arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Писма читалаца – ДИЈАСПОРА НА РАСКРШЋУ

27. децембар 2016.

Пише Миодраг Крецуљ Деца треће генерације у расејању изопштена су из српског образовног и педагошког система, лишена су могућности да прате редовно допунску наставу, углавном су препуштена перфидној интеграцији, односно инклузији (нов термин), у ствари недужне су жртве социолингвистичког феномена асимилације, па све слабије владају матерњим језиком у амбијенту моћних домицилних култура које апсорбују националне специфичности и бришу идентитетска обележја Опасно је самозаваравање живети у уверењу да држава Макс Веберовски непристрасно третира све грађане, посвећује им једнаку пажњу и на исти начин приступа решавању њихових проблема. Прошло је осам месеци од парламентарних избора и 100 дана од формирања Владе, али нема помака, није конституисана Управа за дијаспору, већ преко две

akcija-staro-sajmiste.jpg

Обележје жртвама усташа на Старом сајмишту?

26. децембар 2016.

Не није грешка. Овај прилог је објављен прије скоро четири године. Ништа се од тада није успјело урадити на реализацији једне добре, велике идеје. Зашто? Акција “Новости”: Одржан први састанак Иницијативног одбора акције „Подигнимо споменик жртвама геноцида“. Матановић: Очекујемо да помогну и држава и град. Место – Старо сајмиште АКЦИЈА „Вечерњих новости“ прихваћена је и споменик жртвама геноцида биће подигнут. На то нас храбри и подстиче огромна подршка наших људи широм земље и расејања. Жртве неће бити заборављене. Ово је, у петак, на првом састанку Иницијативног одбора „Подигнимо споменик жртвама геноцида“, рекао наш истакнути шаховски велемајстор Александар Матановић, који је и покренуо идеју да се изгради спомен-обележје, или меморијални центар

Злочинац: Михајло Храстов / Оптужује: Светозар Шарац

Михајлов злочин срамота Хрватске

25. децембар 2016.

Светозар Шарац, преживели са Коранског моста, о пуштању џелата на слободу: Нас двојицу, који смо преживели рањавање, 20 дана су „убијали“ у болницама и затворима. Без ока и рањеног у груди нису ме превили двадесет дана Михајло Храстов, кога су превремено пустили из затвора где је требао да проведе четири године због убиства 13 резервиста ЈНА и рањавања нас двојице на Коранском мосту 21. августа 1991. крив је за покољ недужних људи, али злочин није само његов. То је злочин хрватске државе која ослобађањем крвника, жели да стави „ад акта“ причу која се 24 године вуче по њиховим судовима. Тог 21. августа 1991, од 15 заробљених мојих сапатника, двојица су

Фото: in4s.net

Меморијални центар свим српским жртвама

25. децембар 2016.

Срамно је да га одавно нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве. Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести а то је солидарност. Несрећницима који су настрадали та солидарност данас не значи много али би значила њиховим породицама. Ко се данас још сећа ненаоружаних војника мучки побијених по Словенији, небројаних цивила у Хрватској (Јасеновац, Олуја…), Босни и Херцеговини (Братунац…), на Косову и Метохији. Када се једном народу ишчупа корен сећања на своју прошлост, на своје јунаке и војне победе.

Устaшкa плoчa нa мjeсту гдje je билa упрaвa лoгoрa Foto: Никoлa Чутук/ПИXСEЛЛ

Kућa Maксoвих клeсaрa

24. децембар 2016.

Иaкo je Устaвни суд Шимунићeву жaлбу oдбaциo сa 11 oд 12 глaсoвa, прeмиjeр Плeнкoвић пoзвao сe нa стaв усaмљeнoг суцa зa кojeг je кључнo билo мишљeњe историчара Joсипa Jурчeвићa, jeднoг oд вриједнијих рeвизиoнистa Jaсeнoвцa. To je дaклe гeнeзa прeмиjeрoвe тврдњe дa у хрвaтскoм друштву пoстoje рaзличитa мишљeњa o пoздрaву ‘Зa дoм спрeмни’ ‘Јeнoвaц и Грaдишкa Стaрa, / тo je кућa Maксoвих мeсaрa. /… / У Чaпљини клaoницa билa, / пунo Србa Нeрeтвa нoсилa. / Oj Нeрeтвo, тeци ми низ стрaну, / нoси Србe плaвoмe Jaдрaну. / Tкo je рeкa’, jeбa ли гa ћaћa, / дa сe Црнa лeгиja нe врaћa. / Oj Рaчaнe, jeбa ти пaс мaтeр, / и oнoмe

Илустрација

Пaпигa нa суду

23. децембар 2016.

