Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Датум објаве: уторак, мај 9, 2017
Величина слова: A- A+

Кнез Павле и Милан Кашанин су основали Музеј савремене уметности у Београду, у Конаку кнегиње Љубице, почетком 1929. године. Још 1925, кнез замишља свој музеј и пише својим богатим пријатељма и рођацима: „Моја земља Србија нема ниједну уметничку галерију…“

Ентеријер Музеја кнеза Павла 1937. године
Ентеријер Музеја кнеза Павла 1937. године

У Архиву кнеза Павла налазе се сва писма која му је упутио господин Милан Кашанин. Године 1939, Кашанин је, у издању Музеја кнеза Павла објавио изванредно лепу књигу (на француском језику) „Уметност Југославије“ и први примерак послао кнезу Павлу, чијег Музеја је био директор.

„Београд, 16. ИВ 1939.

Ваше краљевско височанство,

Истински сам срећан што Вам се свидела књига о нашој уметности. Дозволите да Вам топло благодарим на ласкавом мишљењу и писму које ме је тако пријатно изненадило. Ваша похвала, Височанство, то је највеће признање које сам могао добити, и највеће охрабрење за даљи мој рад, јер ни до чијег мишљења на свету не држим колико до Вашег.

Знам да сте сада у великом послу и да Вас не могу виђати онако често као раније. Али исто онако желим и исто онако верујем да ће све Ваше бриге и напори довести до успеха. Наш свет је сав забринут, али нико није малодушан.

Ја безгранично верујем у српски народ, у Србију и онога који их сад води.

Искрено одани

М. Кашанин.“

Те исте, 1939. године, Музеј кнеза Павла је приредио престижну изложбу „Сто година француског сликарства – од Давида до Сезана“.

Кнез Павле и Милан Кашанин су основали Музеј савремене уметности у Београду, у Конаку кнегиње Љубице, почетком 1929. године. Још 1925, кнез замишља свој музеј и пише својим богатим пријатељома и рођацима:

„Моја земља Србија нема ниједну уметничку галерију, а већ много година желим да отворим галерију у Београду. Моја влада је, наравно, обезбедила зграду за ти сврху, с тим да ја на почетку обезбедим довољно слика да се створи језгро једне националне збирке. Предлажем да то буде галерија модерне уметности и да се у њој не излажу дела настала пре деветнаестог века.“

И убрзо су поклони почели да пристижу. Међу првима, госпођа Беренсон је новом музеју поклонила једног Камија Писароа. За две године кнез је добио око педесет слика, између осталих дела сликара: Џордша Скота, Ђ. Бускаљонеа, Марије Башкирцев, Паје Јовановића, Кондера…

Директор Музеја постао је дипломирани историчар уметности на Сорбони, доктор наука, књижевник, уметнички критичар, Милан Кашанин, потоњи верни сапутник кнеза Павла, личност која је са кнезом поделила славу али и немилост после Другог светског рата.

Кредо Милана Кашанина гласи: „Не верујте слепо ником, ни себи ни другима, него се стално контролишите, док не дођете до једног свега искреног, дубоког уверења. Немојте бити сноб, нити папагај. Боље је не волети, него волети лажно.“

Стил Милана Кашанина сигурно је један од фасцинантнијих у српској култури. Он је дубоко и плодоносно појмио смисао целине српске културе, а Музеј кнеза Павла устројио је да покаже прожимање нашег и европског лепог. Поставка Музеја и цео потоњи рад Кашанинов, сведоче да је трагао за изразом највише могуће суверености.

Милану Кашанину дугујемо значајну књигу „Српска књижевност у средњем веку“, дугујемо му часопис „Уметнички преглед“ (издање Музеја кнеза Павла), књиге: „Уметност Војводине“ (са Вељком Петровићем), „Два века српског сликарства“, „Уметност и уметници“, „Погледи и мисли“, „Случајна открића“… Галерију фресака…

Право је чудо да су се срели и тако успешно сарађивали кнез Павле и Милан Кашанин. Из наведеног писма види се какво су поштовање имали један за другог. Њихов дугогодишњи труд имао је своју апотеозу оснивањем Музеја кнеза Павла 18. јануара 1935. године.

После Другог светског рата срели су се свега једанпут, у Паризу, 1972. У Архиву кнежевом о томе сусрету нема ничега. Ни Кашанин о томе ништа није оставио.

Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top