Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Milorad Vučelić: Otvoreno pismo Evropskoj komisiji – European commission

Datum objave: sreda, 23 februara, 2011
Veličina slova: A- A+

Evropska komisija

Protivrečja i misterije poglavlja 23

Poštovana gospodo,

Obraćam vam se uoči predstojećeg odlučivanja o pristupu Republike Hrvatske EU zakazanog za 11. mart ove godine. Zvanično, tog datuma bi trebalo da bude saopšten privremeni izveštaj EK o ispunjavanju uslova za poglavlje 23. Ovo poglavlje, kao što je poznato, odnosi se na Pravosuđe i osnovna prava u pristupnim pregovorima Hrvatske s Evropskom unijom i – kako se može razumeti – formalno i zvanično jedino je još preostalo nerešeno pitanje oko hrvatskog dobro trasiranog puta evrointegracije. Ukoliko 11. marta privremeni izveštaj bude pozitivan, što je i očekivanje u „dobro obaveštenim krugovima“ EU, taj dan  bi mogao biti i ključni datum za uspešni završetak hrvatskih pristupnih pregovora, odnosno trenutak za ozvaničenje izglednog budućeg članstva ove zemlje u EU.

Uveren da bi ovakav sled događaja bio svojevrsno amnestiranje i nezaslužena nagrada Republici Hrvatskoj za niz teških prestupa i ogrešenja upravo o principe i vrednosti na kojima se temelji Evropska unija, obraćam vam se ovim pismom  i ukazujem na neka sporna pitanja i nerešene probleme u funkcionisanju, ustrojstvu  i ukupnoj društvenoj praksi hrvatske države.

S obzirom na vaša visoka ovlašćenja, i činjenicu da ste jedna od glavnih i nezavisnih institucija koja kreira i osmišljava, te zastupa opšte interese i principe Evropske unije, razumem i da se obraćam pravoj adresi.

Verujem da vam je poznata činjenica da Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti Internešenel“ (AI) želi da Evropska unija izvrši pritisak na Hrvatsku da ispravi propuste u procesuiranju ratnih zločina, odnosno da traži da EU insistira na ispravljanju propusta u procesuiranju ratnih zločina. To se navodi u  izveštaju u kojem su inače  posebno apostrofirani admiral Davor Domazet i potpredsednik Sabora Vladimir Šeks.

Sa dobrim razlozima i nimalo slabim  argumentima, zaključujem da je ovo tek deo, mada ne beznačajan, prakse kojom Hrvatska država demonstrira teško kršenje ljudskih prava. Ovakvo ponašanje, ona inače, na drugom „frontu“ – upražnjava  masovno, svestrano i u stvarnosti koja traje bezmalo dve decenije. Reč je o kršenju ljudskih prava Srba u Hrvatskoj, odnosno Srba izbeglih i prognanih, tokom i posle ratova, iz Hrvatske. Neke primere i deo argumenata u prilog ovoj tvrdnji, uz ovo  pismo, sada i objavljujemo. Ukoliko se teško ogrešenje o ljudska prava Srba iz Hrvatske bude zanemarilo, a Hrvatska za to činjenje prođe ne samo nekažnjeno, već  uskoro bude i primljena  kao ravnopravni član u društvo država u kojima su ljudska prava visoko i bez hipokrizije  uvaženi principi, biće to, čini nam se, svojevrsno aminovanje kriminogenog ponašanja i etničkog čišćenja kakvo Evropa nije doživela još od Drugog svetskog rata.

Apelujem da se sa ovim problemom Evropska komisija – bez odlaganja i oklevanja – sada suoči, budući  da znamo da se Evropska unija, kao i njene države članice, ubraja u najveće pobornike ljudskih prava u svetskoj politici. Nadamo se da  praksa dvostrukih standarda u uvažavanju poštovanja ljudskih prava, odnosno ohrabrivanju država (onih unutar i onih izvan EU ) da se u tako licemernom duhu i ponašaju, nije ideal vaše uvažene institucije.

Podsećam da Republika Srbija u Briselu traži da se izvrši pritisak na Hrvatsku da pre priključenja Uniji reši neka bilateralna pitanja sa Srbijom, pre svega razgraničenje duž toka Dunava, ali da – koliko mi je poznato – pitanja poštovanja ljudskih prava, u pomenutom smislu, ne ističe kao prioritet u rešavanju bilateralnih sporova.

Veruje se inače da je raspoloženje članica Unije takvo da one ne žele da  uvoze bilateralne  sporove zemalja koje konkurišu za prijem u članstvo, i da ih potom nasleđuju kao svoj problem, što je argument koji bi Komisija ovom prilikom, takođe, trebalo da uvaži.  Zabrinjava nas, međutim, uverenje nekih u medijima citiranih diplomatskih krugova, da  iako se „želja“ zvaničnog Beograda da sporove s Hrvatskom reši pre ulaska u ove zemlje u EU mnogima u Briselu čini „logičnom“, zemlje EU ne smatraju da bi to mogao biti otežavajući uslov da Hrvatska završi pregovore o članstvu i postane članicom. Pozivamo Evropsku komisiju da pitanju kršenja ljudskih prava Srba – kako onih koji danas žive u Hrvatskoj, tako i onih koji su izbegli i raseljeni po svetu – posveti dužnu pažnju i tako demantuje uverenja da se Hrvatska kao država kojoj su naklonjeni neki moćni zaštitnici u EU, može ponašati sramno i zločinački, a da za to ne snosi odgovarajuće posledice i civilizacijsku kaznu.

Ovo obraćanje možda nećete  razumeti vi, kao ni deo srpske javnosti, jer oni koji me poznaju teško da me mogu svrstati  u evroentuzijaste. Pre bi me ubrojali u evroskeptike, duboko  zapitane pred domašajem i mogućnostima  da u stvarnosti zažive  visoka moralna načela kojima se, kako se neumorno ponavlja,  u svom činjenju rukovode institucije EU. Ovu skepsu, čini se, deli i značajan deo čitalačke publike lista „Pečat“. Ipak, ostaje nada i uverenje da u životu ne mora uvek presuđivati i pobeđivati zlo i nemoral.

Izvor: PEČAT

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top