fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Рад Српске банке на Приморју

srpska-banka-2.jpgНа инициjативу Владимира Матиjевића и наjугледниjих Срба трговаца из Аустро-Угарске Монархиjе у Загребу основана jе 1895. Српска банка а 1897. Српско привредно друштво ,,Привредник” и Савез српских земљорадничких задруга.

Активност Привредника распростирале на све српске земље. До 1923. седиште Привредника било jе у Загребу, а тада jе пренесено у Београд. Привредник jе имао у земљи око 20 подобора, а у сваком знатниjем месту своjе поверенике. Привредник jе оснивао земљорадничке задруге коjима jе даван jефтин кредит од Српске банке у Загребу. Гесло Привредника  било jе : ,,Прилике српског народа могу се поправити само непрекидним и истраjним радом. Зато се не уздамо ни у кога другог, него смо готови и одлучни да све своjе послове сами свршавамо.”(1)

На  Книнскоj скупштини приморских Срба, 20 и 21 октобра 1901, основано  jе  просветно-привредно друштво „Српска  зора“  по  угледу  на  „Српско привредно друштво Привредник” из Загреба. Наjзаслужниjи   за  оснивање  друштва  био  jе Антун  Фабрис. Ново  друштво  jе   после  искуства  са  Српским  братством  одвоjило  просветно-привредни  рад  од  политике. У  првом  броjу листа  „Српска Зора” Уредништво  jе  изjавило : „Уклањаћемо  се  од  политике, али   ћемо  се  ипак држати  програма  Српске  Народне  Странке  на  Приморjу, у колико  наш  рад  буде  засиjецати  у  таj  програм.“ (2). На  скупштини у  Дубровнику, 9 маjа  1902. усвоjена  су  правила  друштва  и  изабрана  управа под председништвом Матеjа Шарића, апотекара  из Дубровника.

Управа jе  имала  15  чланова,  и то Пресjедник Матеj Шарић, апотекар, Дубровник; I. Подпресjедник : Никола Бабић, трговац, Дубровник; II Подпресjедник: Др. Крсто Ковачевић, Шибеник; Благаjник: Др. А. Пуљези, нотар, Дубровник; Таjник: Др. С. Кнежевић, адвокат, Дубровник; Одборници: Др.Рудолф Сарделић, адвокатски кандидат, Херцег Нови; Јово Бердовић, трговац, Дубровник; Др. Вл. Матиjевић, адвокат, Дубровник; Ђуро Вукотић, Котор; Мирко Комненовић, Херцег Нови; Ерменеђилд Јоб, Дубровник; Влад. Десница, Обровац; Јосо вит. Кулишић, Врлика; Сава Барбић, Дубровник; Антун Фабрис, Дубровник (3). Установљени  су  „Пододбори  Српске  зоре“  у  местима  где  jе  било  наjмање  30  чланова.

По  селима  повjереници  су  били свештеници  и  учитељи. Они  су били посредници између Српске Зоре  и  народа  и  наjвише су  допринели успеху  Српске зоре. Епископ  др. Милаш  препоручио  jе   путем  окружнице  свештенству  да  се  што  jаче  заузме  за  просвjетни  и  привредни  рад  Српске  зоре.  Седиште  друштва  било  jе  у  Дубровнику. Рад  друштва  кретао  се  у  два  правца.  С  jедне  стране  радило  се  на  унапређењу  привреде, а  са  друге  на  подизању  опште  просвећености  приморских  Срба (Просветом  слободи). Таj  двоструки  рад  развиjао  се  упоредо, преплитао  се  и  допуњавао, како  су  то  захтевале  потребе  народа  и  омогућавале  локалне  прилике  на  терену.

Да би унапредили  привреду и припремили Уjедињење национални прегаоци окупљени у „Српскоj  Зори“  подстицали  су оснивање  земљорадничких задруга по  селима  и  штедионица  по  градовима.  По Уставу Просвjетно-привредно  Друштво  „Српска Зора” бавило се : „ … б) оснивањем  народно  привредних  установа, а  особито  земљорадничких  задруга  и  штедионица, и  иначе  унапређивањем  пољопривреде.“(4)

Преко „Српског привредног  друштва  Привредник“  из  Загреба  послато  jе 500 сиромашних  а  вредних  ученика  од  12  до  15  година   на  учење  заната.  Српска  зора давала  jе  шегртима  припомоћ  за  одело  и  путни  трошак.  Народ  jе  Српску  зору  звао  „народска  каса”.  Од  1907.  излазио  jе  два  пута  месечно  лист „Српска  Зора“ „за  просвету  и  привреду“, коjи  jе  доспео  и  у  наjзабачениjе  српско  село  на  Приморjу. Гесло  листа  било  jе  „Брза  помоћ  двострука  jе  помоћ”. Уредник  Српске Зоре  био  jе  учитељ Никола Бркић.  Мита  Пушибрк  био  jе  главни пословођа  у  друштву  Српска  зора. За  курсеве  описмењавања  Српска  зора давала  jе  бесплатно   своjе  букваре  са  читанком. Код  сваке  земљорадничке задруге  оснивала  jе   Задружну  библиотеку   а  у  градовима  Народне  књижнице. Књижнице  су  редовно  добиjале  листове  „Српска  Зора“, „Привредник“  и  календар  „Српска  Зора“. Помагала  jе  рад  српске  музике  у  Книну  и  Дубровнику (Дубровачка  Грађанска  музика). Такође помагала  jе  рад  српских  певачких   друштава : „Јединства“ у  Котору, „Бранка“ у  Задру, „Србадиjе“ у  Шибенику  и „Слоге“ у Дубровнику.

У  просветном  раду  Српска зора  сарађивала  jе  са  Добротворним задругама  Српкиња  у  Дубровнику, Книну, Задру. Рад Српске зоре омогућавали су доприноси „Видовданског  дарка„; редовних  чланова, утемељивача и добротвора, прилози пригодом народних и приватних свечаности и  прослава; српских  општина; приходи  од  артикала  коjе  jе  сама  издавала  као  што  су  шибице,  маст  за  чишћење  ципела  са  марком  „Српска  зора”. На  писма  и  дописнице  стављане  су  марке  „Српске  зоре”. По узору на Чехе по читаоницама прикупљани су  прилози  у  касице. То  добровољно  опорезивање  названо  jе  „Зорина  пореза”. Српска  дубровачка  Омладина  приређивала  jе  забаве  у  корист  фонда  „Српске  зоре”. Почасни  покровитељ  забаве  коjу  jе  приредила  омладина  2 маjа 1914.  био  jе  професор  Перо  Будмани. Прилоге  jе  добиjала  и  од  исељеника  и  њихових  друштава  као  што  jе  био  Српски  Народни  Фонд  у  Сан Франциску. Они  коjи  нису хтели  да  даjу  прилоге  одговарали  су : „Ниjесам  jа  Србин  од  „Српске  Зоре” ”.

На челу покрета   за оснивање задруга били су Срби Дубровчани, Луко маркиз Бона, Матеj Шарић и др. Рудолф Сарделић. У Боки Которскоj истицао се Мирко Комненовић.  Прва „Српска земљорадничка задруга” на Приморjу основана jе 1902. у Боки Которскоj у селу Каменари. У првоj половини 1904. основане су земљорадничке задруге у Главатићу, Главатима, Приjерадима, Мокринама и Ораховцу (у Боки Которскоj); у Ђеврскама и Кистањима (у Северноj Далмациjи).Уз помоћ Српске банке из Загреба и њеног прокуристе Стевана Крамате осниване су штедионице : Српска бокешка штедионица у Котору 1901, Српске штедионице у Задру и Дубровнику 1902, …. .

