arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Јелена Гускова

Русија зна да Србин никада не пуца у њу

Руски експерт за Балкан, академик Јелена Гускова: Истински сте нам приjатељи, можда чак и jедини. ЕУ неће престати са условљавањем ваше земље, све док не оствари своj зацртани циљ. Веруjем да ће Руси и Срби спасти свет СРБИЈА jе много важна Русиjи. У садашњим тешким и напетим међународним односима и околностима Русиjа зна ко jоj jе прави приjатељ, а ко не. Зна ко никад ниjе пуцао у њу. А, ниjедан Србин никада ниjе пуцао у Русиjу. Зато jе за моjу земљу Србиjа jединствен приjатељ у свету. Можда чак и jедини. Наjискрениjи. Наш брат. Овако данас Русиjа гледа на Србиjу по мишљењу академика Јелене Гускове, руководиоца Центра за изучавање савремене балканске

Генерал-потпуковник Миле Новаковић (1950-2015)

Генерал Новаковић: Овако је било [2]

Чињенице су данас више познате и људима коjи мисле своjом главом jе jасно ко jе био кључни чинилац пада РСК, тешке ситуациjе у коjу jе у jесен 1995. била доведена Република Српска и стварање НАТО државе на Космету. Јасни су и циљеви пратеће пропаганде да се ми међусобно окривљуjемо , а да из приче о кривици нестане србождерска политика и пракса државних органа НХД и њихових спонзора . Још краjем 1992 .године имали смо обавjештаjну информациjу о расправи на ВОНС-У (Виjеће за одбрану и националну сигурност ) са сjеднице у Загребу .Дискусиjа се у jедном диjелу бавила и претходним дилемама и личним сукобима у врху власти НХД око питања да

Село Кукујевци - другачија избегличка прича

Село Кукујевци – другачија избегличка прича

Пре двадесет година око 2000 Срба протераних из Хрватске на силу jе пресађено из камена у равницу, у село Кукуjевце код Шида, где су се добро примили. И не само да су се примили већ су за две децениjе препородили и уздигли то село. Пре две децениjе кренули су са нуле, а данас многи од њих имаjу нове куће, по неколико хектара земље у власништву и огромну жељу да поново буду газде, односно оно што су некада били. Кукуjевци данас имаjу око 500 запослених, преко 300 деце, сто jе за села у Србиjи права реткост. Уредник емисиjе Бранко Станковић аутор jе 18 документарних филмова и две драме коjе су екранизоване

Генерал Миле Новаковић

Генерал Новаковић: Овако је било [1]

Стварност и измишљотине – умjесто увода Основна питања, ко их формулише и зашто Чињеница jе да су у августу 1995 . године, хрватске оружане формациjе, чиjи су припадници сами себе називали усташе, а у званичним називима jединица „ради очувања традициjа“ стаjали називи „домобранске пуковниjе“ починиле етноцид, етнички очистиле Кордун, протjеруjући Кордунаше са Кордуна, према Туђмановоj директиви стенографски забиљеженоj на Брионима 30. jула 1995. године, отвара многа питања, коjа постављаjу наjприjе Кордунаши, други људи жељни истине,али и они коjи истину желе да сакриjу . Питања су наjачешће фокусирана само на ту недjељу дана, мада jе jасно да се узроци догађаjа, у само тих седам дана, не могу пронаћи , а што

Премијера филма "Дјеца"

Са премијере филма „Дјеца“

Премиjера документарног филма „Дjеца“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, одржана jе 26. октобра у у Бањалуци. Документарни филм аутора Дениса Боjића на jединствен начин представља свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Премиjери филма присуствовали су броjни званичници, међу коjима и предсjедник Републике Милорад Додик, предсjедник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премиjерка Жељка Цвиjановић, посланици и министри, представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ Премиjера документарног филма “Дjеца“ – аутора Дениса Боjића ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“

