Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin su osnovali Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u Konaku kneginje Ljubice, početkom 1929. godine. Još 1925, knez zamišlja svoj muzej i piše svojim bogatim prijateljma i rođacima: „Moja zemlja Srbija nema nijednu umetničku galeriju…“

U Arhivu kneza Pavla nalaze se sva pisma koja mu je uputio gospodin Milan Kašanin. Godine 1939, Kašanin je, u izdanju Muzeja kneza Pavla objavio izvanredno lepu knjigu (na francuskom jeziku) „Umetnost Jugoslavije“ i prvi primerak poslao knezu Pavlu, čijeg Muzeja je bio direktor.

„Beograd, 16. IV 1939.

Vaše kraljevsko visočanstvo,

Istinski sam srećan što Vam se svidela knjiga o našoj umetnosti. Dozvolite da Vam toplo blagodarim na laskavom mišljenju i pismu koje me je tako prijatno iznenadilo. Vaša pohvala, Visočanstvo, to je najveće priznanje koje sam mogao dobiti, i najveće ohrabrenje za dalji moj rad, jer ni do čijeg mišljenja na svetu ne držim koliko do Vašeg.

Znam da ste sada u velikom poslu i da Vas ne mogu viđati onako često kao ranije. Ali isto onako želim i isto onako verujem da će sve Vaše brige i napori dovesti do uspeha. Naš svet je sav zabrinut, ali niko nije malodušan.

Ja bezgranično verujem u srpski narod, u Srbiju i onoga koji ih sad vodi.

Iskreno odani

M. Kašanin.“

Te iste, 1939. godine, Muzej kneza Pavla je priredio prestižnu izložbu „Sto godina francuskog slikarstva – od Davida do Sezana“.

Knez Pavle i Milan Kašanin su osnovali Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u Konaku kneginje Ljubice, početkom 1929. godine. Još 1925, knez zamišlja svoj muzej i piše svojim bogatim prijateljoma i rođacima:

„Moja zemlja Srbija nema nijednu umetničku galeriju, a već mnogo godina želim da otvorim galeriju u Beogradu. Moja vlada je, naravno, obezbedila zgradu za ti svrhu, s tim da ja na početku obezbedim dovoljno slika da se stvori jezgro jedne nacionalne zbirke. Predlažem da to bude galerija moderne umetnosti i da se u njoj ne izlažu dela nastala pre devetnaestog veka.“

I ubrzo su pokloni počeli da pristižu. Među prvima, gospođa Berenson je novom muzeju poklonila jednog Kamija Pisaroa. Za dve godine knez je dobio oko pedeset slika, između ostalih dela slikara: Džordša Skota, Đ. Buskaljonea, Marije Baškircev, Paje Jovanovića, Kondera…

Direktor Muzeja postao je diplomirani istoričar umetnosti na Sorboni, doktor nauka, književnik, umetnički kritičar, Milan Kašanin, potonji verni saputnik kneza Pavla, ličnost koja je sa knezom podelila slavu ali i nemilost posle Drugog svetskog rata.

Kredo Milana Kašanina glasi: „Ne verujte slepo nikom, ni sebi ni drugima, nego se stalno kontrolišite, dok ne dođete do jednog svega iskrenog, dubokog uverenja. Nemojte biti snob, niti papagaj. Bolje je ne voleti, nego voleti lažno.“

Stil Milana Kašanina sigurno je jedan od fascinantnijih u srpskoj kulturi. On je duboko i plodonosno pojmio smisao celine srpske kulture, a Muzej kneza Pavla ustrojio je da pokaže prožimanje našeg i evropskog lepog. Postavka Muzeja i ceo potonji rad Kašaninov, svedoče da je tragao za izrazom najviše moguće suverenosti.

Milanu Kašaninu dugujemo značajnu knjigu „Srpska književnost u srednjem veku“, dugujemo mu časopis „Umetnički pregled“ (izdanje Muzeja kneza Pavla), knjige: „Umetnost Vojvodine“ (sa Veljkom Petrovićem), „Dva veka srpskog slikarstva“, „Umetnost i umetnici“, „Pogledi i misli“, „Slučajna otkrića“… Galeriju fresaka…

Pravo je čudo da su se sreli i tako uspešno sarađivali knez Pavle i Milan Kašanin. Iz navedenog pisma vidi se kakvo su poštovanje imali jedan za drugog. Njihov dugogodišnji trud imao je svoju apoteozu osnivanjem Muzeja kneza Pavla 18. januara 1935. godine.

Posle Drugog svetskog rata sreli su se svega jedanput, u Parizu, 1972. U Arhivu kneževom o tome susretu nema ničega. Ni Kašanin o tome ništa nije ostavio.

Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)