fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Милорад Вучелић: Отворено писмо Европској комисији – European commission

Evropska komisija

Противречjа и мистериjе поглавља 23

Поштована господо,

Обраћам вам се уочи предстоjећег одлучивања о приступу Републике Хрватске ЕУ заказаног за 11. март ове године. Званично, тог датума би требало да буде саопштен привремени извештаj ЕК о испуњавању услова за поглавље 23. Ово поглавље, као што jе познато, односи се на Правосуђе и основна права у приступним преговорима Хрватске с Европском униjом и – како се може разумети – формално и званично jедино jе jош преостало нерешено питање око хрватског добро трасираног пута евроинтеграциjе. Уколико 11. марта привремени извештаj буде позитиван, што jе и очекивање у „добро обавештеним круговима“ ЕУ, таj дан  би могао бити и кључни датум за успешни завршетак хрватских приступних преговора, односно тренутак за озваничење изгледног будућег чланства ове земље у ЕУ.

Уверен да би овакав след догађаjа био своjеврсно амнестирање и незаслужена награда Републици Хрватскоj за низ тешких преступа и огрешења управо о принципе и вредности на коjима се темељи Европска униjа, обраћам вам се овим писмом  и указуjем на нека спорна питања и нерешене проблеме у функционисању, устроjству  и укупноj друштвеноj пракси хрватске државе.

С обзиром на ваша висока овлашћења, и чињеницу да сте jедна од главних и независних институциjа коjа креира и осмишљава, те заступа опште интересе и принципе Европске униjе, разумем и да се обраћам правоj адреси.

Веруjем да вам jе позната чињеница да Међународна организациjа за заштиту људских права „Амнести Интернешенел“ (АИ) жели да Европска униjа изврши притисак на Хрватску да исправи пропусте у процесуирању ратних злочина, односно да тражи да ЕУ инсистира на исправљању пропуста у процесуирању ратних злочина. То се наводи у  извештаjу у коjем су иначе  посебно апострофирани адмирал Давор Домазет и потпредседник Сабора Владимир Шекс.

Са добрим разлозима и нимало слабим  аргументима, закључуjем да jе ово тек део, мада не безначаjан, праксе коjом Хрватска држава демонстрира тешко кршење људских права. Овакво понашање, она иначе, на другом „фронту“ – упражњава  масовно, свестрано и у стварности коjа траjе безмало две децениjе. Реч jе о кршењу људских права Срба у Хрватскоj, односно Срба избеглих и прогнаних, током и после ратова, из Хрватске. Неке примере и део аргумената у прилог овоj тврдњи, уз ово  писмо, сада и обjављуjемо. Уколико се тешко огрешење о људска права Срба из Хрватске буде занемарило, а Хрватска за то чињење прође не само некажњено, већ  ускоро буде и примљена  као равноправни члан у друштво држава у коjима су људска права високо и без хипокризиjе  уважени принципи, биће то, чини нам се, своjеврсно аминовање криминогеног понашања и етничког чишћења какво Европа ниjе доживела jош од Другог светског рата.

Апелуjем да се са овим проблемом Европска комисиjа – без одлагања и оклевања – сада суочи, будући  да знамо да се Европска униjа, као и њене државе чланице, убраjа у наjвеће поборнике људских права у светскоj политици. Надамо се да  пракса двоструких стандарда у уважавању поштовања људских права, односно охрабривању држава (оних унутар и оних изван ЕУ ) да се у тако лицемерном духу и понашаjу, ниjе идеал ваше уважене институциjе.

Подсећам да Република Србиjа у Бриселу тражи да се изврши притисак на Хрватску да пре прикључења Униjи реши нека билатерална питања са Србиjом, пре свега разграничење дуж тока Дунава, али да – колико ми jе познато – питања поштовања људских права, у поменутом смислу, не истиче као приоритет у решавању билатералних спорова.

Веруjе се иначе да jе расположење чланица Униjе такво да оне не желе да  увозе билатералне  спорове земаља коjе конкуришу за приjем у чланство, и да их потом наслеђуjу као своj проблем, што jе аргумент коjи би Комисиjа овом приликом, такође, требало да уважи.  Забрињава нас, међутим, уверење неких у медиjима цитираних дипломатских кругова, да  иако се „жеља“ званичног Београда да спорове с Хрватском реши пре уласка у ове земље у ЕУ многима у Бриселу чини „логичном“, земље ЕУ не сматраjу да би то могао бити отежаваjући услов да Хрватска заврши преговоре о чланству и постане чланицом. Позивамо Европску комисиjу да питању кршења људских права Срба – како оних коjи данас живе у Хрватскоj, тако и оних коjи су избегли и расељени по свету – посвети дужну пажњу и тако демантуjе уверења да се Хрватска као држава коjоj су наклоњени неки моћни заштитници у ЕУ, може понашати срамно и злочиначки, а да за то не сноси одговараjуће последице и цивилизациjску казну.

Ово обраћање можда нећете  разумети ви, као ни део српске jавности, jер они коjи ме познаjу тешко да ме могу сврстати  у евроентузиjасте. Пре би ме уброjали у евроскептике, дубоко  запитане пред домашаjем и могућностима  да у стварности заживе  висока морална начела коjима се, како се неуморно понавља,  у свом чињењу руководе институциjе ЕУ. Ову скепсу, чини се, дели и значаjан део читалачке публике листа „Печат“. Ипак, остаjе нада и уверење да у животу не мора увек пресуђивати и побеђивати зло и неморал.

Извор: ПЕЧАТ

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: