arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Срна

ОТКРИВЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ СТРАДАЛИМА НА ИЛИНДАН 1941. ГОДИНЕ

3. август 2012.

НОВИ ГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву код Новог Града данас jе откривено спомен – обиљежjе за 33 цивила страдала на Илиндан 1941. године. Међу страдалима jе и 14 дjеце до седам година, од коjих двоjе тек рођених те 1941. године. Парох Ненад Томић, коjи jе освештао спомен-обиљежjе и служио парастос, рекао jе да су жртве све до есхумациjе 2006. године, „почивале у миру али не и у смираjу, jер ниjе било сахране и опjела“. „Данас смо отишли и корак даље и освештали достоjно спомен-обиљежjе коjе ће служити за сjећање и опомену, а уjедно jе то и наша захвалност њима што су стаjали на стражи отаџбине“, додао jе Томић.

prebilovci-hram_slika.jpg

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ПРЕБИЛОВАЦА

2. август 2012.

У суботу, 4.августа 2012, у 8 часова, код рушевине Спомен храма у Пребиловцима код Чапљине, Херцеговина, служиће  се Света литургиjа, са поменом у продужетку, а поводом 71- годишњице страдања становника овог села и Срба из околних села од усташа. У току љета 1941. усташе су у броjним крашким jамама, риjекам и другим стратиштима поубиjале преко 4000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1000 становника, убиjено jе њих 826 , а до краjа рата броj погинулих попео се на 850, од око 1000 предратних становника. Од тога њих 600 су жене и дjеца, наjвише пострадали у Шурманачкоj jами код Међугорjа, у коjу су живи гурнути 6.августа 1941. Њихове кости,

vitovlje05.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА СТРАДАЛИМ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО

2. август 2012.

ТРАВНИК, 2. АВГУСТА /СРНА/ – У Витовљу, на Влашићу, данас jе служен парастос за 43 становника тог села и Мудрика коjи су 2. августа 1941. године на превару одведени из своjих села, вагонима пребачени у Госпић и побиjени у усташком комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг. „Освештана jе и обновљена спомен-плоча jадовничким новомученицима из  Витовља и Мудрика, коjа jе до 1992. године стаjала у центру тог села, а онда jе уништена“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Сада jе, захваљуjући потомцима jадовничких новомученика са Витовља и Мудрика плоча обновљена, постављена у цркви Светог Илиjе и освештана. Парастосу jе присуствовало  више од 100 потомака и поштовалаца jадовничких жртава. Помен jе служио

m_grad.jpg

КРСНА СЛАВА И СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ БОРЦЕ

1. август 2012.

МРКОНЈИЋ ГРАД, 1.АВГУСTА /СРНА/ – Правда увиjек стигне и ми jе чекамо, поручила jе данас начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић на свечаности поводом обиљежавања Светог пророка Илиjе, крсне славе општине, и Дана 11. мркоњићке лаке пjешадиjске бригаде.     Око 300 воjника 11. мркоњићке пjешадиjске бригаде дало jе своjе животе у протеклом рату за Републику Српску, а у Мркоњић Граду jе пронађена и jедна од наjвећих масовних гробница из коjе jе есхумирано 181 тиjело. Све жртве су звjерски мучене и убиjане, а ни до данас за те стравичне злочине нико ниjе одговарао. „Двадесет година причамо исту причу, али кажу да jе понављање маjка знања и вjеруjемо да ћемо jедног

Миле Дакић

МАЈКА МИЛА ЏОДАН

1. август 2012.

Већ трећу годину обилазим Петрову гору. Дотичем старе ране. Бугарим… Први пут смо се сусрели jануара 1942. године, око Божића. Био сам у jеданаестоj години. Она сниjежна и сурова. Надвиjене гране испод сниjежних наноса. Као да смо у тунелу. Саонице клизе. Сниjег испод њих пуцкета. Коњи понекад заржу и фркћу кроз иње облеђених ноздрва. Много нас jе. Нас шестеро: мама Драгица, отац Симо, сестре: Мариа, Босиљка и Љубица, па уз нас уjак Ипоjа са женом Милиjом, оцем Јусом и двоjе дjечице: Мариjом и Илиjом. Циjели jануар смо у земуници. Јутра су била чудесна… Лед изнад нас, као сиге у пећини. Мора се. Бjежали смо од зла и смрти. Други пут се видjесмо

grb_spc.jpg

ИЗ ЦРКВЕНОГ ЖИВОТА: Помени Господе, Пострадале у Јадовну

1. август 2012.

  „Да се сећамо овога дана увек и свагда. Дужни смо да памтимо све пострадале претке и чланове Цркве“                         Епископ горњокарловачки Герасим Молитвено сећање на пострадале средином 1941. године у селу Јадовно, Србе и Јевреjе одржано jе jуна месеца ове године. У храму Христа Спаситеља у Бања Луци, такође jе служен парастос за све пострадале од Усташа у логору „Јадовно“. Јуна 24, служен jе парастос у Јадовну код спомен обележjа. Освештана су два Часна крста коjа су постављена код Шаранове jаме на Велебиту и на месту где jе био логор (Чачић Долац). У последњим политичким дешавањима, од 1990. jе у Хрватскоj порушено око 3.000 спомен обележjа против фашизма, иако

glamoc_obiljezavanje.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ЕКСХУМАЦИЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ „КАМЕН“

1. август 2012.

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса, паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа данас ће бити обиљежен дан ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча. Програм обиљежавања почеће у 11.30 часова служењем парастоса на мjесту масовне гробнице, након чега jе предвиђено паљење свиjећа, полагање цвиjећа и обраћање званичника, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Митровић jе навео да су од 108 ексхумираних тиjела из масовне гробнице „Камен“ до сада идентификована 102 лица. Бивша Комисиjа за тражење несталих лица Републике Српске у jулу 1997. године ексхумирала jе тиjела 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“.

savo_strbac_1.jpg

НОВЕ СПЕКУЛАЦИЈЕ ХРВАТСКЕ

31. јул 2012.

БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац очекуjе да ће Жалбено виjеће Хашког трибунала потврдити првостепену пресуду генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за злочине над Србима у акциjи „Олуjа“ и сматра спекулациjама оцjену хрватске jавности да би им казна могла бити скраћена.   „Да ли ће казна бити скраћена или не, то jе периферна ствар за Србе. Важна jе управо потврда суда да jе кроз удружени злочиначки подухват извршено етничко чишћење Срба из Краjине“, оциjенио jе Штрбац у изjави Срни. Штрбац напомиње да jе Првостепени суд утврдио да jе у питању удружени злочиначки подухват, чиjи jе циљ био присилно и траjно истjеривање Срба из Краjине,

dakic.jpg

СВЕДОК

31. јул 2012.

Краj октобра 2006. године. У Хагу сведочом о злочинима над српским народом у Хрватскоj, о избацивању из Устава, о усташоидноj симболици и изjавама хрватских челника, што jе довело до рата. Уверавам, да смо се боjали репризе усташког злочинства. Не свиђа се то предсjеднику Већа, суцу Молоту из Јужноафричке Униjе. Он зна све и не зна ништа. Из његових очиjу сикће нека чудесна мржња и презир према Србима. Преузео jе улогу тужиоца, Американца Ваjтинга и напада: зашто пишем само о злочинима над српским народом. Говорим, да у томе нема успоредби, да jе само у три православне цркве на Кордуну и Баниjи убиjено 2129 Срба, међу коjима jе било и 153 деце. Тврдим, да у Хрватскоj ниjе забележен

gornji_grahovljani.jpg

Акција Завичајног друштва опустјелог села крај Пакраца, Петрово у Граховљанима

31. јул 2012.

Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су нестали 1991. године На Петровдан, 14. jула у Горњим Граховљанима, уз присуство 30 мjештана, парох пакрачки Ђорђе Теодоровић одржао jе обред освећења крста на улазу у гробље, а обављен jе и помен за све сахрањене на том гробљу. Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су 1991. остали код своjих кућа и с пуним повjерењем дочекали Хрватску воjску. – Од тада се њихов траг губи и они севод е као нестали, због чега jе и за њих обављен помен те jе поновно изнесен

Срна

ЗЛОЧИНЦИ НИСУ ПРОЦЕСУИРАНИ НИ НАКОН 20 ГОДИНА

31. јул 2012.

ТРНОВО, /СРНА/ – Породице 124 убиjена српска цивила и 157 бораца из Трнова огорчене су што ни 20 година након злочина муслиманских снага нико ниjе процесуиран нити осуђен за наjмонструозниjе злочине у овоj општини. „За злочине над српским становништвом у Трнову jош нико ниjе одговарао, иако jе Министарство унутрашњих послова Републике Српске подниjело тужбе Тужилаштву БиХ против лица муслиманске националности са свом потребном документациjом и доказима“, рекла jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Јока Пророк и додала да се неки од злочинаца и данас слободно шетаjу Трновом. Она jе подсjетила да jе намлађа жртва муслиманског злочина двогодишњи Милун Тешановић из Ледића коjег су злочинци

dr_jovan_raskovic1.jpg

Годишњица смрти др Јована Рашковића

30. јул 2012.

28. jула 2012. године навршава се двадесет година од смрти др Јована Рашковића (Книн 5. jул 1929 – Београд 28. jул 1992). Своjим дjелом, добротом и племенитошћу оваj човиjек задужио jе Србе да га памте  и поштуjу. Јован Кесар о Рашковићу каже: „Ћаћа од Краjине. За Србе из Краjине, академик Јован Рашковић био jе њихов  Ћаћа. У Далмациjи, Лици, на Баниjи и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ћаћа jе – каже нам др Санда Рашковић-Ивић, психиjатар, ћерка Јованова – као тата, само нешто мекше и присниjе. Ту реч наша деца почињу да тепаjу, такорећи у колевци, jош док ћапћу млеко на маjчиноj доjци“  Редакциjа наше странице у знак сjећања и историjске истине

glina-parastos.jpg

Парастос за српске жртве усташког масакра у глинској цркви

30. јул 2012.

1 200 невиних српских цивила с подручја некадашњих срезова Вргинмоста и Глине, у два дана крајем јула и почетком августа 1941. године, усташе су поубијале у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице. Парастосу којег су у Глини, 29. јула, служили глински протојереј Слободан Дракулић и парох војнићко-коларићки јереј Жељко Видаковић присуствовало је неколико десетина вјерника међу којима су били и представници Срба у градској и мањинској самоуправи, активисти Просвјете, као и представници СНВ-а. Током обраћања присутнима протојереј Слободан Дракулић нагласио је да би се скоро сваког дана могла обиљежавати годишњица неког страдања православних Срба. – Због тих страдања Срби су у крајевима где су били у већини постали малобројни, па су се понегдје

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Жмурке

Од 31. марта у термину од 21 час, РТС 1 премијерно почиње

Муке по Пери

Неписмени Перо Раусављевић из села Рушевица живи сам у трошној кући без

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА