je bilo Prvog i Drugog svetskog rata.

„Balkanski ratovi su i dalje van domašaja teatra. Sve znanje iz serije bilo mi je veoma značajno. Osećam se plemenitije kada odigram nešto iz naše slavne istorije”, rekao je Babić.

Bjelajac navodi da je jedan od razloga što balkanskih ratova nema toliko u školstvu, možda sukob saveznica. Bugarska je sama sebe izolovala. Čak je Turska ponovo ušla u ratove na strani Grčke, Srbije, Rumunije. Bugarska je stavljena na klupu poraženih.

„Cela Evropa, čak i štampa koja nama nije bila naklonjena, slavila je Prvi balkanski rat kao oslobodilački”, rekao je Bjelajac.

Kaže da „mala” Crna Gora pomaže albanskim plemenima, a sa nekima od njih se dogovara i Srbija, i obećava privilegije. Albanci su primili puške od Turske, a ostalo je priča koja se danas možda na jedan način ponavlja…

„Planovi komadanja Srbije urađeni su još 1908, ali đaci o tome malo znaju”, kaže.

Terzić navodi da nauka ide ka istini, kroz sagledavanja, ali ove teme sagledavane su iz ugla pragmatizma. „Istorijski institut organizovaće skup povodom stogodišnjice, razmenjivaćemo mišljenja, biće tu kolege iz Turske, razgovaraćemo kako je to kod njih doživljeno, biće tu 16 istoričara koji će ukrstiti nova saznanja i uglove sagledavanja o tom šta se desilo”.

Postoji jedan trend revizije u otomanistici, da je Turska bila tolerantan narod etnikuma vera, a zaboravlja se da je jedan od uzroka ovih ratova bio pokušaj Turske da etablira tursku naciju, kaže Bjelajac i navodi da je zanimljivo i to što se pronašao korpus antisrpske propagande, od strane Ausrije, koji kompromituje čak i taj gotovo nesporan deo istorije, po mom mišljenju, kaže Bjelajac.

Pozitivna tekovina balkanskih ratova jesu pobede srpskog oružja, kaže Terzić, a suština jeste u ulozi srpskog društva koje treba da prezentuje dostignuća i stavove onima koji imaju drugačije poglede.

Izvor: SRBIN.INFO

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top