Задруге су окупиле све што jе било напредниjе међу Србима на Приморjу. Кредитне задруге постале су центар привреде на Приморjу и подупирале су земљорадничке задруге.  На  инициjативу  Српске  Зоре  основан  jе  1905.  Савез  српских  привредних  задруга  на  Приморjу  са  седиштем  у  Дубровнику. На Приморjу Српске земљорадничке задруге основане су у местима: Ораховац, Главатић, Приjеради, Мокрине, Кумбор-Ђеновић, Камено, Главати, Градиште, Радованић, Режевић, Главица, Спич, Сутвари, Подострог, Кавче, Крушевица, Маине, Браjић, Кути, Моjдеж, Биjела, Морињ и Радовић. Продуктивне задруге (уљарске и рибарске) постоjале су само у Боки. Уљарске задруге : Манастир Прасквица, Градиште и Режевић. Рибарске задруге : Баошић и Свети Стефан.

Савез jе извештаj о раду уљарске задруге у Манастиру Прасквици штампао у свом листу „Српска Зора“ да послужи као пример другима. По управним општинама било jе задруга (земљорадничких, продуктивних и кредитних) : Дубровник 2, Херцег Нови 9, Рисан 2, Котор 3, Луштица 1, Кртоли 1, Грбаљ 4, Будва 4, Паштровићи 7, Спич 1.  Први  збор  српских  задруга  на  Приморjу  одржан  jе  7 августа 1908.  у свечаноj дворани српског пjевачког друштва „Слога” у Дубровнику. На њему jе  учествовало изасланство задругарства из Србиjе на челу са Михаилом  Аврамовићем. Други збор одржан jе у Книну 1908, Трећи у Котору 1910, Четврти у Дубровнику 1911, Пети у Книну 1912, Шести у Задру 1913. Седми заказан у Дубровнику за 25. август 1914. ниjе одржан због рата.

На VI збору задруга одржаног у Задру 6.септембра 1913. размотрио jе савезни председник Луко маркиз Бона дотадашњи развоj задружног покрета: „Било jе то 1908.г., дакле назад равних пет година, када су се први пут сакупили представници нашег задругарства. Ко jе том састанку био присутан, сjећаће се, с каквом jе скепсом саслушан оптимистички извjештаj управе Савеза, сjећаће се, да су приjедлози управе тада прихваћени само онако, да се не рекне: ми би радили, али нам Ви не дате. Сада, послиjе кратких пет година, видимо да jе оптимизам управе био у праву. Од ондашње 22 задруге данас смо дошли до 56, коjе послуjу и боље или горе успиjеваjу готово по свим селима и мjестима, у коjима има српског елемента.  …. имамо нашу Централну Касу, коjа у границама могућности подмируjе новчане потребе нашег задругарства. Без ње би наше задругарство било зачмало, а можда и пропало у тешким кризама, коjе jе морало да преброди кроз тешка прошла времена. Видите, дакле, да се ипак може радити, да се успjеси могу постићи, ако само сви радимо са пожртвовањем, са одушевљењем, као што смо до сада радили. Постигнути успjеси ниjесу заслуга поjединца, него свих оних скромних радника, коjи су све своjе силе уложили, да што боље изврше повjерену им дужност. Стога им свима у име свега задругарства одавле наjискрениjе захваљуjем, …“.

О кредитним задругама изjавио jе Луко маркиз Бона : „Са задовољством морамо истаћи, да се рад ових задруга никако не коси са радом земљ. задруга, шта више ове задруге подупиру рад других и тако све задруге у сугласjу раде на побољшању кредитних и привредних наших прилика.“ У задругама су већином пословође били учитељи или свештеници. Ако би били премештени у друго село, у задрузи jе  све стало, jер остали нису умели да наставе започети рад, а село често пута не добиjе свештеника или учитеља. Савез jе препоручивао задругама да се писмениjи сељаци бираjу за пословође, а да учитељима или свештеницима повjере надзор. На задругарском курсу у Книну одржаном од  21 до 25. августа 1912. било jе 18 учитеља, 14 земљорадника, 8 свештеника и 7 богослова. У Управи Савеза  1913. били су: Предсjедник Луко маркиз Бона; секретар Ђуро Марић; Чланови А. Сухор, Кристо Доминковић, Д. Бабић. Надзорни одбор М.Милишић, Ђ.Драшковић, Н. М. Ђивановић, Иво кап. Папи. Године 1910 и 1911 биле су неродне године. Наступила jе опћа новчана криза на свим светским тржиштима. Криза се поjачала, када су избили балкански ратови. Страх од рата 1912. ниjе уздрмао поверење коjе су задруге уживале у jавности.  Улагачи су сматрали да им jе новац, и у време рата и у време мира наjсигурниjи код задруге.

 

Дубровник | Dubrovnik

Дубровник | Dubrovnik

На  инициjативу Савеза  српских  привредних  задруга  основана  jе  1909.  у  Дубровнику  Централна  каса  српских  привредних  задруга  на  Приморjу.   Управа  Централне  касе  1913. била jе:  управник Луко  маркиз  Бона; Контролор С.Миљановић; Благаjник Ђ. Марић; Чланови Мирко Комненовић, Душан Амановић. Савез  српских  привредних  задруга  jе  заjедно  са  Српском  Штедионицом  у Задру, Српском  Штедионицом  у Дубровнику, Српском  Бокешком  Штедионицом  у Котору, Српском Кредитном Задругом у Будви, Српском Кредитном Задругом  у Херцег-Новом, Рисанском Кредитном Задругом у  Рисну, Српском  Кредитном Задругом у  Книну, Српском Кредитном Задругом у Кистањама, Српском Кредитном Задругом у Скрадину и  Српском  централном  банком  за  Босну  и  Херцеговину  1913. основао  Српску  централну  банку  за  Приморjе  у  Дубровнику. Сем оснивача банци jе приступило 120 нових дружинара из редова српских  привредника.

На  оснивачкоj  скупштини, 14 децембра 1913.  конституисана  jе  банка  са  130  дружинара, са  уписаним  капиталом  од  500.000  круна.  Банка  jе  преузела  активу  и  пасиву  Централне  касе. На  челу управе  Банке  био  jе  др. Антун  Пуљези.(5)

Први светски рат   пресекао jе цели  задружни  полет. Преметачине 1914. вршене су код : др. Мата Грацића у Лападу; др. Франа Кулишића, Ђилда Јоба, Јова Тошовића у стану, књижари и магазинима; Антониjа Бенуси, Мите Пушибрка, чиновника ,,Српске Зоре”, у стану и у канцелариjи ,,Српске Зоре”; Криста Доминковића, у стану и уредништву ,,Дубровника”. Све преметачине вршене су jедновремено, а због њих стигли су у Дубровник детективи, жандари и финанси са стране. Ништа ниjе пронађено. Уредник листа ,,Дубровник” написао jе чланак о преметачинама у свом листу бр. 22 од 23 jула 1914. (6) За  време  рата  тамнице  су биле  испуњене  националним  прегаоцима и  члановима задруга. Због интернирања свих чланова управе првих ратних година био jе онемогучен рад Српске централне банке на Приморjу. Тек 1917. донекле jе развила своjе пословање.

Почетком 1920. фузионисала се с Прометним, индустриjским и трговачким друштвом у Дубровнику. Банка jе била деоничар Дубровачке паробродарске пловидбе, хотела „Империjал“ у Дубровнику, дубровачког купалишног и хотелског друштва „Праг“. Српска централна банка на Приморjу у Дубровнику сjединила се 1921. са Српском банком у Загребу. Луко маркиз Бона, нотар дубровачки, био jе  члан Управе „Српске банке” у Загребу. После интеграциjе наставила jе да финансира задруге као филиjала Српске банке у Дубровнику.

