Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

„Bilo mi je jasno da je rat neizbežan, jer je Simovićeva vlada bila potpuno u rukama engleskih plaćenika“

U izveštaju „Komisije za ispitivanje odgovornosti u vezi državnog udara od 27. marta 1941. godine“ nalaze se i podaci o držanju Dragiše Cvetkovića. Prema izjavama Cincar-Markovića, Dušana Pantića, Danila Vulovića i drugih, Nemci nisu imali poverenja u Cvetkovića, što je znatno otežavalo uređenje odnosa sa njima. Cvetkovića su Nemci smatrali za prijatelja Francuske, protivnika nacional-socijalizma i fašizma. Njemu je pripisivana inicijativa za pregovore vođene sa francuskom vladom i Generalštabom o obrazovanju balkanskog fronta protiv Osovine.

Dokumenta francuskog Ministarstva spoljnih poslova, zaplenjena od Nemaca na stanici Šarite sir Loar (La Charité sur Loire), utvrđivali su nemačke državnike u ovom njihovom mišljenju o Cvetkoviću. Osim toga, nemački poslanik u Beogradu fon Heren, smatrao je Cvetkovića odgovornim za proganjanje Stojadinovića i njegovih pristaša.

O lošem položaju Cvetkovića kod Nemaca govore i reči fon Ribentropa novinaru dr Danilu Gregoriću, u Beču, odmah posle ceremonije potpisivanja Pakta: „Mi smo vašem Cvetkoviću učinili velike koncesije; videćemo da li će on postupiti kako je ugovoreno, ili će i dalje produžiti da nas izigrava.“

Gregorić je, posle ovoga, smatrao da će Nemci tražiti da se smeni Cvetković i na njegovo mesto dovede za njih pogodnija ličnost.

Bivši ministar i prijatelj Stojadinovića, Milan Aćimović je, između ostalog, rekao: „Dr Stojadinović je smatrao da interesi Jugoslavije, a naročito srpskog naroda, iziskuju politiku iskrenog prijateljstva sa Osovinom, jer samo tim putem Srbi mogu da obezbede svoj preminentni položaj na Balkanu i da očuvaju svoje ogromne tekovine zadobijene u ratovima za oslobođenje. Držeći se Nemačke nije bilo potrebno, prema dr Stojadinoviću, činiti nikakve koncesije Hrvatima, a još manje Bugarima. Prijateljstvo sa Nemcima, prema dr Stojadinoviću, bilo je dovoljno nama, Srbima, da držimo u šahu sve naše suparnike na Balkanu, u granicama i van granica državnih.“

Milan Aćimović je izjavio, da je čvrsto ubeđen da Nemci od nas ne bi tražili da pristupimo Paktu, da je dr Stojadinović i dalje ostao na vlasti, jer je njihov zahtev u tome pravcu bio u suštini jedna mera predostrožnosti i probni kamen za nesigurne prijatelje, kakvi su bili knez Pavle i Cvetković.

Iz ovoga je sasvim lako zamisliti kakve je planove imao Milan Stojadinović.

I Dimitrije Ljotić je pred Nedićevom komisijom dao izjavu: Rekao je da je 27. mart u logici stvari, i da njega ne čudi što je do takvog razvoja događaja došlo. Prema njemu, Cvetkovićeva vlada je metodički podržavala levičarske elemente, pa čak sa njima i sarađivala, dok je istovremeno gonila nacionaliste i desničare, koji su jedini mogli dati vladi podršku u njenoj spoljnoj politici.

Ljotić: „Cvetkovićeva vlada je ustvari sprovodila jednu nemoguću politiku: u spoljnoj politici je htela da se oslanja na Nemačku i Italiju, a u unutrašnjoj na levičarske i antiosovinske elemente. Kada je dr Maček ušao u vladu, ta nezdrava situacija se još pogoršala. U svojoj političkoj prostodušnosti, dr Maček je verovao da se može ostvariti sporazum sa Osovinom, a istovremeno voditi u zemlji, a naročito u Srbiji, antiosovinska politika.“

I Ljotić je zaključio jednim, za njega tipičnim, objašnjenjem:

„Posle državnog udara, imao sam sastanak sa generalom Bogoljubom Ilićem, koji mi je u ime pučista ponudio da uđem u vladu, pod uslovom da osudim Pakt i da se izjasnim za Engleze. Ja sam, naravno, to odbio, i savetovao mu da nova vlada prihvati pakt i da gleda da uredi odnose sa Nemačkom, ako je to još moguće, ali mi je bilo jasno da je rat neizbežan, jer je Simovićeva vlada bila potpuno u rukama engleskih plaćenika, koji su za tuđ račun gurali zemlju u rat i propast“.

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)