IZ CRKVENOG ŽIVOTA: Pomeni Gospode, Postradale u Jadovnu

Datum objave: sreda, 1 avgusta, 2012
Objavljeno u Kompleks Jadovno
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/glasnik_heder.jpg

 

„Da se sećamo ovoga dana uvek i svagda. Dužni smo da pamtimo sve postradale pretke i članove Crkve“

                        Episkop gornjokarlovački Gerasim

Molitveno sećanje na postradale sredinom 1941. godine u selu Jadovno, Srbe i

Jevreje održano je juna meseca ove godine.

U hramu Hrista Spasitelja u Banja Luci, takođe je služen parastos za sve postradale od Ustaša u logoru „Jadovno“.

Juna 24, služen je parastos u Jadovnu kod spomen obeležja. Osveštana su dva Časna krsta koja su postavljena kod Šaranove jame na Velebitu i na mestu gde je bio logor (Čačić Dolac).

U poslednjim političkim dešavanjima, od 1990. je u Hrvatskoj porušeno oko 3.000 spomen obeležja protiv fašizma, iako država Hrvatska sebe prikazuje kao velikog borca protiv fašizma.

Pod samim Velebitom je maleno selo Jadovno, sada sa nekoliko kuća. Nadomak je grada Gospića. Na izgled, sve je tu pitomo. Ni po čemu se danas ne da naslutiti da se ovde dogodio stravičan zločin sredinom 1941. godine.

Ustaški režim je oformio logor za istrebljenje Srba i Jevreja. O stradanju ovih mučenika postoje pisana dokumenta, očevici…

U kratkom vremenskom periodu, ovde je dnevno mučeno i ubijano od 250 do 400 ljudi. Jadovno je Ustašama poslužilo kao uzor za logor Jasenovac i druga stratišta.

Ljude, žene, majke, decu… hvatali su, odvozili kamionima u Velebitske šume i tamo bacali u jame, ubijali.

Ista ustaška ideologija povampirila se u Hrvatskoj, 1990. godine i u vreme „domovinskog“ rata posle raspada Jugoslavije.

Na ulazu u Jadovno stoji tabla „Dobro došli u Jadovno“ (koja ne stoji na ulazu u logor Mathauzen, Aušvic).

Dr Ognjen Krajs, predsednik Koordinacije Židovnih opština Hrvatske i predsednik Židovne opštine Zagreb, u Jadovnu ove, 2012. godine, pre početka molitvenog obeležja kaže:

„U Jadovnu je u kratkom periodu pobijeno 40.000 ljudi što, na žalost, nije poznato javnosti i o tome se gotovo ništa ne zna.

Ovo se mora obeležiti i treba da bude pod pokroviteljstvom vlade Republike Hrvatske i Sabora, kako bi se na ovo mesto vratilo sve kako je bilo do 1991. godine, kada je uništeno i spomen obeležje.

Jadovno zaslužuje pijetet i sećanje na nešto što se nikada više ne bi smelo ponoviti.

Pre dve godine (2010), dostojno smo obeležili pamćenje na žrtve i na otoku Pagu i ovde u Jadovnu. Na otoku Pagu smo postavili ploču ali je već drugog dana bila srušena i nije obnovljena.

Tako se desilo i devedesetih godina prošlog veka, kada su na teritoriji Republike Hrvatske stradali gotovo svi spomenici antifašizma. To je nedopustivo. Sama Republika Hrvatska se i Ustavom poziva na antifašizam!

Za slučaj Jadovno nije potrebna međunarodna inicijativa. To je stvar Hrvatske i nas, koji smo na čelu akcije. Prvi put sam bio 1998, u gradu Gospiću, kada je dogovoreno da se obnovi ovo spomen obeležje.

Sve zločine, bez obzira ko ih je počinio i gde su počinjeni, potrebno je procesuirati.

Na žalost i danas smo svedoci, da se preko toga olako prelazi. Zločini se događaju širom sveta, i mi smo svedoci takvim zbivanjima za koje retko ko odgovara. Ostaje ipak jedina nada, da će svako odgovarati za ono što je učinio.

Mi ljudi, na žalost, u svojoj ljudskosti nismo napredovali“, zaključio je dr Ognjen Krajs.

Na mestu nekadašnjeg ustaškog logora „Jadovno“, 24. juna 2012, obeležena je 71. godišnjica mučeničkog stradanja Srba. Prema pisanim podacima u Šaranovu jamu bačeno je oko 15.000 Srba. Mučenički venac su primila dvojica arhijereja Episkop gornjokarlovački Sava Trlajić i Mitropolit dabrobosanski Petar Zimonjić sa 73 sveštenika.

Njegovo preosveštenstvo Episkop gornjokarlovački Gerasim, uz sasluženje sveštenika svoje Gornjokarlovačke eparhije i Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke (protojerej-stavrofor Radivoje Panić, iz Hrama Svetog Save i jerej Goran Mišanović, iz manastira Rakovica), Eparhije australijsko-novozelandske (protojerej-stavrofor Petar Damnjanović, iz Melburna), i Eparhije braničevske (protojerej Vlatko Golić i protojerej Miloš Miščević), služio je parastos za nevino postradale u Jadovnu, kao i za sve postradale na prostorima širom Hrvatske. Posle parastosa glavni Rabin Jevrejske zajednice Lučiano Moše Prelević, pročitao je molitvu za mrtve Kadiš.

Više hiljada ljudi iz raznih krajeva kao i iz Banjaluke, Zagreba, Beograda, Novog Sada, Prijedora, Zadra i okoline, sabralo se toga dana, moleći Gospoda da se zlo nikad ne ponovi.

„Da se sećamo ovoga Dana Jadovna, uvek i svagda, jer smo dužni da pamtimo sve postradale pretke i članove Crkve naše na ovom mestu. Postradali su oni koje su ljudi-zveri doveli u logor „Jadovno“, mučili, ubijali, bacali u jame.

Ne smemo zaboraviti stradanja tih ljudi, kao i ostalih stradajućih, jer ćemo pamćenjem i molitvom Gospodu učiniti da se nešto slično ne ponovi.

Lika je prepuna jama, logora, popaljenih crkava, stratišta. O tim stradanjima pisali su mnogi, kao Dane Lastavica, Nenad Rapajić i istoričar dr Đuro Zatezalo.

U vremenu posle 1945. kad se o tim zločinima moralo govoriti, tada se ćutalo radi „bratstva i jedinstva“. Progon Srba sa svojih ognjišta u toku „domovinskog“ rata, završio se 1995; Srbi od tada nisu većinski narod.

Danas, ako nas ne bude tu na stratištima da govorimo o njima i da se sećamo njih, zaboraviće se.

Država Hrvatska je dužna da se ogradi od onih koji su činili zločine i od onih koji još uvek favorizuje te zločine“, rekao je arhipastir Gornjokarlovačke eparhije, Preosvećeni vladika Gerasim.

U Jadovnu su parastosu prisustvovali i, izaslanik predsednika Sabora Republike Hrvatske i Predsednik sprskog Narodnog vijeća Milorad Pupovac; izaslanik Predsednika Republike Srpske, ministar Unutrašnjih poslova Stanislav Čađo; izaslanici ministra rada i boračko invalidske zaštite Vlade Republike Srpske; ambasador Republike Srbije u  Hrvatskoj Stanimir Vukićević, predstavnici Saveta za nacionalne manjine; predstavnici Ličko-senjske županije i grada Gospića; borci NOR-a i antifašizma; predstavnici asocijacije izbegličkih udruženja iz Srbije sa predesnikom Milojkom Budimirom i predstavnik Documente Eugen Jakovčić.

Udruženje studenata istorije iz Banjaluke doprinelo je obeležavanjima stradanja u Jadovnu, izložbom „Moje Jadovno“ priređenom na banjalučkom Filozofskom fakultetu.

Jadovno i danas svedoči ko je, kada, kako i zašto, i na koji način istrebljivao Srbe i Jevreje. Iako postoje pokušaji da se istina o ovom zločinu zatre, falsifikuje, ili prekraja i da se piše nova istorija, istina o Jadovnu je potrebna da se posebno mladi upoznaju sa zločinma ustaške države NDH.

Ne ponovilo se nikada, nigde i nikome.

Pomolimo se Gospodu Hristu: Gospode, Molimo Te ne dopusti da se zločini bilo gde i bilo kome dogode!

Onima koji su počinili zločin i ogrešili se o ljudski rod, Gospode, oprosti!

Organizator obeležavanja su Eparhija gornjokarlovačka, Udruženje Jadovno 1941. (predsednik Dušan Bastašić iz Banja Luke), Srpsko nacionalno vijeće iz Hrvatske i Odbor za Jadovno 1941. u Srbiji (Milorad Milošević).

Tekst: Zorica Zec

Fotografije: Srđan Volarević

Glasnik SPC | Glasnik SPCGlasnik SPC | Glasnik SPCGlasnik SPC | Glasnik SPC

Izvor: SPC

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top