После Првог светског рата започело jе са радом 42 задруге коjе су обновиле Савез  српских  привредних задруга на Приморjу. У Управи савеза били су: претсjедник Луко Бона, секретар прота Божидар Митровић и чланови А. Минчек и Вук Ћоровић. На конгресу одржаном 10. маjа 1923. у Дубровнику Савез српских привредних задруга на Приморjу уjединио се са Савезом српских задруга у Београду. Одлука jе донета са образложењем да, пошто jе већ извршено национално и политичко уjедињење треба успоставити и економско jединство. У Зетскоj бановини било jе 1937. 98 а 1938. 105 задруга Главног савеза српских земљорадничких задруга у Београду. (7) Српска Зора стопила се 1923. са сараjевском „Просветом“. У Дубровнику jе од 23.маjа 1923. до 31.маjа 1926. деловао одбор „Просвете“ из Сараjева. За дванаест година свог постоjања, Српска Зора успела jе да створи услове за свестрани културни, привредни и национални препород српског народа на Приморjу. (8)

Људи око Привредника учили су своjе питомце раду, штедњи и моралу. Организовали су их у Задруге Срба Привредника. Задруге су биле углавном кредитне. Таквих задруга било jе 25  1933. и оне су основале своj савез.(9)

Задруга Срба Привредника одржала jе у Матици Српскоj у Дубровнику 4. априла 1937. своjу  II редовну скупштину. (10) Савез задруга Срба привредника у Београду одржавао jе везу са Дубровником преко директора Српске банке. Лист ,,Дубровник” пренео jе вест да Задруга Срба привредника у Дубровнику одржава своjу VI редовну годишњу скупштину 9 марта 1941. у филиjали Српске банке. (11) Управни одбор Задруге Срба Привредника у Дубровнику на сjедници од 18. марта 1941.  конституисао се и његови чланови били су : председник Јован Цвиjић, I подпредседник Стево Љубибратић и II подпредседник Миливоj Соколовић. Надзорни одбор предсjедник Јово Банђур. Један од задругара био jе Светозар Барбић. (12)

Јово Бравачић jе између два светска рата био управник дубровачке подружнице Српске банке. Међу првим  жртвама усташког терора били су чиновници Трговачко-индустриjалне банке у  Дубровнику (бивша Српска банка). Усташе су ухапсиле све чланове управног одбора и чиновнике до коjих су могли да дођу. Од директора до чистача. Ухапшени су Јово Бравачић, Стиjепо Мурати, Никша Рачета, Душан Траживук, Драгиња Вукшић, Миљенко Лазаревић и Спасо Ромовић. Сви су везани  поведени 7. jула у Загреб. Јово Бравачић jе са целом управом и особљем дубровачке подружнице одведен на провизорну скупштину деоничара банке у Загреб, коjа jе требало да донесе наметнуте одлуке, па jе августа 1941. убиjен у шуми Дотршчина код Загреба. Саву Миљановића, члана управног одбора банке, усташе су из воза бациле у Неретву, у коjоj се удавио. Ухапшени су сем Стиjепа Мурати и Никше Рачете, били преклани 5.августа у Максимиру.(13)

По  угледу  на  „Српско привредно друштво Привредник” из Загреба. 1901, основано  jе  просветно-привредно друштво „Српска  зора“ у Книну. Прегаоци окупљени у „Српскоj  Зори“  подстицали  су оснивање  земљорадничких задруга по  селима  и  штедионица  по  градовима. Уз помоћ Српске банке из Загреба  осниване су српске штедионице на Приморjу. Преко „Српског привредног  друштва  Привредник“  из  Загреба  послати су сиромашни  а  вредних  ученици  од  12  до  15  година   на  учење  заната.  Српска  зора давала  jе  шегртима  припомоћ  за  одело  и  путни  трошак.  Народ  jе  Српску  зору  звао  „народска  каса”. На  инициjативу  Српске  Зоре  основан  jе  1905.  Савез  српских  привредних  задруга  на  Приморjу  са  седиштем  у  Дубровнику. Први светски рат  jе  пресекао  цели  задружни  полет.

За  време  рата  тамнице  су биле  испуњене националним  прегаоцима и задругарима. После  рата Српска централна банка на Приморjу у Дубровнику сjединила се 1921. са Српском банком у Загребу. На конгресу одржаном 10. маjа 1923. у Дубровнику Савез српских привредних задруга на Приморjу уjединио се са Савезом српских задруга у Београду. Одлука jе донета са образложењем да, пошто jе већ извршено национално и политичко уjедињење треба успоставити и економско jединство. Српска Зора стопила се 1923. са сараjевском „Просветом“. Људи око Привредника организовали су своjе питомце  у Задруге Срба Привредника. Једна од тих задруга деловала jе у Дубровнику.

Међу првим  жртвама усташког терора били су чиновници Трговачко-индустриjалне банке у Дубровнику (бивша Српска банка). Јово Бравачић jе са целом управом и особљем дубровачке подружнице одведен на провизорну скупштину деоничара банке у Загреб, коjа jе требало да донесе наметнуте одлуке, па jе августа 1941. убиjен у шуми Дотршчина код Загреба.  Српска банка од свог оснивања 1895. радећи заjедно са друштвом Привредник, успела jе да створи услове за свестрани културни, привредни и национални препород српског народа на Приморjу.

Приредио:

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Напомене : 

1. Д.П. ,,Привредник”, Народна Енциклопедиjа СХС, III књига, Загреб 1928, стр. 569; Привредник  jубиларни календар за 1937 годину, Београд, стр.36, 37; Привредников календар за 1933 годину, Београд, стр. 36;

2.У. „Прва риjеч”, „Српска Зора“,стр. 1, бр. 1,Год. I, 20.jануара 1907, Српска Дубровачка Штампариjа   Др. Грацића и др. Дубровник ;

3.Српска Зора, „Дубровник календар за годину 1903”,Год.VII, Српска Дубровачка Штампариjа   А. Пасарића, Дубровник,1902, стр.84 ;

4. „Устав Просвjетно-привредног Друштва „Српска Зора”, бр.18, 12.(25) септембра 1908 Год. II, „Српска Зора“, Српска Дубровачка Штампариjа Др. Грацића и др. Дубровник, стр.4;

5. проф. Мирко Лежаић, „Историjски  преглед  Северне  Далмациjе“, „Северна Далмациjа некад и сад”, Београд, Главна задруга за народно просвећивање, 1939, стр.57, 60; „Шести збор задруга“, стр.3,4, 8, 9, 12, 15-17,  20, 54 ,57, Издање и наклада Савеза српских привредних задруга на Приморjу, Српска Дубровачка Штампариjа, Дубровник, 1913; „Србобран, народни српски календар за годину 1913“,  стр.39, Српска штампариjа у Загребу;

6. ,,Приjе пуних 25 година”, ,,Дубровник”, 29 jула 1939, бр. 30, стр.3;

7. Софиjа Божић, „Срби у Хрватскоj 1918-1929”, Београд, 2008, стр. 137, 147, 148; Софиjа Божић, „Српско друштво у Далмациjи после првог светског рата: скица за синтезу историjског искуства у првоj jугословенскоj држави“, „Љетопис Матице српске у Дубровнику“, Зборник радова I, Београд 2010, стр.275, 276, 277; Михаило Шашкиjевић, „Деоничари српске банке”, Загреб 2001, стр. 14; „Земљорадничка задруга“, стр.624,594, бр.37-38, 11. септембра 1938; стр.575,бр.38,17.септембар 1939, Београд;

8. Софиjа Божић, „Срби у Хрватскоj 1918-1929“, Београд, 2008, стр. 137,148, 310;проф. Мирко Лежаић, „Историjски  преглед  Северне  Далмациjе“, „Северна Далмациjа некад и сад”, Београд, Главна задруга за народно просвећивање,1939, стр.55 ;

9. Привредников календар за 1933, Београд, стр. 74, 75;

10. „Задруга Срба привредника у Дубровнику”, бр. 10, „Дубровник”, Дубровник, 10. априла 1937, стр. 4;

11. „Задруга Срба привредника у Дубровнику”,  „Дубровник”, бр. 9, 1 марта 1941, Котор- Дубровник, стр. 4;

12. ,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 349;

13. Мато Јакшић, Дубровник 1941, Београд, 1966,  стр.80, 97, 98; ,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 213, 214.

 

Везане виjести:

Српска банка: Заjедничка жртва Павелића, Броза и Туђмана

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: