Hrvati opet muče srpske izbeglice

Datum objave: sreda, 23 februara, 2011
Veličina slova: A- A+

Oni koji imaju stanarsko pravo pod povoljnijim uslovima moći će da otkupe stanove samo u Istočnoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu

ODLUKA DONETA POD PRITISKOM... Hrvatski povratnici izborili su se za svoja stanarska prava, ali ne zbog srpskih izbeglica već samo zbog sebe
ODLUKA DONETA POD PRITISKOM… Hrvatski povratnici izborili su se za svoja stanarska prava, ali ne zbog srpskih izbeglica već samo zbog sebe

Odluka Vlade Hrvatske da se izbeglicama omogući otkup stanova po povoljnim uslovima na osnovu stambenih prava odnosi se samo na prostor Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema i doneta je pod pritiskom Hrvata povratnika, a ne da bi se olakšalo srpskim izbeglicama, kaže za Press Miodrag Linta, predsednik Koalicije izbegličkih udruženja iz Hrvatske.

On kaže da je izjava potpredsednika Vlade Hrvatske Slobodana Uzelca pogrešno protumačena zbog čega su mnogi pomislili da će svi Srbi bez uslovljavanja moći da iskoriste nekadašnje stambeno pravo. Pomenuti prostor je do 1998. bilo pod misijom UNTAES-a, posle čega su se Hrvati vraćali na ovo područje.

– Telefoni su nam se usijali, izbeglice su nas zvale misleći da će svi imati to pravo. To je, u stvari, učinjeno zbog pritiska Hrvata povratnika u to područje koji su tražili povoljnije uslove za otkup stanova, a onda takav propis mora da važi i za Srbe koji tu žive. Za većinu i dalje važi program o stambenom zbrinjavanju koji se pokazao kao diskriminatorski, jer da bi povratnik povratio svoje stanarsko pravo ne sme da ima imovinu na prostoru bivše Jugoslavije, niti da je bilo šta nasledio od 1991. Hrvatska je načinila veliki propust što nije postupila kao Bosna i Hercegovina i poništila nezakonite odluke o oduzimanju stanarskog prava – kaže Linta.

Vlada Hrvatske je za te stanove utvrdila cenu od 798 evra po kvadratu, što se umanjuje za amortizaciju, odnosno godine starosti i položaj stana u zgradi, a cena se uvećava do 30 odsto, zavisno od veličine grada u kojem bivši nosilac stanarskog prava želi da živi i otkupi stan. Za izbeglice je predviđen popust od 1,5 odsto za svaku godinu u izbeglištvu. Linta kaže da je toliki iznos nepravedan, jer su Hrvati od 1993. otkupljivali stanove iz kojih su proterani Srbi i za po nekoliko puta nižu cenu.

Podneto 4.500 zahteva za otkup stana

Savo Štrbac, direktor Istraživačko-dokumentacionog centra „Veritas”, rekao je da su uslovi za dobijanje stana u programu stambenog zbrinjavanja rigorozni.

– Do sada je podneseno ukupno 4.500 zahteva za otkup stana. Od toga je odbijeno oko 1.600 zahteva, a oko 1.500 je pozitivno rešeno, s tim da je 1.035 stanova dodeljeno. Srbi su imali između 42 i 50 hiljada stanova – naglasio je Štrbac.

Koalicija izbegličkih udruženja iz Hrvatske poslednjih mesec i po dana prikuplja potpise za peticiju EU koja od Brisela traži da se Hrvatskoj odloži prijem u EU dok se ne reše prava prognanih Srba.

– Mi i dalje insistiramo na povraćaju svakog oduzetog stana ili, ako to nije moguće, da se izvrši pravična naknada. Ideja naše peticije nije samo da se reši pitanje stanarskih prava, nego da se sva otvorena pitanja stave na sto. Preko 50.000 Srba je 1991. godine imalo penzije u Hrvatskoj koje su aktivirali u godinama posle rata, ali im ništa nije nadoknađeno za taj period. Hrvatska u proseku duguje 81 isplatu po penzioneru. Mora da se reši pitanje oduzetog poslovnog prostora, van prostora nekadašnje srpske krajine preko 10.000 srpskih kuća je spaljeno a koje ne ulaze program povratka. Postoji i pitanje tajnih spiskova. Oko 450 ljudi je u Hrvatskoj osuđeno, a smatramo da te presude nisu donošene na validnim činjenicama. Do kraja sledeće nedelje ćemo imati prikupljene potpise iz Srbije, Bosne i inostranstva. Peticiju ćemo kopirati u 15 primeraka i poslati rukovodstvima Srbije i Hrvatske, EU i ambasadama Amerike, Francuske, Kine i Rusije. Želimo da pre potpisivanja pristupnog akta Hrvatske za prijem u EU neko u Briselu postavi pitanje šta Hrvatska radi sa pitanjem ljudskih prava proteranih Srba. Ovo je peticija za Hrvatsku, za novu i drugačiju Hrvatsku u kojoj Srbi konačno više neće biti građani drugog reda – kaže Linta.

Izvor: Press online

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top