Milorad Vučelić: Otvoreno pismo Evropskoj komisiji – European commission

Datum objave: sreda, 23 februara, 2011
Veličina slova: A- A+

Evropska komisija

Protivrečja i misterije poglavlja 23

Poštovana gospodo,

Obraćam vam se uoči predstojećeg odlučivanja o pristupu Republike Hrvatske EU zakazanog za 11. mart ove godine. Zvanično, tog datuma bi trebalo da bude saopšten privremeni izveštaj EK o ispunjavanju uslova za poglavlje 23. Ovo poglavlje, kao što je poznato, odnosi se na Pravosuđe i osnovna prava u pristupnim pregovorima Hrvatske s Evropskom unijom i – kako se može razumeti – formalno i zvanično jedino je još preostalo nerešeno pitanje oko hrvatskog dobro trasiranog puta evrointegracije. Ukoliko 11. marta privremeni izveštaj bude pozitivan, što je i očekivanje u „dobro obaveštenim krugovima“ EU, taj dan  bi mogao biti i ključni datum za uspešni završetak hrvatskih pristupnih pregovora, odnosno trenutak za ozvaničenje izglednog budućeg članstva ove zemlje u EU.

Uveren da bi ovakav sled događaja bio svojevrsno amnestiranje i nezaslužena nagrada Republici Hrvatskoj za niz teških prestupa i ogrešenja upravo o principe i vrednosti na kojima se temelji Evropska unija, obraćam vam se ovim pismom  i ukazujem na neka sporna pitanja i nerešene probleme u funkcionisanju, ustrojstvu  i ukupnoj društvenoj praksi hrvatske države.

S obzirom na vaša visoka ovlašćenja, i činjenicu da ste jedna od glavnih i nezavisnih institucija koja kreira i osmišljava, te zastupa opšte interese i principe Evropske unije, razumem i da se obraćam pravoj adresi.

Verujem da vam je poznata činjenica da Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti Internešenel“ (AI) želi da Evropska unija izvrši pritisak na Hrvatsku da ispravi propuste u procesuiranju ratnih zločina, odnosno da traži da EU insistira na ispravljanju propusta u procesuiranju ratnih zločina. To se navodi u  izveštaju u kojem su inače  posebno apostrofirani admiral Davor Domazet i potpredsednik Sabora Vladimir Šeks.

Sa dobrim razlozima i nimalo slabim  argumentima, zaključujem da je ovo tek deo, mada ne beznačajan, prakse kojom Hrvatska država demonstrira teško kršenje ljudskih prava. Ovakvo ponašanje, ona inače, na drugom „frontu“ – upražnjava  masovno, svestrano i u stvarnosti koja traje bezmalo dve decenije. Reč je o kršenju ljudskih prava Srba u Hrvatskoj, odnosno Srba izbeglih i prognanih, tokom i posle ratova, iz Hrvatske. Neke primere i deo argumenata u prilog ovoj tvrdnji, uz ovo  pismo, sada i objavljujemo. Ukoliko se teško ogrešenje o ljudska prava Srba iz Hrvatske bude zanemarilo, a Hrvatska za to činjenje prođe ne samo nekažnjeno, već  uskoro bude i primljena  kao ravnopravni član u društvo država u kojima su ljudska prava visoko i bez hipokrizije  uvaženi principi, biće to, čini nam se, svojevrsno aminovanje kriminogenog ponašanja i etničkog čišćenja kakvo Evropa nije doživela još od Drugog svetskog rata.

Apelujem da se sa ovim problemom Evropska komisija – bez odlaganja i oklevanja – sada suoči, budući  da znamo da se Evropska unija, kao i njene države članice, ubraja u najveće pobornike ljudskih prava u svetskoj politici. Nadamo se da  praksa dvostrukih standarda u uvažavanju poštovanja ljudskih prava, odnosno ohrabrivanju država (onih unutar i onih izvan EU ) da se u tako licemernom duhu i ponašaju, nije ideal vaše uvažene institucije.

Podsećam da Republika Srbija u Briselu traži da se izvrši pritisak na Hrvatsku da pre priključenja Uniji reši neka bilateralna pitanja sa Srbijom, pre svega razgraničenje duž toka Dunava, ali da – koliko mi je poznato – pitanja poštovanja ljudskih prava, u pomenutom smislu, ne ističe kao prioritet u rešavanju bilateralnih sporova.

Veruje se inače da je raspoloženje članica Unije takvo da one ne žele da  uvoze bilateralne  sporove zemalja koje konkurišu za prijem u članstvo, i da ih potom nasleđuju kao svoj problem, što je argument koji bi Komisija ovom prilikom, takođe, trebalo da uvaži.  Zabrinjava nas, međutim, uverenje nekih u medijima citiranih diplomatskih krugova, da  iako se „želja“ zvaničnog Beograda da sporove s Hrvatskom reši pre ulaska u ove zemlje u EU mnogima u Briselu čini „logičnom“, zemlje EU ne smatraju da bi to mogao biti otežavajući uslov da Hrvatska završi pregovore o članstvu i postane članicom. Pozivamo Evropsku komisiju da pitanju kršenja ljudskih prava Srba – kako onih koji danas žive u Hrvatskoj, tako i onih koji su izbegli i raseljeni po svetu – posveti dužnu pažnju i tako demantuje uverenja da se Hrvatska kao država kojoj su naklonjeni neki moćni zaštitnici u EU, može ponašati sramno i zločinački, a da za to ne snosi odgovarajuće posledice i civilizacijsku kaznu.

Ovo obraćanje možda nećete  razumeti vi, kao ni deo srpske javnosti, jer oni koji me poznaju teško da me mogu svrstati  u evroentuzijaste. Pre bi me ubrojali u evroskeptike, duboko  zapitane pred domašajem i mogućnostima  da u stvarnosti zažive  visoka moralna načela kojima se, kako se neumorno ponavlja,  u svom činjenju rukovode institucije EU. Ovu skepsu, čini se, deli i značajan deo čitalačke publike lista „Pečat“. Ipak, ostaje nada i uverenje da u životu ne mora uvek presuđivati i pobeđivati zlo i nemoral.

Izvor: PEČAT

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top