Далеко су дјеца – Јандрија Славуј

Далеко од очију, далеко од срца

Кроз програм ‘Код куће jе наjбоље’, на подручjу Хрватске Костаjнице, Двора, Хрватске Дубице, Маjура и Доњих Кукурузара, 72-оjе старих и усамљених добили су његу вриjедних жена, коjе су такођер с овог подручjа Самоћа, туга и чекање, риjечи су коjима се кратко може описати свакидашњица већине српске повратничке популациjе, коjу данас, децениjу и по од масовниjег повратка, углавном чини стариjе становништво коjе jе дубоко загазило у осму децениjу. И како су приjе двадесет година били у наjбољоj животноj снази да на Олуjом уништеном огњишту крену jош jедном испочетка и покрену нови живот, тако данас с њима заjедно, умиру и повратнички краjеви. У њихове животе, током протеклих десет мjесеци ушле су његоватељице

На 60. међународном београдском сајму књига представљена је књига Драгана Вујичића "Сребренички круг"

Да младе више не буде срамота због „Сребренице“

На 60. међународном београдском саjму књига представљена jе књига Драгана Вуjичића „Сребренички круг“ за коjу аутор каже да представља реаговање на настоjања да се догађаjи у Сребреници траjно представе као геноцид. Он истиче да jе књига намиjењена, приjе свега, млађоj генерациjи коjа не зна ништа о „Сребреници“ и коjу jе због „Сребренице“ било срамота. „Ово jе написано да их не буде срамота“, рекао jе Вуjичић. Он каже да jе jош горе било то што jе британским приjедлогом резолуциjе забрањивано да се икада више преиспитуjе прича о Сребреници. „Ево у овоj моjоj књизи jа преиспитуjем наратив о Сребреници и дошао сам до приче да jе Сребреница мит коjи jе породио наjвеће

Скуп "Српски језик и српска језичка политика"

Српску ијекавицу не смијемо пустити низ воду

Предсjедник Матице српске Драган Станић изjавио jе да се иjекавица не смиjе „пустити низ воду“, jер ће у том случаjу они коjи су већ узели српску иjекавицу као своj стандард претендовати и на народ коjи говори иjекавицом и на териториjу тог народа. „Има много оних коjи би желели да се српски jезик сведе само на екавицу. То jе изузетно опасна ствар у политичком смислу. Такву грешку не смемо начинити, jер ће се она судбински изузетно лоше рефлектовати, можда већ у ближоj, а у даљоj будућности свакако“, рекао jе Станић на скупу „Српски jезик и српска jезичка политика“. На скупу организованом у оквиру 60. Међународног београдског саjма књига, промовисана jе иjекавска

Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије

Порфирије: Изаћи ћу на изборе и гласаћу

Интервjу Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфириjа за портал Новости Српска Православна Црква, њено свештенство и вjерници, дио су српске заjеднице у Хрватскоj, па и онда када су избори, од оних локалних и мањинских до парламентарних, за Сабор. Потоњи су за српску заjедницу врло значаjни због могућности да се заступници коjе Срби изаберу заложе за остварење њихових Уставом и законима заjамчених права и побољшање положаjа, али и развоj повратничких краjева, од економског па надаље. Стога jе важно да што већи броj њих изиђе на изборе. О томе смо разговарали с Митрополитом загребачко-љубљанским Порфириjем. Разговор започињемо питањем о његовом виђењу положаjа српског народа и вjерника Српске Православне Цркве у Хрватскоj.- Положаj

Од Пријебоја десно – Чуић Крчевина

Пустoш усрeд Плитвицa

Унутaр Нaциoнaлнoг пaркa, aли бeз стaнoвникa: 1991. у Чуић Kрчeвини je живjeлo 28 стaнoвникa, дa би дaнaс Бoшкo Ћуић oстao jeдини стaнoвник oвoг сeлa и чувaр живoтa у њeму Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa прeдстaвљa културну и прирoдну бaштину у циjeлoм свиjeту пoд зaштитoм УНEСЦO-A. Збoг тe чињeницe, зa вeћину људи je нeпoзнaницa и дa су мнoгa мjeстa унутaр нaциoнaлнoг пaркa прeд изумирaњeм. Jeднo oд тaквих je и Ћуић Kрчeвинa. Пут путникa нaмjeрникa у oвo сeлo ћe дoвeсти укoликo oд Приjeбoja скрeнe дeснo, уским и кривудaвим путeм. Oд пoлa сeлa сe дoдaтнo сужaвa пa вишe пoдсjeћa нa бициклистичку стaзу нeгo нa пут прeмa jeднoм сeлу. Нa пoчeтку сeлa примjeћуjeмo двa aпaртмaнскa

Анте Котромановић

Србија нема пара да купи руско оружје

Хрватски министар одбране Анте Котромановић изjавио jе данас у Сплиту да jе „немогућа мисиjа“ да Србиjа купи оружjе од Русиjе jер нема новаца за то СПЛИТ – Хрватски министар одбране Анте Котромановић изjавио jе данас у Сплиту да jе „немогућа мисиjа“ да Србиjа купи оружjе од Русиjе jер нема новаца за то. „Ми знамо да они троше 94 посто на оперативне трошкове, на плате и логистику. Они немаjу средстава за опремање и модернизациjу. Ја сам посетио Београд пре две године и то сам видео“, рекао jе Котромановић, а преноси Хина. Он сматра да jе други разлог немогућности Србиjе за куповање оружjа од Русиjе jер jе „немогуће остварити ову политику коjу

Мој дјед: Калинић Симе Петар 1888.–1941.

Рођен у Великоj Жуљевици, Нови град, Р. Српска. У маjу као радник одведен из куће, (види књигу др Затезала: ЈАДОВНО: 439 стр.) и убиjен мучки у логору Јадовно у jулу 1941. Од потомака, данас има 3 унуке од кћери Мирjане: Гину, Борку и Радмилу, а од а од кћери Гине унуке  Николу и Драгољуба у Новом Граду. Прилог дао унук Лончина Никола, приликом Парастоса на Јадовну 26. jуна 2011.    

hrt-rts.jpg

Зашто Срби имају слабу, а Хрвати веома јаку националну свест

На Западу jе уобичаjено да се за распад СФРЈ оптужуjе српски национализам. Потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. jедан век) да би неки непристрасан западни историчар могао да устврди оно што jе од почетка заправо било очигледно, али што jе због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нациjе – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу jе безброj. Један од њих jе владавина хрватског jезичког национализма. У Хрватскоj готово да нема установе коjа нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србиjи готово да нема оне коjа га има („Српски”). Између два светска рата (1918 – 1941)   Између два светска рата све водеће политичке странке Хрвата емфатично су носиле национални предзнак: Хрватска сељачка странка,

Ратко Дмитровић

На вратима хаоса

Кога Хрвати треба да гађаjу с ракетама домета 300 км, шта планира Америка, зна ли Немачка шта хоће и шта Срби треба да раде КАД имате неприjатеља с jасним, саопштеним циљевима, одбрана jе и лакша и с мање жртава. Ако знате шта друга страна жели, знате и шта сами можете, колико сте jаки у предстоjећем судару, или нечему што jе већ почело, траjе. А шта ми као народ, Србиjа као држава, сада и овде знамо о плановима оних коjи су нам све, само приjатељи нису. Готово ништа. Да ли зато што су перфидни, играjу дугорочно, с прикривеном стратегиjом или зато што jе свет у фази општег хаоса, под инерциjама чиjа

Парастос за страдале Билогорце

ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ БИЛОГОРЦЕ 31. ОКТОБРА

Субота, 31. октобра 2015. са почетком у 11 сати у храму Св. Марка у Београду Послиjе исцрпног истраживања у оквиру дjелатности Завичаjног удружења „Билогора“ утврђен jе, надамо се коначан, списак жртава источне Билогоре у рату 1991-1995. и непосредно послиjе њега. Ради се о 66 страдалих, углавном Срба, али и Хрвата и припадника других националности коjи су изгубили живот у саставу ТО општине Грубишно Поље или због тога што су били у приjатељским или родбинским везама са српским становништвом. Од укупно 25 погинулих у воjним формациjама, 17 их jе погинуло на подручjу Билогоре, шест на другим ратиштима, а двоjицу присилно мобилисаних Срба у хрватску паравоjску убили су њихови саборци изван борбених

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.