arrow up
У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 283 Срба убијених у војној акцији хрватских снага у западној Славонији "Бљесак" 1995. године.

У Београду служен парастос за српске жертве „Бљеска“

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 283 Срба убијених у војној акцији хрватских снага у западној Славонији „Бљесак“ 1995. године, за шта још нико није одговарао. Парастос, који су служили свештеници Цркве Светог Марка, организовало је Удружење „Суза“ које је на овај начин подсјетило на размјере злочина. Представници Удружења положили су вијенце и цвијеће у оближњем Ташмајданском парку на споменик српским жртвама ратова на подручју бивше Југославије. Парастосу су присуствовале породице жртава, као и представници избјегличких удружења и удружења жртава. Предсједник Управног одбора Удружења „Суза“ Драгана Ђукић изјавила је новинарима да се навршавају 23 године од погибије Срба у западној Славонији, те да је хрватска акција

„Плави шљемови“ помогли злочин над Србима

На данашњи дан 1995. године Хрватска је покренула акцију „Бљесак“, у којој је са подручја западне Славоније, за само 36 часова, протјерано 5.000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро дјеце. Операција „Бљесак“ била је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН. Акцију су планирали и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак, начелник Генералштаба Јанко Бобетко, генерали-потпуковници хрватске војске Петар Стипетић и Имре Аготић, те генерал-мајор хрватске полиције Младен Маркач. Операција је почела у 05.00 часова 1. маја 1995. године артиљеријским нападима

Данас 23 године од егзодуса Срба из области под заштитом УН

Поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније у Цркви Пресвете Богородице у Градишци, те полагањем вијенаца у ријеку Саву, биће обиљежене 23 године од егзодуса Срба из области која је била под заштитом УН. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, као и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић. Програм обиљежавања, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, почеће у 10.30 часова поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније. У 11.00 часова предвиђено је обраћање званичника, након чега ће у 11.30

Аутобус погођен и преполовље али је мост остао читав - доказ о максималној прецизности погађања циља.

На данашњи дан 1999. НАТО убио око 70 путника, од тога 15 деце (ВИДЕО)

Првог маја 1999. године , НАТО авијација гранатирала је у 13 часова аутобус „Ниш-експреса’’ са путницима, који се кретао преко Подујева ка Приштини. На овај дан почињен је један од најмонструознијих злочина НАТО пакта током агресије на Србију и Црну Гору 1999. године. У Лужану, 20 км северно од Приштине на путу ка Подујеву, на мосту преко реке Лим, око један сат по подне погођен је путнички аутобус “Ниш-експреса” у којем је убијено између 60 и 70 путника, махом жена и деце. А само деце било је око 15-так. Напад је преживело свега 4 путника. Никада није утврђен тачан број жртава јер се приликом гранатирања машиница за издавање карата потпуно

Крста Жарковић

Жарковић: Срби и даље обесправљени

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић рекао је да је крајње неприхватљиво да након 23 године од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, док су преостали Срби и даље обесправљени, као и у другим дијеловима Хрватске. „Нажалост, ниједно лице хрватске националности није одговарало за ратне злочине почињене над Србима у западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције `Бљесак` 1995. године“, рекао је Жарковић Срни. Жарковић је истакао да је чудно да ни Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима над Србима у западној Славонији, а да то није учинио ниједан хрватски суд. Говорећи о положају Срба који су остали

Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву Фото Танјуг

Ковачевић: Најтежи злочин над невиним људима!

Ми муслиманима нисмо ништа ускратили у погледу обиљежавања неких за њих важних догађаја из ближе и даље историје на територији Републике Српске, а нама то није дозвољено на територији Федерације БиХ, наглашава пуковник Благота Ковачевић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Напад у Добровољачкој улици у Сарајеву јесте злочин, а не „ратно лукавство“, као што тврде федералне власти, истиче предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије пуковник Благота Ковачевић. Напади муслиманских паравојних фаланги на колону припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву најтежи су злочини над невиним младим људима, напомиње Ковачевић за Срну. „Муслимани

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”).Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 војника) кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

Представа Крст над јамом Фото: РТРС

НПРС – Приказан документарни филм „Крст над јамом“

У Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци премијерно је приказан дугометражни документарни филм „Крст над јамом“, рађен у продукцији Удружења грађана „Јадовно 1941“. Овај пројекат подржало је Министарство спољних послова Србије и Управа за дијаспору и Србе у региону. На данашњи дан, прије 77 година, усташе су ухапсиле 504 Србина у Грубишном Пољу, од којих су у комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, убили њих 487-оро. Ко погледа природу на овом мјесту, види љепоту. Погледа ли доле ка јами, видеће страхоту. Ово је филм о свирепом страдању Срба у којем нема ножева, ни костију, ни тијела. Аутор филма Душан Басташић поручује да би се о овој теми требало односити одговорније. „Настојали

Бомбардовање 1999

Страшна исповест Мирка коме су НАТО бомбе убиле сина(13): Познао сам га само по патици!