Да прaвo и прaвдa нису истo jaснo je из прaвoснaжнe прeсудe Oпштинскoг судa у Kaрлoвцу пoвoдoм oдштeтнoг зaхтjeвa влaсникa пицeриje кoja je у кaрлoвaчкoм грaдскoм нaсeљу Грaбрику билa минирaнa 15. oктoбрa 1991. гoдинe: умjeстo дa дoбиjу трaжeну oдштeту oд чeтири милиoнa кунa, тужиoци ћe мoрaти плaтити судски трoшaк oд 400.000 кунa. Влaсници, Mирjaнa Maрjaнoвић и њeн син Mилeнкo, пoдниjeли су тужбу зa нaдoкнaду прoтив пoчинитeљa минирaњa Дaниjeлa Kустуринa, у штo су билe урaчунaтe штeтa нa oбjeкту, oпрeми и нaмjeштajу тe изгубљeнa дoбит и кaмaтa. Tужeник je сa joш трojицoм минeрa, мeђу кojимa су билa двojицa пoлицajaцa кoja су нaбaвљaлa eксплoзив из службeнoг склaдиштa пoлициje, у Kaрлoвцу минирao вишe oд 30

It ain’t about the chocolate bars, Auntie Beeb

23. децембар 2016.

Beeb reports a half-story on breakdown in Serbia-Croatia relations. It’s not quite fake news. Neither is it the full news. A BBC report says that that Serbian prime minister Vucic has cut short his visit to Brussels in protest. He told reporters that Croatia had blocked Serbia’s accession to the strife-laden union. Serbia’s Foreign Minister Ivica Dacic said, “If Croatia is the one to decide if Serbia becomes an EU member, then I have suddenly lost interest”. The BBC article hinted at the imbalance between Croatian and Serbian influence in Europe. Croatia joined the EU in 2013 and is now able to block newcomers like Serbia. (In return, the BBC

Храстов пуштен из затвора 14 мјесеци прије истека казне

22. децембар 2016.

Михајло Храстов три је пута ослобођен на Жупанијском суду за убиство 13 српских резервиста. Врховни је суд такођер одлучивао три пута Изласком Михајла Мише Храстова 9. децембра из казнионице у Липовици с издржавања четверогодишње затворске казне на условни отпуст окончан је најдуговјечнији поступак хрватског правосуђа. Храстов, осуђен због убиства тринаест српских резервиста на Коранском мосту у Карловцу 21. септембра 1991. године, на слободу је изишао око 14 мјесеци прије, након што је Повјеренство за условни отпуст Министарства правосуђа прихватило његову молбу. Пресуде за 23. поглавље Је ли завриједио чин милости предсједнице државе, никада неће знати јер о молби за помиловање коју је поднио није имао тко одлучивати зато што је предсједница распустила своју комисију још у фебруару,

Парастос жртвама села Слабиња.

Не заборављамо невине жртве из Слабиње

20. децембар 2016.

Посљедњих неколико година, половином децембра, окупи се нас неколико десетака у Слабињи на парастосу за 96 становника тога села. Прије 73 године, 17. децембра 1943, одведени су из цркве Свете Петке гдје су били затворени предходни дан и убијени ни стотину метара даље. Најмлађи је имао 4 а најстарији 73 године. Споменик са именима жртава уништен је 1996. године. Оквир гробнице је пропао а приступ гробници отежан. ВСНМ Хрв. Дубица је више пута скретало пажњу надлежнима у општини да се нешто подузме. Без резултата. Из Слабиње је током Другог свјетског рата страдало 55о њених мјештана. У ово вријеме, једино је што можемо не заборавити ове невине жртве. Мртви нису мртви

Крума, тамо где су Србима вадили жива срца

20. децембар 2016.

Репортери Михаило Меденица и Игор Павићевић први су Срби који су успели да се врате из злогласне Круме на северу Албаније а да су видели стару школу у којој је деветнаестогодињем Србину извађено срце наживо, како је до најситнијих детаља описао затићени сведок Тужилатва за ратне злочине. Путем навише пролазимо прве авлије. Да ли си стигао да их видиш, мучениче, док су те возили селом? Јеси ли се надао да ћеш поново видети своје? Чини ми се да чују како ми срце дивља. Руком покривам да не виде како добује, кидише, ко псето на ланцу на незнанце… „Рекао сам вам, лоши, зли људи, видите како гледају?! Има толико лепих старих

Присталице рехабилитованог генерала Драже Михаиловића

Част повратило 6.000 људи

15. децембар 2016.

Окончава се законски рок за подношење захтева за рехабилитацију. Исплаћен 141 милион динара одштете. Највише одлука у Београду – око 2.000 Рок за подношење захтева за рехабилитацију истиче 15. децембра, а од 2006, када је донет први закон који је регулисао судско враћање части и угледа, према оквирним подацима Министарства правде, рехабилитовано је око 6.000 људи широм Србије. У Министарству кажу да ови подаци нису коначни, будући да многи поступци још трају, као и да им нису сви судови доставили податке, иако је требало. Највише људи рехабилитовано је пред Вишим судом у Београду. Како наводе у овом суду, до почетка 2010. пред тадашњим Окружним судом у раду су била укупно

Манастир Студеница

Морамо се свакодневно борити да Београд и Србија, КиМ и Црна Гора буду (поново) српски

15. децембар 2016.

СРБИ НА ПОНОРНОМ РАСКРШЋУ – ИЛИ ПОХВАЛА СРПСКОМ ИМЕНУ – Ако нам Црна Гора буде превасходно мјесто незаборавних крајолика Аде Бојане, провода у Порто Монтенегру, веслања по Тари, наставка Егзита на плажи код Будве, и свега онога што важи као „кул“, и ако, напротив, будемо заборављали да је Црна Гора мјесто нациоцентричног тоталитаризма – а тешки су тоталитаризми успостављени у име нација којих нема – ако будемо превиђали, или се чак претварали да не знамо, да наше сународнике у Црној Гори злостављају и вријеђају у школама, у институцијама, у јавности, код куће, на улици, на плажи, на послу – мада посла обично немају баш зато што су Срби – ако

Бесплатно читајте новине „Српско коло“

14. децембар 2016.

Мјесечно информативно гласило „Српско коло“, у издању Савеза Срба из региона, лист је који је, прије свега, посвећен свеобухватном праћењу живота и рада Срба из региона, њихових рођака који живе у Србији, али и широм свијета. Основни задатак листа Српско коло је да прати положај, актуелне проблеме и потребе Срба у свих осам Србији сусједних држава, и то не само као пуко хронолошко биљежење дешавања већ и активно утјецање на надлежне да рјешавају проблеме и потребе наших сународника. Лист такође чува и афирмише културу, традицију и обичаје Срба из региона и прати сва културна дешавања српске заједнице у сусједним земљама. Посебна пажња је усмјерена на очувању културе сјећања бројних српских

Европски суд за људска права у Стразбуру (фото: www.intermagazin.rs)

Бубић: Колективна тужба против Хрватске суду у Стразбуру

14. децембар 2016.

Правни тим из Бањалуке поднијеће до краја године Европском суду за људска права у Стразбуру колективну тужбу против Хрватске због вишегодишње опструкције у остваривању грађанских права избјеглих Срба у Хрватској, изјавио је Срни шеф овог тима Жељко Бубић. „Срби избјегли из Хрватске су на непримјерен начин избачени из Устава Хрватске, чиме им је укинута конститутивност, а самим тим аутоматски су им погажена и друга грађанска права која су имали у ранијем периоду“, истакао је Бубић. Он је рекао да ће се ова тужба управо базирати на чињеници да су избјегли Срби прије рата били конститутиван народ у Хрватској и да су избачени из Устава Хрватске. „Власт у Хрватској 1991. године

Наши малишани

Божићни пакетићи за децу и самохрана старачка домаћинства

10. децембар 2016.

Последњег месеца у години Удружење ОМЛ своје снаге усмерава на послове прикупљања средстава за куповину божићних дарова за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручју парохија: Ливно, Губин, Врбица и Црни Луг, које обухватају град Ливно и сва села Ливањског поља. Мали број српске деце у купрешким селима Равно и Малован мотивисао нас је да и њихова дечија срца обрадујемо честитком и поклоном. Нашој деци и онемоћалим сународницима који подно Динаре чувају српске споменике и огњишта и ове године, на примерен начин и пригодним пакетићима, честитаћемо празник рођења Христовог. Помозите нам у томе и будите део ове акције. Пакетићи ће бити припремљени за 36 деце и 40-ак старачких домаћинстава.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА