arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
srpska-banka-2.jpg

Рад Српске банке на Приморју

На инициjативу Владимира Матиjевића и наjугледниjих Срба трговаца из Аустро-Угарске Монархиjе у Загребу основана jе 1895. Српска банка а 1897. Српско привредно друштво ,,Привредник” и Савез српских земљорадничких задруга. Активност Привредника распростирале на све српске земље. До 1923. седиште Привредника било jе у Загребу, а тада jе пренесено у Београд. Привредник jе имао у земљи око 20 подобора, а у сваком знатниjем месту своjе поверенике. Привредник jе оснивао земљорадничке задруге коjима jе даван jефтин кредит од Српске банке у Загребу. Гесло Привредника  било jе : ,,Прилике српског народа могу се поправити само непрекидним и истраjним радом. Зато се не уздамо ни у кога другог, него смо готови и одлучни да

cavoglave.jpg

КОЉАЧКЕ ПЈЕСМЕ И ДЕЛИРИЧНЕ УСТАШКЕ ГРУПЕ

КНИН, 6. АВГУСТА /СРНА/ – Разне групе готово делиричних мушкараца на скупу у Чавоглавама у Хрватскоj на сваких неколико секунди кроз пjесме су дословно изражавале кољачке жеље, па посматрач ниjе морао да буде српске националности да би често осjетио jезу и престрављеност, преноси „Доjче веле“ „атмосферу“ са прославе хрватског „дана побjеде“.У Чавоглавама, гдjе се jуче окупило око 70.000 људи да акциjу „Олуjа“ прослави као „дан побjеде“, орила се будница „Оj хрватска мати, Србе ћемо клати“, чуо се усташки евергрин попут „Ево зоре, ево дана“, као и поскочица „ко не скаче – православац“. Њемачки радио наводи да су се у Чавоглаве од раног jутра сливале риjеке аутомобила из читаве Хрватске и

СНВ

5. изјава сјећања Српског народног вијећа

Приjе седамнаест година током и након воjно-полициjских акциjа „Бљесак“ и „Олуjа“ с подручjа западне Славониjе, Баниjе, Кордуна, Лике и сjеверне Далмациjе, бивших подручjа под заштитом Уjедињених народа, избjегло jе око 250 000 припадника старосjедилачког српског народа. У том збjегу многи од њих су страдали, многи од оних коjи су остали су побиjени, а њихова имовина и њихова насеља данима и тjеднима систематски пљачкана и паљена. Куће коjе нису биле спаљене стављене су под секвестар државе, након чега jе држава та подручjа почела насељавати припадницима хрватског народа из других диjелова Хрватске и других диjелова бивше Југославиjе. Уступила им jе станове, куће и земљиште избjеглих Срба, са озакоњеном могућношћу да након десет година постану власници туђе,

Нечастиви пир

У наjбољоj традициjи тисућљетне културе, прво су од Совjета украли идеjу о „домовинском рату“ (отечественная война), иако су тада били на супротноj страни, а онда су од Американаца преузели идеjу „дана захвалности“. Само што уместо ждерања и гледања утакмица слушаjу Томпсона и славе изгон Срба.   Чак jе и Хашка инквизициjа, та фабрика неправде задужена за писање извитоперене балканске историjе, прогласила „Олуjу“ за „удружени злочиначки подухват“. Званични Загреб ову „пресуђену чињеницу“ или игнорише или оспорава, а истовремено бесни када било ко од Срба доведе у питање „пресуђене чињенице“ о Вуковару или Сребреници. Јер ето, ни све „пресуђене чињенице“ нису исте. Срби за то време служе парастосе, пишу мемоаре, оптужуjу jедни

klecka-jama-naslovna.jpg

Клечка јама – прва комеморација и парастос након 71 године

  О Б А В И Ј Е С Т   Поштовани 1941.г. под Клеком, у Клечкоj  jами, на jедном од стратишта на подручjу Огулина, живот су изгубиле  453 особе.  Убиjене су од усташких воjника хладним оружjем само из разлога своjе различите националне или вjерске припадности. Након 71 године,  Виjеће српске националне мањине за подручjе Града Огулина,  у сурадњи са Српском православном црквом, организира комеморациjу и парастос за жртве страдале 1941. године у Клечкоj jами .   Комеморациjа и парастос ће се одржати у недjељу 12. августа. Окупљање jе у мjесту Биjелско до 12:30 сати. Овим путем вас обавjештавамо и позивамо да присуствуjете парастосу и комеморациjи.   С поштовањем,   Невен Ивошевић Предсjедник Виjећа

pl-parastos-u-crkvi-Svetog-Rafaila-Banatskog.jpg

ОБЕЛЕЖЕНА XVII ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА И СТРАДАЊА СРБА КРАЈИШНИКА

Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе XVII годишњица прогона и страдања Срба из РСК. Помен страдалим Краjишницима организовало jе Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“. Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе седамнаеста годишњица прогона и страдања Срба из Републике Српске Краjине. Парастoсу, коjи jе служило Његовово преосвештенство епископ банатски господин Никанор уз саслужење свештеника Недељка Јанковића, Ненада Милића и Синише Лакичина, присуствовсли су представници општине Пландиште, представници Завичаjног удружења Краjишника „Никола Тесла“, прогнани Краjишници и други грађани. У веома емотивном говору

spomenik_knezevic.jpg

Четрнаест година од убиства Срђана Кнежевића

Полагањем цвиjећа на споменик на Палама и посjетом гробу у Тврдимићима, данас ће бити одата почаст Срђану Кнежевићу, бившем команданту специjалне jединице Воjске Републике Српске “Бели вукови” и замjенику начелника Центра jавне безбjедности Српско Сараjево коjи jе убиjен 7. августа 1998. године на Палама.”Чланови Удружења бораца `Бели вукови` са Пала све вриjеме покушаваjу да jавно искажу огорчење због нерада и немара правосудних институциjа, али узалуд.  Често помислимо да надлежним институциjама и поjединцима уопште ниjе стало да откриjу налогодавце и починиоце гнусног убиства нашег команданта, Белог вука”, изjавио jе Срни секретар Удружења “Бели вукови” Горан Вељић. Он каже да су “Бели вукови” посебно огорчени због индолентности Тужилаштва и Суда БиХ у рjешавању Кнежевићевог убиства. Према

svodna-2012.jpg

Убиства избјеглица и даље некажњена

Испраћена из Двора артиљеријском паљбом, избјегличка колона није имала мира ни на путу кроз Републику Српску. 7. августа МИГ-ови Хрватске војске, дубоко на територији сусједне државе, бомбардирали су далматинску и личку избјегличку колону на Петровачкој цести гдје је погинуло деветеро цивила, те избјегличку колону с Кордуна и Баније у мјесту Сводна на релацији Нови Град-Приједор гдје је смртно страдало седмеро цивила Преко Моста спаса на ријеци Уни између Двора и Новог Града (Босанског Новог), од 5. до 8. августа 1995. године прешло је више десетина хиљада Банијаца и Кордунаша који су имали срећу да под авионским и артиљеријским нападима ХВ-а преживе покољ на путу Глина-Доњи Жировац-Двор. Прва крвава станица на

svodna-2012.jpg

СПОМЕН- ОБИЉЕЖЈЕ СTРАДАЛИМ У ИЗБЈЕГЛИЧКОЈ КОЛОНИ

НОВИ ГРАД, 5. АВГУСTА (СРНА)- У Сводни код Новог Града данас jе откривено спомен-обиљежjе страдалим српским цивилима у нападу хрватског авиона на избjегличку колону, док су напуштали Републику Српску Краjину током воjно-полициjске акциjе „Олуjа“.   На мjесту гдjе jе подигнута спомен-плоча погинуло jе шесторо и рањено осам људи. У Сводни претходно jе служен парастос у храму Светог Саве. Директор Документационо-инФормационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе да се нада да се у Хрватскоj ове године последњи пут 5. август обиљежава као празник, jер тешко повjеровати да ће, након уласка ове земље у ЕУ, бити прихваћено славље на дан када jе протjерано 220.000 и убиjено више од 2.000 Срба. Он очекуjе

oluja-1995-Igra-za-decu-1.jpg

Скандал: У друштвеној игри ‘Олуја 1995’ убијају Србе, побједник онај ко први стигне до Книна!

Јосип Брнић патентирао jе нову хрватску друштвену игру “Олуjа 1995.”, како би дjецу подсjетио на Домовински рат. Игра jе слична “Човjече, не љути се”. – На идеjу сам дошао приjе три године, слушаjући што се све негативно прича о Олуjи. Нисам желио да се заборави таj битан догађаj за Хрватску – обjашњава предузетник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуjа 1995.” jе хрватска верзиjа “Човjече, не љути се”, а циjена од 14 куна и више jе него пожељна за полупразне џепове грађана. Намиjењена jе за четири играча, а сваки добиjе фигурицу и баца коцку. Зависно од броjа, заузима поља на плочи, а старт jе у околини Хрватске Костаjнице.   Ако играч стане на противничко поље, избацуjе

Jura_jezerinac.jpg

УПОРЕДИО ИСУСА СА СТЕПИНЦЕМ?

ЗАГРЕБ, 5. АВГУСТА (СРНА) – Наjвиши воjни свештеник Хрватске Јураj Језеринац упоредио jе Исуса Христа са злогласним кардиналом Алоjзиjем Степинцем, коjи jе подржавао усташку Независну Државу Хрватску!? Језеринац jе синоћ на миси на Книнскоj тврђави уочи обиљежавања 17. годишњице воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ рекао да су „у историjи постоjали многи неправедни судови, коjи су осудили, на примjер, Христа или кардинала Степинца“, преноси агенциjа Хина. Воjни ординариj Језеринац позвао jе на, како jе рекао „очување истине о Домовинском рату“, те пренио поздраве генерала из Хага – посебно Анта Готовине и Младена Маркача. На миси на Книнскоj тврђави били су вршилац дужности предсjедника Сабора Јосип Леко, министар за питања бораца Предраг Матић и

prebilovci.jpg

УСПОСТАВИТИ ДОСТОЈАНСТВЕН ОДНОС ПРЕМА ПРЕБИЛОВАЧКИМ ЖРТВАМА

ПРЕБИЛОВЦИ, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Код рушевине Спомен-храма у Пребиловцима, код Чапљине, данас jе служена Света литургиjа са поменом за становнике овог села и Србе из околних мjеста коjе су 1941. године побиле усташе. Са данашњег скупа поручено jе да што приjе треба обновити Спомен-храм, порушено и попаљено село, те успоставити достоjанствен однос према жртвама српског народа и према Пребиловцима. Ово село, коjе jе симбол страдања српског народа, али и уопште страдања у Другом свjетском рату, не би требало да остане рушевина, jер jе то срамота, рекао jе Срни предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура. „Страшно jе и што су уништени сви споменици Србима убиjеним од 1941.

jelasci.jpg

ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ЈЕЛАШЦИМА

ВИШЕГРАД, 2. АВГУСТА (СРНА) – У селу Јелашци код Вишеграда на данашњи дан 1992. године муслиманске снаге упале су у село и на звjерски начин убили десет српских цивила, међу коjима и двоjе дjеце. На кућном прагу убиjени су Тривун Јелачић, његова жена Сава, снаха Мира и њена дjеца – осмогодишњи Видоjе и десетогодишња Мира. Од муслиманског метка страдали су Славка и Драган Шушњар, коjи су убиjени у дворишту куће и на сеоском путу. У кући, док су припремали кафу, убиjени су Миле Савић, његова супруга Петка и брат Радомир, коjи jе тада дошао из Обреновца да помогне брату у купљењу сиjена. „Ово jе страшан злочин. Побиjени су цивили, људи

glamoc_obiljezavanje.jpg

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА И ЈЕВРЕЈА

САНСКИ МОСТ 2.АВГУСТА (СРНА)- Полагањем виjенаца и парастосом данас jе у Санском Мосту обиљежена 71. годишњица страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа убиjених у љето 1941. године.Литургиjу и парастос у помен на страдале у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и на гробљу Шушњару служио jе владика Хризостом уз саслужење свештеника епархиjе бихаћко – петровачке, а помену jе присуствовао изасланик Јевреjске заjеднице у БиХ Дарио Атиjас из Добоjа. „Са овог мjеста шаљемо поруку мира и да се ово никад не заборави и да наше сjећање траjе „ рекао jе Атиjас. И ове године jе са Шушњара упућен позив властима у Санском Мосту и Унско – санском кантону да заштите спомен комплекс на Шушњару

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.