Мурино – То је било дете какво се више не рађа. Само су ми јавили да га нема – прича Мирко из варошице Мурино, коју је НАТО засуо са 17 бомби. Мурино, Црна Гора. Мало, готово заборављено место. Нико није слутио да ће се уписати у црну историју, током НАТО агресије на Југославију. Шест цивила, од чега троје деце погинуло је када је засуто бомбама. Мирко Кнежевић је тада изгубио сина (13). „То је било дете какво се више не рађа. Бог га је обдарио био свим и свачим, никад болестан није био. А онда, само сам чуо да га више нема. То ме толико погодило, да ни сам не

Јасна Тасић (Фото: istinapravda1000.blogspot.ba)

Некажњени злочин албанских екстремиста: Јасна Тасић (15) мучена па свирепо убијена

У суботу 29. априла се навршава 19 тужних година од како су припадници терористичке ОВК на врло окрутан и свиреп начин убили девојчицу Јасну Тасић. Убице и даље на слободи Током албанске агресије (1998-2000) на подручју Призрена је убијено и киднаповано више од 360 грађана српске и неалбанске националности, међу којима и осамнаесторо деце. Албански терористи – припадници тзв. „ОВК“ бесомучно су убијали цивиле – жене, децу и старце чија је једина кривица била њихова националност. Поред Срба, на мети терориста су се нашли и Роми, Бошњаци, Турци, Горанци, Ашкалије али и лојални Албанци. На територији општине Призрен било је отворено десетак логора и приватних затвора где су затварани српски

Одата почаст убијеним Србима из бјеловарског краја

У спомен-подручју Гудовац данас је одржана комеморација поводом 77 година од првог масовног усташког злочина над 200 Срба из бјеловарског краја. Почаст жртвама убијеним 18 дана по успостављању Независне Државе Хрватске одата је полагањем вијенаца и паљењем свијећа. Српско народно вијеће наводи да је 27. априла 1941. године ухапшено око 200 становника из села у околини Бјеловара, а да су их на данашњи дан у Гудовцу стријељале усташе по налогу Еугена Диде Кватерника. Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је да су ти људи убијени на најгнуснији начин, не из освете, већ зато што су били друге вјере и националности. „Овдје је на дјелу била намјера која је касније

Споменик Гаврилу Принципу у Београду Фото: СРНА

У Београду данас обиљежавање стогодишњице смрти Гаврила Принципа

Комеморативна свечаност поводм стогодишњице смрти Гаврила Принципа биће организована данас у Београду. Церемонију полагања вијенаца и одавања почасти код Споменика Гаврилу Принципу предводиће изасланик предсједника Србије Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Вијенце на споменик положиће и делегације невладиних организација за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, најављено је из Владе Србије. Организатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова у сарадњи са Министарством одбране Србије и Градом Београдом. Принцип је био члан „Младе Босне“, југословенске организације која се залагала за окончање аустроугарске владавине у БиХ. Он је извршио атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна

У Народном позоришту Републике Српске премијерно приказан дугометражни документарни филм "Крст над јамом" у продукцији Удружења грађана "Јадовно 1941".

Басташић: Одговорније говорити о страдању Срба

Порука документарног филма „Крст над јамом“, у продукцији Удружења „Јадовно 1941“, јесте да се о страдању српског и других народа треба говорити на одговорнији и сензибилнији начин, изјавио је вечерас у Бањалуци предсједник Душан Басташић. Басташић је, прије премијере овог дугометражног документарног филма, навео да је ријеч о другачијем документарцу о страдањима у Другом свјетском рату од оних на које смо навикли и истакао да ово остварење потпуно изван револуционарног контекста. „Вриједност овог филма је и што је 90 одсто материјала снимљено на мјестима страдања и стратиштима, на подручјима гдје нисмо добродошли“, навео је Басташић. Он каже да у филму нема узнемирујућих сцена, нити приказивања измрцварених тијела, костију, ножева и

Атиф Дудаковић (Фото: biscani.net/Avaz)

Ухапшен Атиф Дудаковић

Бивши генерал и командант Петог корпуса тзв. Армије БиХ Атиф Дудаковић и 12 лица ухапшени су рано јутрос на подручју Бихаћа, потврђено је РТРС-у из више извора. Према нашим информацијама ради се о предмету ратног злочина и акцији „Сана 95“. Пензионисани генерал тзв. Армије БиХ сумњичи се за ратне злочине почињене на територији западне Крајине, на подручју Петровца, Кључа, Санског Моста и Крупе на Уни. Како незванично сазнајемо, међу ухапшенима су и четири носиоца „златног љиљана“ и један члан Главног одбора СДА. Ухапшени су: Ибрахим Шиљдедић, Дудаковићев ратни такмац, Ибрахим Надаревић, послијератни министар за борачка питања ФБиХ, Адис Зјакић и Хасан Ружнић. Хапшење су извршили припадници СИПЕ уз подршку Полиције Унско-санског

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Навршава се 77 година од убиства 487 Срба из Грубишног Поља

Ове године навршава се 77 година од убиства 487 Срба из Грубишног Поља у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске /НДХ/ Госпић-Јадовно-Паг. Из Удружења „Јадовно 1941“ подсјећају да су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина, од којих је 487 убијено у jулу те године. Под изговором да Срби из Грубишног Поља спремаjу „ђурђевдански устанак“ из Загреба је возом у Грубишно Поље стигло око 120 хрватских усташа, предвођених шефом загребачке усташке полициjе Ивицом Шарићем и усташким емигрантом Еугеном Дидом Кватерником. Усташе су стигле на инициjативу жупника Петра Сивjановића, а у договору са тамошњим усташким „логорником“, адвокатом Луjом Стахуљаком и „предстоjником“ Зориславом Микићем у своjим

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.